Tepčija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tepčija Gradislav i njegova žena na freski manastira Treskavac

Tepčija je u srpskim srednjovekovnim zemljama bio dvorski i provincijski funkcioner koji se brinuo o održavanju vladarevih zemljišnih poseda.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi po imenu poznati veliki tepčija jeste tepčija Obrad koji je vršio službu u doba vladavine kralja Vladislava (1234-1243). U vreme vladavine kralja Milutina se pominju velike tepčije Hardomil, Kuzma i Vladoje. U Bosni su tepčije posvedočene od vremena vladavine bana Matije Ninoslava (druga četvrtina 13. veka). Prvi poznati tepčija u Bosni jeste tepčija Radonja. Posle 1366. godine ugled tepčije u Bosni naglo je opao, ali je svaka zemlja u svojoj upravi imala tepčiju. U Bosni 15. veka više nema ni kaznaca ni tepčija.[1]

Dužnosti[uredi | uredi izvor]

Tepčija su u državnoj upravi rangirane odmah iza kaznaca. Osnovna dužnost tepčije bilo je staranje o vladarevim zemljišnim posedima. Tepčija je tesao međe selima koja su neposredno pripadala vladaru. Tepčije imaju svoje pomoćnike ili službenike koji im pomažu u poslovima. Tepčije se pojavljuju i u sudskim sporovima, verovatno oko zemljoposeda.[2]

Dvorani sa titulom tepčije postojali su u Hrvatskoj još u drugoj polovini 11. veka dok se u Srbiji i Bosni javljaju kasnije, tek u prvoj polovini 13. veka.[2] To, međutim, ne znači da tepčije nisu postojale pre 13. veka. Istovremeno sa tepčijom je u Hrvatskoj postojao tepčica koji je verovatno bio nadležan za župu. U Bosni su tepčije postojale tokom 13. i 14. veka. Istovremeno je postojalo nekoliko tepčija, obično dvojica ili trojica. U državi Nemanjića postojao je veliki tepčija, tepčija i mali tepčija. Dok je u službi oblasnog gospodara, on se nazivao jednostavno tepčija. Veliki tepčija je bio na vladarevom dvoru, dok je mali tepčija najverovatnije službu vršio po župama ili na nešto većem području.[2] U Bosni su tepčije postojale u banovinama Usori i Bosni, verovatno i u Donjim Krajevima, a svakako u Humskoj zemlji koja je 1332. godine ušla u sastav bosanske države. Titula velikog tepčije ugasila se u srednjovekovnoj Srbiji pre carskog krunisanja Stefana Dušana (1346).[2]

Poznate tepčije[uredi | uredi izvor]

U Srbiji[uredi | uredi izvor]

  • Obrad (oko 1230), veliki tepčija Stefana Vladislava[3].
  • Dobravac (oko 1280), služio kneginju Huma.[4]
  • Kuzma (oko 1306), služio Milutina.[5]
  • Hardomil, služio Milutina.[6]
  • Vladoje (oko 1326), služio Stefana Dečanskog.[4]
  • Mišljen (oko 1330), veliki tepčija, služio Stefana Dečanskog.[4]
  • Gradislav (oko 1337-1345), služio Stefana Dušana

U Bosni[uredi | uredi izvor]

  • Radonja (oko 1240), služio Mateja Ninoslava
  • Vučin
  • Radoslav (oko 1326-1329), služio Dabišu
  • Milat (oko 1359), služio bana Tvrtka u Humu
  • Batalo (oko 1391-1404), gospodar župe Lašve
  • Sladoje (pominje se u povelji bana Tvrtka I Kotromanića od 1. juna 1367. godine.)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mišić 2014, str. 65.
  2. ^ a b v g Ćirković & Mihaljčić 1999, str. 738.
  3. ^ Blagojević 1997, str. 25.
  4. ^ a b v Blagojević 1997, str. 28.
  5. ^ Blagojević 1997, str. 26.
  6. ^ Blagojević 1997, str. 27.

Izvori[uredi | uredi izvor]