Tvorevina (budizam)
| Dio serije o |
| budizmu |
|---|
 |
Tvorevina ili obrazac (pali: सङ्खार saṅkhāra, sanskrit: संस्कार saṃskāra) je bitan pojam budističke filozofije.
Obrazac je zbirni naziv za faktore koji oblikuju, proces oblikovanja i oblikovanu stvar koja je rezultat tog procesa.[1] Voljni postupci telom, govorom i umom formiraju obrasce u umu.[2] Podstaknuti neznanjem i žeđu, oni vode svest ka novom rođenju. Odredište budućeg preporađanja određeno je etičkim karakterom obrazaca.[2]
Tvorevine obično označavaju konstrukcije uma nastale pod uticajem misli, ali se mogu odnositi na bilo šta oblikovano pod nekim uslovima.[1] "Prolazne su tvorevine!" (Anića vata sankhara) je fraza u zemljama teravada budizma kojom se objavljuje smrt voljenih bića.[3]
Cilj celokupne budističke prakse je smirivanje i prestanak tvorevina i dostizanje nirvane.[4]
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Iako koriste istu reč, budizam i hinduizam za nju imaju prilično različita značenja.
Pali reč sankhāra nastala je od prefiksa sam, koji znači "zajedno, sa", i imenice kara - "činjenje, stvaranje". Sankhare su tako "sa-činjenja, sa-tvorevine", stvari koje dejstvuju u sklopu sa drugim stvarima, ili stvari koje su načinjene slaganjem nekih drugih stvari.[3]
Sanskritska reč saṃskāra (संस्कार) ima razna značenja u zavisnosti od kontekta, a otprilike znači "sastaviti, pripremiti, usavršiti".[5]
Značenje u hinduizmu[uredi | uredi izvor]
Reč samskara se retko pojavljuje u starim vedskim spisima, ali se pojavljuju njene sastavnice sam i kr.[6] Pojam se pojavljuje u Rig vedi 6.28.4 i 8.33.9, gde izgleda znači "pročistiti, pripremiti". Ponovo se pojavljuje u spisu Purvamimamsa-sutra (500-200. p. n. e.), u značenju "pripremiti, savršiti, glačati" nešto, bilo putem delanja, govora ili uma.[6][7] Na drugom mestu istog spisa, reč sanskara opisuje čin "pranja zuba, brijanja glave, sečenja noktiju", kako dela obreda.[6]
Drevni indijski učenjak Šabara je odredio samskaru kao "ono što priprema određenu stvar ili čoveka za određenu svrhu".[7] U hinduizmu je sanskara naziv za obred prelaska, a takođe i filozofski pojam u značenju utiska ili naklonosti.[8]
Značenje u budizmu[uredi | uredi izvor]
U sutama se ova reč javlja u nekoliko različitih značenja. U svim tim značenjima tvorevine su izrazito loša stvar, a "stišavanje tvorevina jeste blaženstvo."[3]
Smiren je onaj u čijem umu novih konstrukcija nema. “Ja jesam” jeste konstrukcija. “Ja jesam ovo” jeste konstrukcija. “Ja ću biti” jeste konstrukcija. “Ja neću biti” jeste konstrukcija. “Ja ću imati taj oblik” jeste konstrukcija. “Ja neću imati taj oblik” jeste konstrukcija. “Ja ću osećati ovo” jeste konstrukcija. “Ja neću osećati ovo” jeste konstrukcija. Konstruisanje je bolest, konstrisanje je rak, konstruisanje je strela. Ko je otišao iza konstruisanja, taj se zove utihnuli mudrac.[9]
— Buda
Uzrok i rezulat karme[uredi | uredi izvor]
Obrasci nastaju na osnovu postupaka telom, govorom i mišlju. Svaki postupak ostavlja trag u umu, stvara obrazac za buduće postupke. Što neki postupak više ponavljamo, sve je jači obrazac i veća verovatnoća da ćemo ga ponavljati i ubuduće.[10]
Obrasci su, s jedne strane, volja koja stoji iza naših postupaka, koju Buda naziva karma. Sa druge, obrasci su proizvod te volje. Tako možemo reći da obrasci imaju aktivni i pasivni aspekt.[10] Činjenica da sankare označavaju i aktivne sile i stvari koje te sile stvore, obezbeđuje ovom pojmu "ulogu kamena temeljca" Budine filozofije.[3]
Obrasci čine podlogu za nastanak svesti i u isto vreme određuju ka kojem svetu će se ona usmeriti, kako bi spojena sa tek začetim plodom u materici stvorila novo biće.[10]
Karika u lancu nastanka patnje[uredi | uredi izvor]
Jedan kontekst upotrebe ove reči je lanac uslovljenog nastanka, gde su sankhāre drugi član u nizu. Njih uslovljava neznanje, a one same su uslov za nastanak svesti. U sutama su sankhare karmički aktivne volje, odnosno voljni postupci koji izazivaju posledice. U tom kontekstu sankhara je sinonim sa pojmom karma, sa kojim je i etimološki srodna.[3]
Sankare aktivne u ciklusu uslovnog nastanka se dele na tri tipa: telesne, verbalne i mentalne. Dalje, sankare se dele na one koje nam koriste, one koje nam štete i "nepromenljive". Kada su neznanje i žudnja u osnovi toka svesti, tvorevine volje postaju sile sposobne da stvaraju rezultat, odnosno da uzrokuju obnavljanje toka svesti posle smrti. Ako je neko činio dobra dela, tvorevine volje će svest usmeriti ka srećnom mestu preporađanja. Ako je neko činio loša dela, tvorevine će svest usmeriti ka preporađanju u patnji.[3]
Jedna od hrpa koje čine čoveka[uredi | uredi izvor]
Obrasci takođe označavaju jednu od pet gomila, koje čine čoveka. Tu je jedna od gomila sankhāra-khandha, hrpa obrazaca.
Kanonski tekstovi hrpu obrazaca (sankhāra-khandha) određuju kao šest vrsta volje u vezi sa šest čula: sa oblicima, zvucima, mirisima, ukusima, dodirima i idejama. Iako ovde tvorevine imaju blisko značenje sa onima u uslovnom nastanku, ipak sankhāra-khandha ima šire polje značenja. U sebe uključuje ne samo volje koje su karmički potentne, već i one koje su karmički nedelotvorne.[3]
U kasnijoj pali literaturi sankhāra-khandha postaje nekom vrstom opšte kategorije za gotovo sve sklopove uma.[3]
Oznaka za nepostojane stvari[uredi | uredi izvor]
Sve su tvorevine nepostojane, sve su tvorevine mučne, sve su pojave bez sopstva. Mudrac kada to uvidi, odvraća se od patnje. To je put pročišćenja.[11]
Još jedno bitno značenje reči sankhāra je oznaka za sve uslovljene stvari. U ovom kontekstu reč ima pasivnu konotaciju, označavajući ono što je nastalo kombinacijom uzroka: sve što je uslovljeno, konstruisano ili složeno. U tom smislu se može prevesti jednostavno kao "tvorevina", bez bliže odrednice. Ovo značenje takođe obuhvata spoljašnje objekte.[3]
Suprotnost nestvorenom[uredi | uredi izvor]
Nasuprot sankhari, nirvana se označava kao netvoreno (asankhata), odnosno suprotnost onoga što je sankhata (pridev u vezi sa rečju sankhāra). Nirvana je stanje koje nije tvorevina, a nije ni konstruisano pomoću tvorevina; stanje opisano kao visankhāra, "bez tvorevina", i kao sabbasankhāra-samatha, "smirivanje svih tvorevina".[3]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Whicher, Ian (1999). The Integrity of the Yoga Darsana: A Reconsideration of Classical Yoga. SUNY Press. str. 100—102. ISBN 978-0-7914-3815-2.
- Pandey, Rajbali (2013). Hindu Saṁskāras: Socio-religious Study of the Hindu Sacraments (2nd izd.). Motilal Banarsidass. str. 15—16. ISBN 978-81-208-0396-1.
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Rečnik pali i budističkih termina, Pristupljeno 10. 9. 2015.
- ^ a b Kovačević 2014, str. 238.
- ^ a b v g d đ e ž z i ANIĆĆA VATA SANKHĀRĀ
- ^ Govor Ānandi (1)
- ^ saMskAra Monier-Williams' Sanskrit-English Dictionary, Cologne Digital Sanskrit Lexicon, Germany
- ^ a b v PV Kane, Samskara, Chapter VI, History of Dharmasastras, Vol II, Part I, Bhandarkar Oriental Research Institute, pages 190-191
- ^ a b Pandey 2013, str. 15–16
- ^ Whicher 1999, str. 100–102
- ^ Dhatuvibhanga sutta
- ^ a b v Kovačević 2014, str. 290.
- ^ Čedomil Veljačić, Problem ništavila u budističkoj filozofiji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. januar 2011), Pristupljeno 24. 4. 2013.