Trovanje školjkama sa dijarejom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Trovanja školjkama sa dijarejom
Specijalnostiurgentna medicina
Simptomimučnine, povraćanje, dijareje i bolova u stomaku
Trajanjeod 30 minuta do nekoliko sati, a potpuni oporavak u roku od 3 dana.
Lečenjesimptomatsko i podržavajuće

Trovanja školjkama sa dijarejom (akronim DSP od eng. Diarrheal shellfish poisoning) u većina slučajeva je rezultat konzumiranja hranom toksičnih školjkaša kao što su dagnje. Ovaj sindrom je jedna od poznatih intoksikacija uzrokovanih morskim biotoksinima koji ne samo da ugrožava zdravlje otrovanih već izaziva i veliku zabrinutost u industriji školjkaša, zbog obustavljanja aktivnosti sakupljanja dagnji i drugih školjaka.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta trovanja je prijavljene u Evropi, Aziji, Severnoj Americi, Južnoj Africi, Australiji i Novom Zelandu.[1]

Vale P. (2012) izvestio je da je kontaminacija portugalskih školjkaša toksinima uzročnicima pojava trovanja školjkama sa dijarejom koja se ponavlja svake godine, nastaje pod uticajem meteoroloških parametara koji neposredno utiču na cvetanje uzročnika, toksičnih mikroalgi, koje pripadaju rodu Dinophysis.[2]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Trovanja školjkama sa dijarejom je blago trovanje. Čini se da je glavni uzročnik okadaična kiselina (iako su umešani i drugi), koju proizvode dinoflagelati (mikroalge) koje unose školjke koje se hrane filtratom (npr ostrige, dagnje, školjke) koje koncentrišu toksin i potom se konzumiraju.

Akumulacija toksina u bilo kojoj vrsti školjki je još uvek malo poznata. Ove toksine proizvode dinoflagelati koji pripadaju rodovima Dinophysis i Prorocentrum, čak i ako se prvi rod smatra glavnim izvorom, dok su vrste Prorocentrum nedostupne za dagnje koje se hrane suspenzijom.[3] Među organizme koji stvaraju ove toksine su sledeći morski dinoflagelati:

  • Dinophysis acuta, D. caudate, D. fortii, D. norvegica, D. mitra, D. rotundata, D. sacculus, D. fortii, D. miles, D. norvegica, tripos,
  • Prorocentrum lima, P. arenarium, P. belizeanum, P. cassubicum, P. concavum, P. faustiae, P. hoffmannianum, P. maculosum,
  • Protoceratium reticulatum,
  • Coolia sp.,
  • Protoperidium oceanicum, P. pellucidum,
  • Phalacroma rotundatum.
Okadainska kiselina

Toksini kod trovanja školjkama sa dijarejeom su polietarska jedinjenja sa karakterističnim hemijskim strukturama grupisana u četiri strukturne klase:[4]

  • Jesotoksin
    okadainska kiselina (okadaic acid (OA)) složeni derivat C 38 masne kiseline njeni derivati (dinofizistoksin ili dinophysistoxin or DTX);
  • pektenotoksin (pectenotoxin (PTX));
  • Azaspiracid
    azaspiracid (azaspiracid (AZA)).

Među ostalim pomenutim klasama, prvo se verovalo da su pektenotoksin i jesotoksin relevantni u ovom sindromu zbog njihovog zajedničkog pojavljivanja u školjkama sa okadainskom kiselinom, ali nisu umešani u ljudske bolesti,[5] dok azaspiracid izaziva oblik trovanja koji karakterišu mučnina, povraćanje, dijareja i grčevi u stomaku.

Što se tiče toksina iz grupe lipofilne okadainske kiseline, koja je snažan inhibitor protein fosfataza 1 i 2A u ćelijama sisara. Izaziva dijareju inhibirajući proteine koji kontrolišu izlučivanje natrijuma u ćelijama ​​creva. Kako su rastvorljivi u mastima oni lako prolaze kroz ćelijsku membranu određujući inhibiciju serin i treonin fosfo-protein fosfataza.[6]

Pektenotoksini su ciklični polietri morskog porekla i PTX-2 je glavni toksin te grupe. Oni su povezani sa slučajevima dijareje i drugim simptoma sličnim onima izazvanim okadainskom kiselinom i njenim derivatima.[7] Oni ometaju aktin u citoskeletu i mogu izazvati zaustavljanje ćelijskog ciklusa i smrt ćelije.[8]

Jesotoksin i njegovi analozi su polieterski toksini koji proizvode dinoflagelati Protoceratium reticulatum, Lingulodinium polyedrum i Gonyaulax spinifera. Čak i ako su povezani sa DSP grupom, oni ne izazivaju dijareju ili inhibiciju proteinskih fosfataza.[9] i njihovi simptomi su još uvek nepoznati kod ljudi.[10] Može izazvati dvostruko povećanje kalcijuma u ​​neuronima malog mozga. Izaziva i motoričku diskordinaciju zbog kortikalnih promena u malom mozgu.

Azaspiracidi su polietarski toksini koji sadrže azot koji se sastoje od jedinstvenog spiralnog prstena koji sadrži heterociklični amin i deo alifatične karboksilne kiseline. Čak i ako je identifikovan 21 različit analog, AZA1, AZA2 i AZA3 su najvažniji u zavisnosti od pojave i toksičnosti.[6]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Simptomi uzrokovani OA grupom koji su uglavnom blagi uključuju:

  • dijareju ili proliv koji je dominantan simptom koji se javlja u 92% slučajeva,
  • mučninu u 80% slučajeva,
  • povraćanje u 79% slučajeva,
  • bol u stomaku u 53% slučajeva,
  • groznicu u 10% slučajeva.[11]

Simptomi počinju nakon 30 minuta i traju do nekoliko sati nakon konzumiranja kontaminiranih školjki. Potpunim oporavkom nastaje u roku od 3 dana.[12]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje je simptomatsko i podržavajuće. Nisu prijavljeni slučajevi smrti kod trovanja školjkama sa dijarejom.

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Prekid prodaje dagnji ​​i rano javno objavljivanje pojave trovanja školjkama veoma su efikasne mer u kontroli izbijanja trovanje školjkama sa dijarejom. ( Chen et al., 2013 ).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lee TC, Fong FL, Ho KC, Lee FW. The Mechanism of Diarrhetic Shellfish Poisoning Toxin Production in Prorocentrum spp.: Physiological and Molecular Perspectives. Toxins (Basel). 2016 Sep 22. 8 (10):[Medline]. [Full Text].
  2. ^ Vale P. (2012). Two simple models for accounting mussel contamination with diarrhoetic shellfish poisoning toxins at Aveiro lagoon: control by rainfall and atmospheric forcing. Estuar. Coast. Shelf Sci. 98 94–100. 10.1016/j.ecss.2011.12.007
  3. ^ Nielsen L. T., Hansen P. J., Krock B., Vismann B. (2016). Accumulation, transformation and breakdown of DSP toxins from the toxic dinoflagellate Dinophysis acuta in blue mussels, Mytilus edulis. Toxicon 117 84–93.
  4. ^ Berti M., Milandri A. (2014). “Le biotossine marine,” in Igiene Degli Alimenti eds Schirone M., Visciano P. (Bologna: Edagricole; ) 163–198. [
  5. ^ Li A., Ma J., Cao J., McCarron P. (2012). Toxins in mussels (Mytilus galloprovincialis) associated with diarrhetic shellfish poisoning episodes in Cina. Toxicon 60 420–425. 10.1016/j.toxicon.2012.04.339
  6. ^ a b EFSA (2008a). Scientific Opinion of the Panel on Contaminants in the Food Chain on a request from the European Commission on Marine Biotoxins in Shellfish – Okadaic acid and analogues. EFSA J. 589 1–62.
  7. ^ Poletti R., Milandri A., Pompei M. (2003). Algal biotoxins of marine origin: new indications from the European Union. Vet. Res. Commun. 27 173–182. 10.1023/B:VERC.0000014136.98850.b1
  8. ^ Espiña B., Louzao M. C., Ares I. R., Cagide E., Vieytes M. R., Vega F. V., et al. (2008). Cytoskeletal toxicity of pectenotoxins in hepatic cells. Br. J. Pharmacol. 155 934–944. 10.1038/bjp.2008.323
  9. ^ Paz B., Daranas A. H., Norte M., Riobó P., Franco J. M., Fernández J. J. (2008). Yessotoxins, a group of marine polyether toxins: an overview. Mar. Drugs 6 73–102. 10.3390/md20080005
  10. ^ Visciano P., Schirone M., Tofalo R., Berti M., Luciani M., Ferri N., et al. (2013). Detection of yessotoxin by three different methods in Mytilus galloprovincialis of Adriatic Sea, Italy. Chemosphere 90 1077–1082. 10.1016/j.chemosphere.2012.09.012
  11. ^ „Harmful Algal Blooms” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-11. 
  12. ^ Trainer V. L., Moore L., Bill B. D., Adams N. G., Harrington N., Borchert J., et al. (2013). Diarrhetic shellfish toxins and other lipophilic toxins of human health concern in Washington State. Mar. Drugs 11 1815–1835. 10.3390/md11061815

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Chan TY. Ciguatera fish poisoning in East Asia and Southeast Asia. Mar Drugs. 2015 Jun 2;13(6):3466–78.
  • Friedman MA, Fleming LE, Fernandez M et al. Ciguatera fish poisoning: treatment, prevention and management. Mar Drugs. 2008;6:456–79.
  • Hungerford JM. Scombroid poisoning: a review. Toxicon. 2010 Aug 15;56(2):231–43.
  • Isbister GK, Kiernan MC. Neurotoxic marine poisoning. Lancet Neurol. 2005 Apr;4(4):219–28.
  • Palafox NA, Buenoconsejo-Lum LE. Ciguatera fish poisoning: review of clinical manifestations. J Toxicol Toxin Rev. 2001 May;20(2):141–60.
  • Schnorf H, Taurarii M, Cundy T. Ciguatera fish poisoning: a double-blind randomized trial of mannitol therapy. Neurology. 2002 Mar 26;58(6):873–80.
  • Sobel J, Painter J. Illnesses caused by marine toxins. Clin Infect Dis. 2005 Nov 1;41(9):1290–6.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тровање_шкољкама_са_дијарејом&oldid=27442143”