Timsah

Koordinate: 30° 34′ 00″ S; 32° 17′ 00″ I / 30.56667° S; 32.28333° I / 30.56667; 32.28333
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jezero Timsah
بحيرة التمساح
LokacijaIsmailija
Koordinate30° 34′ 00″ S; 32° 17′ 00″ I / 30.56667° S; 32.28333° I / 30.56667; 32.28333
30° 34′ 00″ S; 32° 17′ 00″ I / 30.56667° S; 32.28333° I / 30.56667; 32.28333
Zemlje basena Egipat
Površina14 km2
Pros. dubina1 m
Jezero Timsah بحيرة التمساح na karti Egipta
Jezero Timsah بحيرة التمساح
Jezero Timsah
بحيرة التمساح
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Jezero Timsah (arap. بحيرة التمساح —„jezero krokodila“) nalazi se na delti Nila u Egiptu. Ono leži u slivu nastalom duž raseda koji se proteže od Sredozemnog mora do Sueckog zaliva.[1] U 19. veku je vadi Tumilat[2][3] ispunjen vodom, što je izazvalo izlivanje jezera Timsah iz svog korita i voda je otekla južno u Gorka jezera oko 14 km dalje.[4] Tokom 1862, jezero je ispunjeno vodom iz Crvenog mora.[5]

Odlike[uredi | uredi izvor]

Jezero Timsah leži unutar depresije koja obuhvata prevlaku između Crvenog mora i Sredozemnog mora.[6] Najniže tačke depresije obrazuju plitka prirodna jezera, među kojima je i Timsah.[6] Površina jezera Timsah pokriva 14 km².[7] Veći deo jezera je močvaran i dubina retko prelazi 1 metar.[8]

Na dan 4. marta 1863, grad Ismailija, nazvan u čast namesnika Ismail-paše, nastao je na severnoj obali jezera Timsah.[9] Nekoliko plaža se nalazi na jezeru, uključujući Fejruz, Melahu, Bahariju, i nekoliko plaža pod upravom Sueckog kanala.[7]

Kanali[uredi | uredi izvor]

Jezero Timsah je verovatno prvi put postalo spoj za izgradnju kanala pre oko 4.000 godina tokom staroegipatskog Srednjeg kraljevstva,[10] a proširio ga je Darije I.[11] Izgradnja Sueckog kanala u blizini jezera Timsah počela je 1861. godine na severnom delu jezera.[12] Početne pripreme uključuju izgradnju parnih pilana i baraka za smeštaj 10.000 radnika, kao i uvoz velike količine kolica i drvne građe.[12] Oko 3000 radnika je kopalo kanal od Nila do jezera Timsah tokom 1861. i 1862. godine, koji je doneo svežu pijaću vodu tom području.[12][13] Takođe je predloženo da se na ovom mestu izgradi luka na polovini dužine kanala.[14]

Ismailijski deo Sueckog kanala, koji je spajao jezero Manzala sa jezerom Timsah, završen je u novembru 1862. godine.[13] Izgradnja ovog segmenta je završena prinudnim radom, koji je proširio raspoloživu radnu snagu na 18.000 ljudi.[12][13] Rov je bio 15 m širok i oko 1,5 m dubok i povezivao je jezero Timsah sa Sredozemnim morem.[12] Radovi južno od jezera Timsah su počeli 1862-1863, a na severnom delu je nastavljeno proširenje.[12] Prinudni rad je korišćen tokom izgradnje kanala od marta 1862. sve dok Ismail paša nije zabranio ovaj čin 1864. godine.[13] Kao rezultat kanala, voda iz jezera Manzala tekla je u jezero Timsah.[13] Proširenje se nastavilo na severnom odeljku do 1867. godine, a na južnom odeljku sve do 1876. godine.[12]

Ekologija[uredi | uredi izvor]

Satelitski snimak Sueckog kanala, sa Velikim slanim jezerima (centar) i jezerom Timsah (severnije)

Jezero Timsah je slano jezero koje doživljava značajne varijacije u salinitetu.[8] Ljudski projekti su uticali na salinitet, što je rezultiralo promenama u biotu jezera.[8] Smanjenje saliniteta zabeleženo je još 1871. godine nakon izgradnje Sueckog kanala, a kasnije proširenje kanala od Nila i drugi građevinski projekti povećali su priliv slatke vode u jezero.[8] Pritočni kanal El Gamil služi kao glavni izvor slane vode ka jezeru.[8] Glavni izvor slatke vode je bilo godišnje izlivanje Nila, sve dok nije izgrađena Asuanska visoka brana koja prekida ove tokove od 1966, iako se podzemne vode takođe smatraju dovoljnim izvorom slatke vode.[8] Jezero Timsah doživljava površinske varijacije saliniteta i sezonske varijacije saliniteta, a u poslednjih nekoliko decenija, slatkovodni takson preuzima prvenstvo nad slanim taksonom.[8]

Tokom 2002. godine, sprovedena je studija radi proverekoncentracije policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH) u vrstama ribe i školjki koje meštani konzumiraju iz jezera.[15] Uzorci su uključili Tilapiju, rakove, školjke i puževe.[15] Rezultati su pokazali da rakovi sadrže „znatno veće koncentracije ukupnih i kancerogenih PAH nego druge vrste, dok školjke sadrže znatno niže nivoe PAH.“[15]

Tokom 2003. godini, veliki broj grupa pokušao je da ublaži zagađenje jezera.[16] To je bio značajan događaj za lokalnu zajednicu, jer je jezero od velikog ekonomskog značaja za grad i njegove ribare.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gmirkin 2006, str. 231.
  2. ^ The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition, s.v. "Suez Canal". Accessed 23.10.2015.
  3. ^ Naville, Édouard. "Map of the Wadi Tumilat" (plate image), in The Store-City of Pithom and the Route of the Exodus (1885). London: Trubner and Company.
  4. ^ Hoffmeier, str. 43
  5. ^ Stanley, str. 32
  6. ^ a b Rogers & Owen 2004, str. 124
  7. ^ a b „Ismailia”. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  8. ^ a b v g d đ e Stephan Gollasch; Cohen, Andrew N. (2006). Bridging Divides: Maritime Canals as Invasion Corridors. Springer. str. 229. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  9. ^ Nourse, str. 54
  10. ^ Shea, William H. "A Date for the Recently Discovered Eastern Canal of Egypt" Bulletin of the American Schools of Oriental Research, No. 226. Apr. (1977). str. 31-38
  11. ^ Paice 1999
  12. ^ a b v g d đ e Royal Statistical Society (Great Britain), Statistical Society (Great Britain). (1887). Journal of the Royal Statistical Society. Royal Statistical Society. str. 503—509. Pristupljeno 10. 04. 2009. 
  13. ^ a b v g d W.O. Henderson (2006). The Industrial Revolution on the Continent: Germany, France, Russia 1800-1914. W.O. Henderson. str. 151. Pristupljeno 10. 04. 2009. 
  14. ^ Rogers, Jerry R.; Brown, Glenn Owen; Garbrecht, Jürgen (2004). Water Resources and Environmental History. ASCE Publications. str. 124. ISBN 0-7844-0738-X. 
  15. ^ a b v „US EPA”. Arhivirano iz originala 11. 04. 2009. g. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  16. ^ a b Yasmine El-Rashidi. „Making a city livable”. Al-Ahram News. Arhivirano iz originala 18. 10. 2012. g. Pristupljeno 23. 10. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Paice, Patricia (1999). „Persians”. Ur.: Bard, Kathryn A.; Shubert, Steven Blake. Encyclopedia of the Archeology of Ancient Egypt. New York: Routledge. 
  • Stephan Gollasch; Cohen, Andrew N. (2006). Bridging Divides: Maritime Canals as Invasion Corridors. Springer. str. 229. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  • Rogers, Jerry R., Glenn Owen (2004). Water Resources and Environmental History. ASCE Publications. str. 124. ISBN 9780784475508. Pristupljeno 10. 04. 2009. 
  • Gmirkin, Russell E. (2006). Berossus and Genesis, Manetho and Exodus. Continuum International Publishing Group. str. 231. ISBN 0-567-02592-6. 
  • Hoffmeier, James Karl (2005). Ancient Israel in Sinai. Oxford University Press US. ISBN 0-19-515546-7. 
  • Stanley, Henry Morton. My Early Travels and Adventures in America and Asia. 
  • Nourse, Joseph Everett. The Maritime Canal of Suez. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тимсах&oldid=27672924”