Tomazo Močenigo

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Tomazo Močenigo
Ponti, Carlo (ca. 1823-1893) - Tommaso Mocenigo (doge 1413-1423).jpg
Tomazo Močenigo
Datum rođenja1343.
Mesto rođenjaVenecija
Mletačka republika
Datum smrti4. april 1423.(1423-04-04) (79/80 god.)
Mesto smrtiVenecija
Mletačka republika
GrobBazilika San Đovani e Paolo
DinastijaMočenigo
OtacPjetro Močenigo
Mletački dužd
Period1413. - 1423.
PrethodnikMikele Steno
NaslednikFrančesko Foskari

Tomazo Močenigo (ital. Tommaso Mocenigo; Venecija, 1343. - Venecija, 1423), bio je 64. mletački dužd u periodu između 1413. i 1423. godine.

Poreklo, detinjstvo i mladost[uredi]

Tomazo je sin Pjetra Močeniga iz aristokratske mletačke porodice. Učestvovao je u ratu za Kjođu (1378—1381), posle čega je imenovan za pruvidora mletačke vojske. Posle mletačke vojne ekspedicije na Nikopolje u drugoj polovini 1396. imenovan je za kapetan generala mornarice, pa zatim od 1403. godine postaje mletački namesnik u Kandiji. Godine 1405. vodio je pregovore sa padovskim gospodarom Frančeskom Novelom, pre nego što su izgubili Padovu. Posle toga bio je mletački ambasador u Kremoni. Godine 1410. pregovarao je sa ugarskim kraljem Žigmundom Luksemburškim, i uspeo je da ga ubedi da odustane od akcije u Furlaniji.

Vladavina[uredi]

Godine 1414. izabran je za mletačkog dužda. Vodio je strpljivu politiku i sporazumeo se sa milanskim Viskontijima oko spornih teritorija.

Rat protiv Ugarske[uredi]

Zainteresovan za proširenje svojih teritorija, ušao je 1417. godine u rat sa Ugarima i to na ogromnom frontu: od Furalnije do Kotora. Sklopio je mir, pa čak i savez sa Turcima protiv Ugara. Mlečani su izvojevali pobedu u bici kod Frijaula i 1420. pod svoju vlast uzeli Kotor. Pored pobede kod Frijaula, Mlečani su odneli mnoge druge pobede i osvojili ostrva Brač, Hvar, Korčulu i Vis, kao i gradove Trogir i Split. Za vreme tog rata Mlečani su u Italiji povratili Udine, Feltre i Beluno. Tada je došlo do mletačko-milanskih sukoba oko reke Minčo, veoma važne reke za trgovinu. Mlečani su iz tog rata izašli još jači i kao pobednici.

Drugi skadarski rat[uredi]

Prva faza[uredi]

Za vreme tog rata Balša III Balšić pokušao je da povrati Skadar, ali mlečani su svoje posede snabdevali flotom i odolevali Balši. Izgubili su Drivast, ali dobili Budvu. Posle toga Balša je otišao u Srbiju, da od Despota Stefana Lazarevića traži pomoć, ali je na daspotovom dvoru u Beogradu umro 29. aprila 1421. godine. Njegos naslednik u Zeti je bio sam despot, koji je pokušao da se pomiri sa Tomazom, ali nije uspeo, pa je rat nastavljen. Na početku rata je Tomazo do kraja juna uspeli da zagospodare Drivastom, Barom i Ulcinjom, ali u Albaniji su se protiv Mlečana podigla plemena Hiti i Mataruge. U to vreme je umro veliki despotov prijatelj, sultan Mehmed I Čelebija i na vlast je došao borebeni Murat II, i Mlečani su pohitali da dobiju priznanje svih svojih poseda u Zeti i Albaniji, ali Murat to nije učinio. Posle despotovog zauzimanja Drivasta i Bara, ali neuspešnog srpskog napada na Lušticu i Grbalj, došlo je do mira.

Druga faza[uredi]

Rat je nastavljen 1422. godine kad je despot video da Mlečani ne popuštaju. Posle pobede u bici kod Svetog Srđa despot je opseo Skadar, ali nije uspeo da osvoji grad jer je gradsku posadu snabdevala flota.

Uz despota su se borili Arbanasi Ivana Kastariotea. Mlečani su obećanjima i mitom uspeli, da pridobiju za se neke uboge Zećane i Arbanase, pohlepne na novac, i pomoću njih su mogli da organizuje dosta aktivan otpor. Pod njihovu vlast prešli su 1423. god. Paštrovići, Tuzi i Pamalioti. Paštrovići su se obavezali čak „da za Republiku ratuju od Kotora do Bara na svoj trošak, a u skadarskom okrugu osam dana o svom trošku, a posle toga da im se plaća. Osim toga je ugovoreno, da ih Republika mora primiti i izdržavati ako ih Turci ili Despot potisnu i da ih pri sklapanju ugovora za mir sa Despotom nikako ne dadu Despotu." U leto 1423. sišao je u Zetu, mesto despota, Đurađ Branković sa 8.000 konjanika. On je iz Drivasta napao i opseo Skadar trudeći se, da gradu preseče sve veze. S toga je podizao i utvrđenja oko Bojane. U isto vreme spremao se u pomoć i vojvoda Sandalj. Uplašivši se od te sjedinjene akcije Mlečani su doskora pristali da sklope mir. Po tom miru, zaključenom 12. avgusta 1423., Mlečanima je ostao Skadar, a despotu Drivast, Bar i Budva. Za ostale ustupljene gradove u Zeti Republika se obavezala plaćati despotu po 1.000 dukata godišnje. Sandalju su, za priznanje Kotorskog poseda, odredili rentu od 600 dukata. Bojana je postala čisto mletačka reka.