Tačka trojnog pucanja

Tačka trojnog pucanja (engl. triple junction) je tačka na kojoj se spajaju granice tri tektonske ploče. U samoj tački, granica tektonskih ploča imaće jedan od tri moguća karaktera - biće ili srednjookeanski greben, ili trog ili transformni rased. Tačke trojnog pucanja mogu se opisati u skladu sa tipovima granica tektonskih ploča koje se u toj tački sastaju. Postoji mnogo mogućih tipova tačaka trojnog pucanja, ali samo nekoliko od njih je stabilno u toku vremena (u ovom kontekstu, stabilno znači da se geometrijska konfiguracija tačke ne menja kroz vreme).

Istorija

Prvi naučni rad koji se bavio problemom koncepta tačke trojnog pucanja, objavljen je 1969. godine. Termin se tradicionalno koristio za opis spoja tri divergentne granice ili tri srednjookeanska grebena. Ove tri divergentne granice u idealnom slučaju stoje pod uglom od 120 stepeni.

Prema teoriji tektonike ploča, u toku pucanja kontinenta, jedna od tri divergentne granice se neće razviti (avlakogen), a preostale dve će nastaviti širenje i formirati okean. Otvaranje južnog dela Atlantskog okeana započelo je na jugu Južne Amerike i Afrike, na tački trojnog pucanja, koja se sada nalazi u Gvinejskom zalivu, a od te tačke nastavilo se ka zapadu.

Interpretacija

Karakteristike tačke trojnog pucanja najbolje se mogu razumeti iz čisto kinematskog ugla gledanja, pri čemu se ploče smatraju rigidnim telima koja se kreću na površini Zemlje. U tom slučaju nisu potrebna nikakva znanja o karakteristikama Zemljine unutrašnjosti kao ni o karakteristikama Zemljine kore. Još jedno pojednostavljenje vezano je za činjenicu da su kinematske karakteristike tačke trojnog pucanja na ravnoj površi iste kao i na sfernoj površi.

Vidi još

• Vruća tačka
• Srednjookeanski greben
• Avlakogen