Pređi na sadržaj

TIM-100

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
TIM-100: radna stanica
TIM-100

TIM-100 je razvijen sredinom 1980-tih godina u Institutu Mihajlo Pupin u Beogradu.[1] Serija TIM mikroračunara je realizovana posle uspešne serije računara CER[2] i sistema HRS-100[3][4]. Rukovodioci brojnog tima autora bili su dr Dragoljub Milićević i dr Dušan Starčević.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Uslovi koji su omogućili ovu izradu sistema TIM bili su:

  • prethodno akumulirana znanja,
  • nagli tehnološki razvoj i primena mikroprocesora i VLSI-kola[5], te
  • informatizacija koja je sve brže zahvatala i Jugoslaviju.

Osnovna ideja je bila da se, sem sopstvenog razvoja RS-računara, objedine još i proizvodnja, testiranje, marketing, prodaja, održavanje opreme i podrška primene kod krajnjih korisnika. Tako je u Institutu Mihajlo Pupin, u periodu od 1983-90. god, razvijeno oko 10 modela sistema TIM (različitih kapaciteta, konfiguracija i namena), počev od jednostavnijih PC-računara TIM-100 i TIM-011, pa do složenih sistema TIM-600. Svi računari su proizvedeni u kompaniji Energoprojekt Energodata. Ukupno je proizvedeno više od 5.000 računarskih sistema TIM. Oni su uspešno radili u mnogim poštama, bankama, vojsci, državnim, naučnim i školskim ustanovama, zatim u elektroprivredi, vodoprivredi, industriji i saobraćaju.[1]

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

TIM-100 je višekorisnički višeprocesni mikroračunar namenjen prvenstveno šalterskoj upotrebi.[1] Razvijen je u Institutu Mihajlo Pupin, a pojavio se na tržištu najpre u beogradskim poštama 1985. godine. Ukupno je proizvedeno oko 1.000 računarskih sistema TIM-100 za PTT Srbije.

Hardverska osnova su bili mikroprocesori tipa Intel 80*86[6], sa standardnim funkcionalnim modulima serije TIM.[7] Matična ploča je napravljena primenom VLSI-tehnologije[5], a bilo je moguće imati najviše 8 MB operativne memorije. Eksterna memorija je bila flopi-disketa od 5,25 ili 3,50 inča.[7]

U oblasti softvera za računare TIM razvijeno je više programskih proizvoda, kao što su:

TIM-100, šalter PTT 1985

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Dragoljub Milićević, Dušan Hristović(Ed) : „Računari TIM“, izdanje Naučna knjiga, Beograd 1990.
  2. ^ R. Tomović, A. Mandžić, T. Aleksić, P. Vrbavac, V. Masnikosa, D. Hristović, M. Marić: „Cifarski Elektronski Računar CER10 Institut Vinča“, Zbornik Konf. ETAN-1960, str. 305-330, Beograd, 18. novembar 1960.
  3. ^ Hybrid Computing System HRS-100, by P. Vrbavac, S. Ojdanic, D. Hristovic, M. Hruska, S. Marjanovic, Proc. 6. Int. Symp. on Electronics and Automation, pp. 347-356, Herceg Novi,Yugoslavia, 21-27.June 1971.
  4. ^ HRS-100 (Hardware and Design Principles),pp. 3-52, Ed.prof.Boris J.Kogan, IPU AN.USSR, Moscow, 1974
  5. ^ a b Conway, Lynn; Mead, Carver (1980). Introduction to VLSI systems. Boston: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-04358-7. 
  6. ^ Brey, Barry B. (1995). The Intel 32-bit microprocessors: 80386, 80486, and Pentium. Englewood Cliffs (New Jersey): : Prentice Hall. ISBN 978-0-02-314260-4. 
  7. ^ a b Dragoljub Milićević, Dušan Starčević, Dušan Hristović : „Arhitektura i tipične primene računara TIM“, časopis Primenjena nauka, br.14, str. 23-30, Beograd maj 1988.
  8. ^ Radovan Bojčevski, Dušan Starčević, Dušan Kosovac, Dejan Milojičić: „TIM Operativni sistemi“, Simpozijum IT-86, Jahorina BiH, mart 1986.
  9. ^ Predrag Vraneš, Ivan Vojvodić, Miloš Bajčetić: „Multibus kompatibilni grafički podsistem za radne stanice visoke inteligencije“, Zbornik ETAN-86, pp. 515-522, Herceg Novi, jun 1986.
  10. ^ Čedomir Milenković, Aleksandar Radić, Robert Benčik, Biljana Mučibabić: " Implemetacija H-25 protokola na rač. sistemima TIM“, Zbornik ETAN-86, str.(8. sv)133-139, Herceg Novi, jun 1986.
  11. ^ Dušan Hristović: „Razvoj računarstva u Srbiji“, FLOGISTON časopis, br.18/19, str. 89-105, Muzej MNT-SANU, Beograd 2010/2011.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Conway, Lynn; Mead, Carver (1980). Introduction to VLSI systems. Boston: Addison-Wesley. 
  • Brey, Barry B. (1995). The Intel 32-bit microprocessors: 80386, 80486, and Pentium. Englewood Cliffs (New Jersey): : Prentice Hall. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]