Pređi na sadržaj

Тондо Дони

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tondo Doni
UmetnikMikelanđelo
Godinaoko 1507.
Tehnikaulje i tempera na dasci
MestoGalerija Ufici, Firenca

Tondo Doni ili Doni Madona (ital. Tondo Doni; Doni Madonna) je jedina završena i sačuvana panelna slika renesansnog slikara Mikelanđela Buonarotija.[1] Delo, u originalnom okviru, se nalazi u Galeriji Ufici u Firenci. Slika je nastala u tehnici temperama na drvetu između 1503. i 1506. godine. Veruje se da je naručilac slike bio bogati trgovca i mecene Anjola Donija povodom venčanja sa firentinskom plemkinjom Madalenom Stroci, ćerkom moćne toskanske porodice.[2] Naziv „tondo” se odnosu na italijansku reč za „okruglo” i predstavlja formu panela slike,[3] na kojem je Mikelanđelo radio, a koji se odlikuju monumentalnošću proporcija.[4] Drugi naziv sa sliku je Sveta porodica.

Delo je verovatno nastalo u periodu posle Donijeve ženidbe 1503. ili 1504. godine, a pre nego što je započet rad na freskama na plafonu Sikstinske kapele 1508. godine. Tondo Doni prikazuje Svetu porodicu (dete Isusa, Mariju i Josifa) u prvom planu, zajedno sa Jovanom Krstiteljem u sredini, i prikazuje pet nagih muških figura u pozadini. Uključivanje ovih nagih figura tumačeno je na različite načine.

Opis

[uredi | uredi izvor]

Marija je najistaknutija figura u kompoziciji, i zauzima veći deo centra slike. Sedi direktno na tlo bez jastuka između sebe i trave, što može da simbolizuje povezanost i odnos sa zemljom.[5] Josif je na slici pozicioniran naviše od Marije, što je neobično u kompozicijama prikaza Svete porodice. Marija sedi između njegovih nogu, izgledajući kao da je on štiti, a njegove velike noge formiraju neku vrstu prestola. Postoji određena debata o tome da li Marija uzima dete od Josifa ili obrnuto.[6] Sveti Jovan Krstitelj, zaštitnik Firence, veoma je često uključen u florentinska dela koja prikazuju Madonu i dete.[7] On je prikazan između Svete porodice i pozadine. Scena izgleda kao ruralna, sa Svetom porodicom koja uživa na travi i niskim zidom je odvojena od znatiželjne, naizgled, nepovezane grupe u pozadini.

Tondo Doni u originalnom ramu

Slika je još uvek u originalnom ramu, na čiji je izgled možda uticao Mikelanđelo ili je pomogao u dizajniranju.[8] Ram je ornamentalno izrezbaren i prilično neobičan zbog pet glava koje se trodimenzionalno ističu u prostor. Slično kao i nagi aktovi u pozadini, značenja ovih glava su predmet spekulacija. Ram takođe sadrži rezbarije polumeseca, zvezda, vegetacije i lavljih glava. Ovi simboli su, možda, reference na porodice Doni i Stroci, i moguće je da su preuzeti iz njihovih grbova.[9] Kako je prikazano na ramu, „polumeseci su povezani trakama koje se prepliću sa lavovima”, što možda ukazuje na bračnu vezu dve porodice.[9]

Postoji horizontalna traka, možda zid, koji razdvaja prednji i zadnji plan slike.[6][7][10] Figure u pozadini su pet aktova, čije je značenje i funkcija predmet mnogih spekulacija i debata. Zbog toga što su bliži nama, posmatračima, Sveta porodica je mnogo veća od aktova u pozadini, što doprinosi iluziji dubokog prostora u dvodimenzionalnoj slici. Iza Svetog Jovana Krstitelja je polukružni greben, na kojem su naslonjeni ili na kojem sede Sistinski aktovi. Ovaj polukrug odražava ili ogleda kružni oblik same slike i deluje kao kontrapunkt vertikalnoj prirodi glavne grupe (Svete porodice). Marija i Josif gledaju u Hrista, ali nijedan akt u pozadini ne gleda direktno u njega.[11] U dalekoj pozadini nalazi se planinski pejzaž prikazan u atmosferskoj perspektivi.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Holy Family or Doni Tondo by Michelangelo Buonarroti at Uffizi Gallery”. Visit Uffizi. Pristupljeno 2024-07-31. 
  2. ^ Hayum, 211
  3. ^ Hayum, 210
  4. ^ „Mikelanđelovi originali u Beogradu”. Politika Online. Pristupljeno 2024-08-01. 
  5. ^ d'Ancona, 44
  6. ^ a b d'Ancona, 45
  7. ^ a b Hartt and Wilkins, 506
  8. ^ Hayum, 214
  9. ^ a b Painted Devotional Tondi, 220
  10. ^ Smith, 85
  11. ^ d'Ancona, 48

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Barolsky, Paul (2003). „Michelangelo's Doni Tondo and the Worshipful Beholder”. Notes in the History of Art. 22 (3): 8—11. S2CID 192987028. doi:10.1086/sou.22.3.23206720. 
  • Buzzegoli, Ezio (decembar 1987). „Michelangelo as a Colourist, Revealed in the Conservation of the Doni Tondo”. Apollo: 405—408. 
  • d’Ancona, Mirella Levi (1968). „The Doni Madonna by Michelangelo: An Iconographic Study”. The Art Bulletin. Taylor & Francis. 50 (1): 43—50. ISBN 978-0-8153-1823-1. JSTOR 3048510. doi:10.2307/3048510. 
  • Hartt, Frederick; David G. Wilkins (2003). History of Italian Renaissance Art: Fifth Edition. New Jersey: Prentice-Hall. str. 506—508. 
  • Hayum, Andrée. „Michelangelo's Doni Tondo: Holy Family and Family Myth”. Studies in Iconography. 7/8.1981/82(1982), No. 1: 209—251. 
  • Olson, Roberta J. M. (1993). „Lost and Partially Found: The Tondo, a Significant Florentine Art Form, in Documents of the Renaissance”. Artibus et Historiae. 14 (27): 31—65. JSTOR 1483444. doi:10.2307/1483444. 
  • Olsen, Roberta J.M. (2000). „Painted Devotional Tondi: Michelangleo Buonarotti's Doni Tondo”. The Florentine Tondo. New York: Oxford University Press. str. 219—226. 
  • Smith, Graham (1975). „A Medici Source for Michelangelo's Doni Tondo”. Zeitschrift für Kunstgeschichte. Taylor & Francis. 38 Bd., H. 1 (1): 84—85. ISBN 978-0-8153-1823-1. JSTOR 1481909. doi:10.2307/1481909. 
  • Zimmer, William (1991). „The Tondo”. Art Journal. 50 (1): 60—63. JSTOR 777088. doi:10.2307/777088. 
  • Natali, Antonio (2014), Michelangelo. Inside and outside the Uffizi, Florence: Maschietto Editore, 2014. ISBN 978-88-6394-085-5
  • Michelangelo Buonarroti, Doni Tondo, ColourLex
  • E. Buzzegoli, R. Bellucci, Michelangelo’s Doni Tondo investigated with non-invasive analytical techniques, in Studying old master paintings, Technology and Practice, ed. by M. Spring, London 2011

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тондо_Дони&oldid=28323105”