Targovička konfederacija
Targovička konfederacija (polj. konfederacja targowicka; litv. targovicos konfederacija) bio je naziv za politički savez (konfederaciju) poljskih i litvanskih plemića, magnata, postignut proleća 1792. godine u Sankt Peterburgu pod patronažom ruske carice Katarine Velike. Savez se protivio poljskom Ustavu od 3. maja 1791. usvojenog od četvorogodišnjeg sejma, posebno njegovih odredaba koji su ograničavali prava plemstva, najprominentnije liberum veta[1] — prava svakog plemića - zastupnika u sejmu da se usprotivi bilo kojem zakonskom projektu i poništi njegovo donošenje.[2] Pakt je obznanjen 14. maja 1792. u gradiću Targovica (današnja Kirovogradska oblast u Ukrajini) po kojem je i dobio naziv.[3][4] Četiri dana kasnije carska ruska vojska je ušla na teritoriju Poljsko-litvanske unije.[5][6]
Snage Targovičke konfederacije su veoma brzo porazile malobrojnu i slabo naoružanu poljsku vojsku lojalnu Kralju. Nije mnogo značio ni junački otpor i nekoliko pobeda koji su na poljskoj strani izvojevali Jozef Ponjatovski i Tadeuš Košćuško.[3] Kao posledica poraza kralj Stanislav Avgust se priključio targovičanima i odbacio Ustav.[4] Rat za odbranu ustavnih promena je ovim bio završen. Vlast u zemlji su prividno dobile vođe Targovičke konfederacije, ali je Poljska postala zapravo ruski protektorat.[3] Otvoren je put drugoj podeli Poljske usledelom januara 1793.[7][4][8] i postavljene osnove za njenu treću i poslednju podelu 1795, odnosno kraj poljske države.[9][10] Ovakav rasplet situacije je iznenadio većinu targovičana koji su želeli samo da povrate politički status kvo od pre donošenja ustava, očekujući da će obaranje istog dovesti do toga.[5]
Naziv targovičanin (polj. targowiczanin) korišćen da se označe članovi i simpatizeri saveza postao je sinonim za izdajnike i naziv targovica (polj. targowica) синоним за чин издаје у данашњем пољском језику, синоними који су опстали и користе се до дан данас.[11]
Референце[uredi | uredi izvor]
- ^ Agičić 2004, стр. 19–20.
- ^ Agičić 2004, стр. 7.
- ^ а б в Agičić 2004, стр. 20.
- ^ а б в Миљуков 1939.
- ^ а б Stone 2001, стр. 282–285.
- ^ Haniš 2009, стр. 127.
- ^ Agičić 2004, стр. 20–21.
- ^ Haniš 2009, стр. 127–128.
- ^ Fazal 2011, стр. 107–108.
- ^ Јелачић 1929.
- ^ Dabrowski 2004, стр. 101.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Agičić, Damir (2004). Podijeljena Poljska 1772.—1918. (PDF). Zagreb: Srednja Europa.
- Dabrowski, Patrice M. (2004). Commemorations and the Shaping of Modern Poland (на језику: енглески). Indiana University Press. стр. 101. ISBN 978-0-253-34429-8.
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије (ГЛАВА XVI. Доба Катарине II). Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије (ГЛАВА XII, Катарина II (1762-1796)). Београд: Народна култура.
- Stone, Daniel (2001). The Polish-Lithuanian State: 1386–1795 (на језику: енглески). University of Washington Press. ISBN 978-0-295-98093-5.
- Fazal, Tanisha M. (27. 10. 2011). State Death: The Politics and Geography of Conquest, Occupation, and Annexation (на језику: енглески). Princeton University Press. стр. 107—108. ISBN 978-0-691-13460-4.
- Haniš, Erdman (2009). Povijest Rusije [Prvo izmijenjeno e-izdanje 2009. godina]. Архивирано из оригинала 12. 03. 2018. г. Приступљено 12. 03. 2018.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
