Pređi na sadržaj

Surena

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Rustaham Suren,[1] poznat kao Surena ili Suren (preminuo je 53. godine nove ere) bio je Parćanski spahbed (general ili komandant) tokom 1. veka nove ere. Bio je vođa Surenove kuće i poznat po pobedi nad Rimljanima u bici za Karu. Pod njegovom komandom Partijaci su porazili brojčano superiorniju rimsku invaziju koju je predvodio Marko Licinije Kras. Surena je popularno ime u Iranu. Surena[2] je grčki i latinski oblik reči Sûrên ili Sūrēn.[3]Ime je uobičajeno u Jermeniji.[4] Reč Suren znači „herojski (jak, uzvišen)”.[5]

Kontekst[uredi | uredi izvor]

U delu „Život Krasusa” 21, napisan 125 godina nakon života komandanta, Plutrah je opisao Surenu[2] kao „izuzetno uglednog čoveka, u bogastvu rođen, i čast koja mu je bila plaćena, on je bio rang posle kralja; u sposobnosti i hrabrosti bio je najistaknutiji Patrijac njegovog vremena; a stasom i ličnom lepotom nije imao ravnog”. Takođe po Plutrahu, bilo je „mnogo robova” u njegovoj vojsci, što ukazuje da je general imao veliko bogastvo.[6] Međutim, pravo značenje termina „robovi” koji se pominju u ovom kontekstu je sporno.[7][8] Plutrah ga je opisao kao najvišeg i najlepšeg čoveka, ali delikatnost njegovog izgleda i ženstvenost u njegovom odevanju nije obećavala toliko muškosti; njegovo lice je bilo naslikano, a kosa mu je bila razdvojena nakon mode Medijanaca.[9]

Surena je komandovao trupama Oroda II u borbi za grad Seleucija.[10] Surena se izdvojio u borbi za dinastičku sukcesiju (Orod II je ranije bio svrgnut od strane Mitridata II) i bio je bitan za vraćanje Oroda na tron Arsakida.[11]

Rimljani su 53. godine p. n. e. napredovali prema zapadnim partijskim vazalima. Kao odgovor, Orod II je poslao svoje konjice pod komandom Surena da se bore protiv njih. Dve vojske su se sastale u bici kod Kare (u Haranu, današnja Turska), gde su nadmoć i taktika Partijanaca da privuku Rimljane u sredinu pustinje omogućili da poraze numerički superiornije Rimljane.[11]

Iako je ovaj podvig oštetio rimske trupe (Plutrah priča o 20.000 poginulih i 10.000 zatvorenika) i „proizveo snažan odjek među narodima Istoka”, to nije izazvalo „nikakvu odlučnu promenu u ravnoteži moći”,[12] to jest, Arsakidova pobeda nije donela proširenje teritorije. Za Surenu je rekao, „Zamalo ga je koštalo života. Verovatno u strahu da će on predstavljati pretnju za njega, kralj Orod II ga je ubio”.[12]

„Na neki način, položaj (Surene) u istorijskoj tradiciji je iznenađujuće paralelno onoj u Rostamu”.[11]

Prikazi[uredi | uredi izvor]

  • Surena se pojavljuje kao manji lik u The Catiline Conspiracy, drugom tomu SPQR series autora Džona Medoksa.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Heymel, Michael (jul 2008). „Eigentlich hat Gott es anders gedacht”. Göttinger Predigtmeditationen. 63 (4): 454—462. ISSN 0340-6083. doi:10.13109/gpre.2008.63.4.454. 
  2. ^ a b Lendering, Jona (2006). Oorlogsmist : veldslagen en propaganda uit de Oudheid. Athenaeum-Polak & Van Gennep. ISBN 9025331556. OCLC 150301273. 
  3. ^ Herzfeld, Ernst (jul 1929). „Myxödem”. DMW - Deutsche Medizinische Wochenschrift. 55 (29): 1223—1224. ISSN 0012-0472. doi:10.1055/s-0028-1127157. 
  4. ^ Lang, Serge (1983), Differential Forms, Springer New York, str. 510—529, ISBN 9781475718034, Pristupljeno 2019-06-10 
  5. ^ „Recently Patented Inventions”. Scientific American. 73 (20): 317—317. 1895-11-16. ISSN 0036-8733. doi:10.1038/scientificamerican11161895-317. 
  6. ^ Palutikof, Jean (april 1983). „Drought without water”. Nature. 302 (5909): 635—635. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/302635a0. 
  7. ^ Buzier, Martine; Ravey, Jean-Claude (1986), Three Dimensional Phase Diagram of Nonionic Surfactants : Effect of Salinity and Temperature, Springer US, str. 525—536, ISBN 9781461290230, Pristupljeno 2019-06-10 
  8. ^ „CLASS SYSTEM iii. Parthian & Sasanian Periods – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org. Pristupljeno 2019-06-17. 
  9. ^ „The Internet Classics Archive: 441 searchable works of classical literature”. classics.mit.edu. Pristupljeno 2019-06-17. 
  10. ^ Gazerani, Saghi (2015-11-27). „The Sistani Cycle of Epics and Iran’s National History”. doi:10.1163/9789004282964. 
  11. ^ a b v Marquese, Rafael De Bivar; Pimenta, João Paulo (2015-04-29). „Tradições de História Global na América Latina e no Caribe”. História da Historiografia (17). ISSN 1983-9928. doi:10.15848/hh.v0i17.775. 
  12. ^ a b Schippmann, Klaus (1971-01-31). Die iranischen Feuerheiligtümer. Berlin, Boston: DE GRUYTER. ISBN 9783110828283. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сурена&oldid=27019608”