Akvarijum

Из Википедије, слободне енциклопедије

Akvarijum je posuda ispunjena vodom, sa bar jednom providnom stranom u kojoj se nalaze vodene biljke i životinje. Mogu se podeliti na slatkovodne, akvarijume sa morskom vodom i akvarijume sa braktičnom vodom, zavisno od toga koji biljni i životinjski svet ih ispunjava. U akvarijumima se od životinja čuvaju kako beskičmenjaci (na primer puževi i rakovi) tako i kičmenjaci (ribe, vodozemci, gmizavci i vodeni sisari).

Pojam akvarijum je kovanica sastavljena od osnove, latinske reči "aqua" što znači voda i sufiksa "-arium" u značenju mesta za čuvanje.

Osoba kojoj je hobi održavanje akvarijuma se naziva akvarista, a njen hobi akvaristika.

Istorijat akvarijuma[уреди]

Pod akvarijumom, u širem smislu, možemo smatrati i vrtna jezerca (i jezera) sa, na primer zlatnim ribicama, kakva su bila popularna još od davnina na Dalekom Istoku.

U Rimskom carstvu su ribice držane u mermernim posudama. Kasnije je jedna strana posude bila zamenjivana staklenom pločom, što je olakšavalo posmatranje ribica.

Akvarijumi koji su po izgledu bili nalik današnjim se mogu naći u Zapadnoj Evropi u XIX veku. Tada je bilo mnogo tehničkih problema vezanih za održavanje akvarijuma (na primer osvetljenje, grejanje vode, filtriranje vode, obogaćenje vode vazduhom...) koji su u značajnoj meri smanjivali broj biljnih i životinjskih vrsta koje se mogu održavati u njima, ali i troškove akvaristike podizali do nivoa koji je onemogućavao omasovljenje akvaristike.

Današnji akvarijumi se pojavljuju tek u XX veku, kada su sa korišćenjem električne energije gorenavedeni problemi bili otklonjeni. Pojava hrane za ribice u granulama je takođe doprinela omasovljenju akvaristike kao hobija. U prvoj polovini XX veka, akvaristi su uglavnom imali ribe sa svog podneblja u svojim akvarijumima, kao i zlatne ribice. Kasnije (od šezdesetih godina XX veka), kada je problem transporta ribica na daljinu bio otklonjen, javlja se ponuda ribljih vrsta iz svih delova sveta (Južne Amerike, Australije...). U današnje vreme ponuda ribica se sastoji skoro u potpunosti od ribica sa dalekih destinacija, koje su egzotičnih boja i oblika tela, a po pristupačnoj ceni. Na primer, crna tetra je vrsta slatkovodne ribe koja dolazi iz Južne Amerike.

Akvarijumi sa morskom vodom nose sa sobom neke specifičnosti koje sprečavaju omasovljenje ove grane akvaristike. Pored tehničkih izazova koji su bili stavljeni pred slatkovodne akvarijume (osvetljenje, grejanje vode, filtriranje vode, obogaćenje vode vazduhom...) pred akvarijume sa morskom vodom se postavlja i zahtev za održavanjem saliniteta vode. Ovaj zahtev je moguće ostvariti, ali je aparatura za održavanje relativno skupa, što akvarijume sa morskom vodom čini malobrojnim u poređenju sa slatkovodnim akvarijumima.

Oblik i veličina akvarijuma[уреди]

Postoje razni oblici akvarijuma. Najčešći su:

  • prizmatični (najčešće u obliku kvadra, ili sa trougaonom osnovom za smeštanje u ugao prostorije);
  • loptasti (ili kuglasti).

Veličina akvarijuma je određena njegovom zapreminom. Zapremina kućnih akvarijuma se kreće od svega nekoliko litara pa do nekoliko stotina litara. Gornja zapremina kućnog akvarijuma je ograničena hidrostatičkim pritiskom vode u njemu. Pošto se kućni akvarijumi izrađuju od ploča stakla ili plastike koje se spajaju silikonom, oni ne mogu izdržati preveliki hidrostatički pritisak.


Osnovni delovi akvarijuma[уреди]

Skoro svaki amaterski akvarijum sadrži sledeće komponente:

  • sistem za filtriranje vode;
  • sistem za aeraciju (obogaćenje vode vazduhom);
  • sistem za osvetljenje;
  • sistem za grejanje ili hlađenje vode (zavisno od stanovnika akvarijuma);
  • poklopac čija je namena da spreči ribice da napuste akvarijum, ali i bilo šta iz spoljnjeg sveta da uđe u akvarijum.

Sistemi filtracije obično kombinuju mehaničku, nekada hemijsku i biološku filtraciju. Sistemi filtracije su najsloženiji sistemi koji se koriste na jednom akvarijumu.

Sistemi za aeraciju se koriste da bi se pospešilo rastvaranje vazduha u vodi ukoliko intenzitet spontanog rastvaranja vazduha ne zadovoljava potrebe akvarijumskih stanovnika za kiseonikom. Rastvaranje vazduha u vodi se može pospešiti i talasanjem površine vode. Stoga su razvijeni sistemi (uređaji) za talasaje površine vode.

Osvetljenje na akvarijumu mora biti dobro rešeno i prilagođeno potrebama kako biljnih tako i životinjskih vrsta u njemu. Pored intenziteta svetlosti, neophodno je postići i optimalno dnevno trajanje svetla. Biljkama je za pravilan rast i razvoj neophodan intenzitet svetlosti koji imaju i u svom prirodnom staništu, kao i njegovo dnevno trajanje. Isti je slučaj i sa ribicama. Idealno bi bilo da u istom akvarijumu postoje i jako osvetljena mesta i senovita mesta, da bi bile zadovoljene potrebe svih stanovnika. Jedan od prvih pokazatelja loše rešenog osvetljenja u akvarijumu je pojava algi na zidovima i na dnu akvarijuma. Zelene alge nastaju usled prejakog osvetljenja, a žuto-smeđe alge nastaju usled nedovoljnog osvetljenja.

Sistemi za grejanje ili hlađenje se primenjuju ukoliko temperatura vazduha u prostoriji ne odgovara temperaturi koja vlada u prirodnom staništu stanovnika akvarijuma. Grejač vode se obično sastoji od grejnog tela i termostata koji akvaristi omogućuje podešavanje željene temperature. Pored grejača i hladnjaka, akvaristi koriste i razne vrste termometara da bi znali kolika je temperatura akvarijumske vode u datom trenutku.

Poklopac je takođe neophodan na svakom akvarijumu. Neretko se dešava da ribica koja je pohrlila ka površini vode za hranom na trenutak napusti vodu. Ukoliko ne bi bilo poklopca da je zadrži, mogla bi napustiti akvarijum potpuno i uginuti.

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Akvarijum
  • [1]Akvaristika - osnovne informacije
  • [2]Akvaristika - saveti za početnike