Суецки залив

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Суецки залив
Khalīǧ as-Suwais
Gulf of Suez map.jpg
Мапа Суецког залива
Локација Црвено море, граница Африке и Азије
Координате 28°45′N 33°00′E / 28.750° СГШ; 33.000° ИГД / 28.750; 33.000Координате: 28°45′N 33°00′E / 28.750° СГШ; 33.000° ИГД / 28.750; 33.000
Океан/море Индијски океан
Земље басена  Египат
Макс. дужина 314 km
Макс. ширина до 47 km
Макс. дубина 40 m
Насеља Суец

Суецки залив (арап. خليج السويس, транслитерација Khalīǧ as-Suwais) представља плитки залив Црвеног мора који се најдубље увукао у копно између Азије и Африке. Стешњен је између Синајског полуострва на истоку и египатских гувернората Суец и Црвено море на западу. Залив се протеже у правцу север-југ дужином од око 314 км, док је просечна ширина између 20 и 30 метара. Максимална дубина је до 80 метара у јужном делу залива.

Северни продужетак залива представља Суецки канал, којим је залив, али и Црвено море, повезано са Средоземним морем на северу. На јужном улазу у канал, а на северној обали залива смештен је град Суец, најважнија лука Египта.

Географија[уреди]

Корални гребен у националном парку Раш Мухамад

Према Светској хидрографској организацији (ИХО) јужна граница Суецког залива иде линијом која повезује рт Раш Мухамад (најјужнија тачка Синајског полуострва на 27°43' сгш, око 17 км југозападно од Шарм ел Шеика) са јужном обалом острва Шадван (34°02' игд) и даље паралелно до обала Африке, нешто северније од обала Хургаде (на 27°27' сгш).[1]

Дужина залива од севера ка југу, односно од града Суеца и улаза у истоимени канал до мореуза Џубал је 314 км, док му ширина варира између 19 и 47 км.

Суецки залив представља најистуренији северозападни део Црвеног мора који раздваја Синајско полуострво и Азију на истоку од Африке на западу (египатски гувернорати Суец и Црвено море). Целокупна површина акваторије под ингеренцијом је Египта.

Сам улаз у залив представља доста плитку акваторију са бројним коралним гребенима који се пружају паралелно са обалом и мањим острвима. Највеће је острво Шадван, стеновита ненасељена формација дужине око 16 км и максималне ширине до 5 км. На Шадвану се налази велики светионик, а острво је познато као ронилачка база. Острво је 31. марта 1969. погодио јак земљотрес магнитуде 6,6° МКС скале и том приликом се велики део стена сурвао у море.[2]

Најдубљи делови залива се налазе на југу, где максималне дубине достижу до 80 метара, а идући ка северу дубина постепено опада. На крајњем северу залив се наставља на вештачки Суецки канал (код града Суеца) преко ког су Црвено море и Индијски океан повезани са Медитераном. Обала је слабо разуђена, доста ниска и песковита и на северу се шири у пространу депресију делте Нила. У залив се изузев неколико вадија не улива нити један стални водоток.

Геологија[уреди]

Стратиграфија Суецког рифта

Суецки залив представља део знатно пространијег јужноафричког тектонског рова и формирао се у зони Суецког рифта чија максимална активност је била у периоду између касног олигоцена (пре око 28 милиона година) и краја миоцена (пре око 5 милиона година), тако да је Суецки залив у геолошком смислу релативно млађа творевина.[3][4]

У основи Суецког залива налазе се прекамбријске стене Арапско-нубијског штита (гнајс, вулканске и метаседиментне стене са интрузијама гранита, гранодиорита и дијабаза).[5] Камбријумске стене јављају се на површини као последица дискорданције слојева, и ови црвени и бели пешчари достижу моћност до око 500 метара. Видљиви су углавном у копненом делу Суецког рифта, изузев у североисточном делу залива где имају маринске карактеристике.[5] У централним и јужним деловима залива видљиве су стене карбонске старости. Стене тријаске старости видљиве су широм залива, а дебљина слојева варира између 8 и 300 метара (пешчари и конгломерати).

У периоду између касне креде и еоцена подручје данашњег Суецког залива је чинило плитко море у којем је долазило до интензивне седиментације кречњачког материјала. У тектонском погледу био је то доста миран период у том подручју.[6] Рифтна фаза у заливу почиње током касног олигоцена, а максимални интензитет достиже крајем раног миоцена (пре око 18 милиона година).[5] Крајем миоцена долази до тектонског смиривања, а у залив постепено почиње да надире вода и да се формира савремена формација.[7]

Привредне активности[уреди]

У подручју у и око Суецког залива налазе се велике резерве нафте и земног гаса. Највеће налазиште је на јужном крају залива, код места Гемса. Значајнијих нафтних поља има још на северу у подручју са обе обале Суецког канала.[8]

Након отварања Суецког канала у новембру 1869. нагло је порастао и привредни значај самог Суецког залива. Град Суец који лежи на јужном улазу у канал, једна је од најважнијих египатских лука и важан је привредни центар тог дела земље. Иако постоје одличне предиспозиције за развој туризма, за сада је интензивнија туристичка активност концентрисана искључиво на југу око Хургаде.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Limits of Oceans and Seas, 3rd edition". International Hydrographic Organization. 1953.
  2. ^ Seismological Observations in and around the Southern Part of the Gulf of Suez, Egypt. International Institute of Seismology and Earthquake Engineering. 2002. 
  3. ^ R. C. L. Wilson (2001). Non-volcanic Rifting of Continental Margins: A Comparison of Evidence from Land and Sea. Geological Society of London. стр. 453—. ISBN 978-1-86239-091-1. Приступљено 15. 12. 2013. 
  4. ^ Bosworth, W.; Huchon P. & McClay K.R. (2005). "The Red Sea and Gulf of Aden Basins". Journal of African Earth Sciences 43: 334–378. Bibcode:2005JAfES..43..334B. doi:10.1016/j.jafrearsci.2005.07.020. Приступљено 15. децембра 2013.
  5. 5,0 5,1 5,2 Bosworth, W.; McClay K.R. (2001). "18 Structural and stratigraphic evolution of the Gulf of Suez Rift, Egypt: a synthesis". In Ziegler P.A., Cavazza W., Robertson A.H.F. & Crasquin-Soleau. Peri-Tethyan Rift/Wrench Basins and Passive Margins. Mem. Mus. natn. Hist. nat. Peri-Tethys Memoir 6. Paris. pp. 567–606.
  6. ^ Bosworth, W.; Guiraud R. & Kessler II L.G. (1999). "Late Cretaceous (ca. 84 Ma) compressive deformation of the stable platform of northeast Africa (Egypt): Far-field stress effects of the "Santonian event" and origin of the Syrian arc deformation belt". Geology 27 (7): 633–636. Bibcode:1999Geo....27..633B. doi:10.1130/0091-7613(1999)027<0633:LCCMCD>2.3.CO;2.
  7. ^ Roberts, David G.; A.W. Bally (2012). Regional Geology and Tectonics: Phanerozoic Rift Systems and Sedimentary Basins: Phanerozoic Rift Systems and Sedimentary Basins. Elsevier. стр. 192—. ISBN 978-0-444-56363-7. 
  8. ^ Alsharhan, A.S. (2003). "Petroleum geology and potential hydrocarbon plays in the Gulf of Suez rift basin, Egypt". AAPG Bulletin 87 (1). doi:10.1306/062002870143.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]