Белуно

Из Википедије, слободне енциклопедије
Белуно
Belluno
Belluno-Schiara.jpg
Градска катедрала са Алпима у позадини
Основни подаци
Држава Застава Италије Италија
Регија Венето
Округ Белуно
Становништво
Становништво 36.462
Густина становништва 245 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 46°08′00″ СГШ; 12°13′00″ ИГД / 46.133333° СГШ; 12.216667° ИГД / 46.133333; 12.216667 Координате: 46°08′00″ СГШ; 12°13′00″ ИГД / 46.133333° СГШ; 12.216667° ИГД / 46.133333; 12.216667
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 389 m
Површина 147,19 km²
Белуно на мапи Италије
Белуно
Белуно
Белуно на мапи Италије
Остали подаци
Градоначелник Антонио Праде
Поштански код 32100
Позивни број 0437
Веб-сајт www.comune.belluno.it

Белуно (итал. Belluno) је град у североисточној Италији. Град је средиште истоименог округа Белуно у оквиру италијанске покрајине Венето.

Природне одлике[уреди]

Град Белуно налази се у северном, алпском делу Венета. Околне алпске планине су у систему Доломита. Град се сместио у долини горњег тока реке Пјаве, окружен стрмим странама околних брда.

Историја[уреди]

Белуно је име добио по келтском називу за брдо на којем се налази историјски центар града - belo-donum што значи „дивно брдо“, због његовог доминантног положаја у котлини.

Град су основали Римљани око 200. -200. п. н. е. као municipium Bellunum. Од 181. п. н. е. Белуно је постао снажна војна римска утврда која је штитила северне границе тадашњег царства. Након пропасти Западног римског царства Белуном су владали Лангобарди и Каролинзи. Од краја 9. века Белуном су владали локални грофови и бискупи. Тад је изграђен дворац и градске зидине. Након тога Белуном је владала богата гибелинска породица Ецелино. Након дуготрајних сукоба са суседним Тревизом око граничних територија, Белуно се 1404. драговољно предао Млетачкој републици. Од тада је постао важан центар за транспорт дрвене грађе из своје околице (Кадоре) по реци Пијави до Венеције.

Након пропасти Млетачке републике, Белуно је ушао у састав Аустријског царства и остао у њему све до 1866. кад је ушао у новоосновану Краљевину Италију.

Географија[уреди]

Климатограм 
Показатељ \ Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Средњи максимум, °C 3,3 6,2 11,1 15,5 19,9 24,0 26,5 26,0 22,4 16,3 9,6 4,5
Средњи минимум, °C −4,1 −2,4 1,8 5,9 9,9 13,4 15,3 14,9 12,2 7,3 2,1 −2,2
Количина падавина, mm 45 52 77 97 130 120 115 102 98 116 105 71


Становништво[уреди]

Демографија
1931. 1936. 1951. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
26.739 25.547 29.160 31.403 34.484 36.634 35.572 35.050

Белуно данас има око 36.000 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија у град се доселило много досељеника из иностранства, највише са Балкана. Најконсистентнија етничка мањина у Белуну су Хрвати из града Пакраца, следе Срби, Албанци и Црногорци.

Знаменитости Белуна[уреди]

  • Катедрала Duomo, подигнута крајем 15. векa по нацртима венецијанскога архитекта Тулија Ломбарда, звоник је изградио Филипо Јувара у 18. веку.
  • Palazzo dei Rettori из 1491. за коју се сматра да је дело Лоренца Гибертија.
  • Бискупска Палата, коју је изградио гроф - бискуп Џерардо де Таколи 1190.
  • Фонтана на тргу Piazza del Duomo
  • Барокна црква San Pietro, подигнута у готичкоме стилу 1326.
  • Palazzo del Capitano
  • Црква San Rocco из 16. векa
  • Црква Santo Stefano, у њој се налазе бројне олтарне слике локалних мајстора 15. века.
  • Градска врата; Porta Dojona i Porta Rugo
  • Црква Santa Maria dei Battuti из 16. века.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]