Tutankamonova grobnica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije


Tutankamonova grobnica (KV62 eng. King's Valley No 62) je grobnica faraona Tutankamona koja se nalazi u Dolini kraljeva. Poznata je po velikoj količini vrednih antikviteta nađenih u njoj[1]. Grobnicu je otkrio Hauard Karter 1922. godine, ispod ruševina koliba u kojoj su živeli radnici Dvadesete dinastije.

Predmeti su bili zgurani i razbacani u grobnici, kako zbog njene male veličine, tako i zbog dve pljačke koje su se najverovatnije sprovele u žurbi. Bilo je potrebno osam godina da se grobnica isprazni, a njen celokupan sadržaj transportovan je u Egipatski muzej u Kairu.

U Tutankamonovu grobnicu se ulazilo barem dvaput, neposredno nakon sahranjivanja njegove mumije, a mnogo pre Karterovih iskopavanja. Škrinje najudaljenije od Tutankamonovih kovčega bile su otpečaćene, dok su one najbliže bile netaknute.

Otkriće grobnice[uredi | uredi izvor]

Celovit pečat treće Tutankamonove škrinje

1907. godine, malo pre otkrića Horemhebove grobnice, Teodor M. Dejvis otkrio je lokalitet sa grobnim prilozima na kojima je pisalo Tutankamonovo ime. Dejvis je na osnovu njih pretpostavio da je taj lokalitet, danas poznat kao KV54, prava grobnica mladog faraona. Detalji iskopavanja opisani su u njegovom delu, „The Tombs of Harmhabi and Touatânkhamanou”. Dejvis knjigu završava rečenicom, ”Plašim se da je Dolina kraljeva sada iscrpljena.”[2] Međutim, vremenom će se dokazati da je pogrešio.

Britanski egiptolog Hauard Karter (angažovan od strane lorda Karnarvona), zajedno sa svojim timom, započeo je iskopavanje lokaliteta KV62 1. novembra 1922. Karter je pažnju posvetio kolibama koje je prethodnih sezona zanemarivao. Nakon što su kolibe, zajedno sa ruševinama ispod njih, očišćene, dečak kojeg su članovi tima zadužili da im donosi vodu spotakao se na vrh stepenica isklesanih u steni[3]. Stepenice su delimično iskopane, sve dok Karter nije naišao na ulaz grobnice. Na ulazu su bili utisnuti nejasni kartuši. Karter je naredio da se stepenice zatrpaju, a potom je Karnarvonu poslao telegram, koji je na lokalitet stigao 23. novembra sa kćerkom lejdi Evelin Herbert.

Nakon što su stepenice u potpunosti očišćene, omogućeno je čitanje pečata na dnu ulaza, a na njima je bilo ispisano Tutankamonovo ime. Nakon raščišćavanja kamenog punjenja pri vratima, otkriveno je predvorje koje je bilo u potpunosti blokirano komadima krečnjaka. Na samom kraju predvorja nalazila su se još jedna zapečaćena vrata. Karter je uspeo da načini mali otvor u njima i, proturivši sveću, zavirio je unutra. ”U početku nisam video ništa,” kasnije će napisati, ”sveća je zatreperila u dodiru sa vrućim vazduhom, ali kako su mi se oči privikavale na svetlost, detalji odaje su se polako izdizali iz magle, neobične životinje, statue, i zlato - svuda svetlucanje zlata.”[4][5] Karnarvon ga je zapitao šta vidi, a Karter je odgovorio, ”Vidim fantastične stvari...”[4]

Istraživanje[uredi | uredi izvor]

Prvi stepenik otkriven je 4. novembra 1922.[6] Kraj meseca je sa sobom doneo pristup pretkomori,

Hauard Karter i saradnici otvaraju vrata škrinje u pogrebnoj odaji

otkriće njenog aneksa, kao i otkriće pogrebne odaje i riznice. 29. novembra, grobnica je otvorena, a već sledećeg dana je usledila prva konferencija za štampu gde je Karter saopštio vesti o pronalasku Tutankamonove grobnice. Prvi predmet je odstranjen iz grobnice 27. decembra.[7] 16. februara 1923, otvorena je pogrebna odaja[8], a 5. aprila je preminuo lord Karnarvon. Aprila 1924. godine, usledila je rasprava sa Egipatskom službom za antikvitete, nakon čega je Karter napustio iskopavanje i vratio se u Sjedinjene Američke Države.

Januara 1925. godine, Karter je nastavio radove u grobnici, a 13. oktobra, odstranio je poklopac prvog sarkofaga. 23. oktobra, odstranio je poklopac drugog sarkofaga, a 28. oktobra poklopac poslednjeg, u kojem se nalazila faraonova mumija. 11. novembra 1925. započeta su ispitivanja Tutankamonovih ostataka.

Istraživanje riznice započeto je 24. oktobra 1926. godine, a između 30. oktobra i 15. decembra 1927, istražen je i ispražnjen aneks. 10. novembra 1930, osam godina nakon prvobitnog otkrića grobnice, poslednji predmeti su izneseni iz nje.[9]

Plan grobnice[uredi | uredi izvor]

Plan grobnice

Sudeći po konstrukciji grobnice, čini se da ona prvobitno nije bila namenjena za pripadnike kraljevske porodice.[10] Postoje dokazi da je grobnica kasnije adaptirana za tu svrhu.[11] Ovu teoriju potkrepljuje činjenica da su samo zidovi pogrebne odaje bili ukrašeni, za razliku od ostalih kraljevskih grobnica u kojima su svi zidovi dekorisani scenama iz pogrebnih knjiga.[11]

Stepenište[uredi | uredi izvor]

Počevši od malog podesta, šesnaest stepenika se spušta do

Aksonometrijski prikaz grobnice na osnovu 3D modela

prvog ulaza. Uprkos tome što je sam ulaz bio zapečaćen i zamalterisan, u grobnicu je provaljeno barem dvaput.

Hodnik[uredi | uredi izvor]

Kroz prvi ulaz i niz hodnik dolazi se do drugog ulaza koji vodi u predvorje, kako ga je Karter opisao. Ova prostorija se prvobitno koristila kao skladište viška predmeta i materijala koji su se koristili za sahranu i balzamovanje. Nakon prve pljačke, ovaj materijal je verovatno bio premešten na lokalitet KV54, a hodnik je zapečaćen komadima krečnjaka. Druga pljačka rezultirala je probijanjem spoljašnjih vrata i kopanjem tunela u krečnjaku do drugog ulaza. Nakon otkrivanja pljačke, ulaz je ponovo zatvoren, a tunel je zatrpan.[12][13]

Za neke ostatke u hodniku se pretpostavlja da su potekli od pogrebnih obroka. Ti ostaci su slični onima koje je pronašao Dejvis na lokalitetu KV54, što ukazuje na to da su na njemu čuvani predmeti nađeni nakon što je grobnica prvi put ponovo zapečaćena.[12][13] Karter je tvrdio da je pronašao Neferteremovu glavu u ovom delu.[14]

Stereoskopski crtež grobnice gledane sa severozapada

Predvorje[uredi | uredi izvor]

Neukrašeno predvorje nađeno je u stanju ”urednog haosa”, delom zbog pljački, i sadržalo je oko 700 predmeta, među kojima su tri ceremonijalna kreveta, od kojih je jedan ukrašen glavama lava (boginja Menhit), drugi glavama krave (boginja Menhitveret), a treći kompozitnom životinjom, sa telom lava, repom hipopotama i glavom krokodila (čudovište Amut). U predvorju su takođe nađeni delovi četiri dvokolice, naređani jedan na drugi. Jedna su se najverovatnije koristila prilikom lova, druga prilikom rata, a ostala za parade. U velikoj škrinji pronađena je vojna oprema, kao i štapovi za hodanje, faraonovo donje rublje i bakarna truba – koja je ujedno i najstariji funkcionalni limeni duvački instrument na svetu.[15][16]

Pogrebna odaja[uredi | uredi izvor]

Dekoracija[uredi | uredi izvor]

Ovo je jedina odaja u grobnici koja je ukrašena, i to scenama iz rituala otvaranja usta, kao i prikazima Tutankamona sa

Spoljašnja pozlaćena škrinja, sada izložena u Egipatskom muzeju u Kairu

boginjom Nut na severnom zidu, prvog sata Amduata na zapadnom zidu, prve čini u Knjizi mrtvih na istočnom zidu i predstavama faraona sa različitim božanstvima (Anubisom, Izidom, boginjom Hator i drugim koji su sada uništeni) na južnom zidu. Severni zid prikazuje Tutankamona kojeg prati njegov Ka, dok ga u podzemlju dočekuje Oziris.[17]

Određeni predmeti u grobnici poznati su po tome što ne prikazuju Tutankamona na tradicionalan način. Kartuši bili su izmenjivani, kao da se upotrebljavalo vlasništvo prethodnih vladara. Međutim, to je najverovatnije rezultat promene imena mladog faraona iz Tutankaten u Tutankamon. Ostale pojave je teže objasniti, poput starijih, oštrijih crta lica prikazanih na srednjem kovčegu i kanopskog sarkofaga, koji je sadržao Tutankamonov želudac. Najrasprostranjenija teorija je da su ovi predmeti prvobitno bili namenjeni za faraona Smenkhara, čija je mumija

Desna strana škrinji i sarkofaga

možda ona pronađena na lokalitetu KV55.[18]

Sadržaj[uredi | uredi izvor]

Oko Tutankamonovog sarkofaga, nalazile su se četiri škrinje od pozlaćenog drveta. Spoljašnja škrinja bila je veličine 5,08 x 3,28 x 2,75 m i debljine 32 milimetara. Ispred škrinje nađeno je 11 vesla za „solarni čamac”, kao i posude za mirise i lampe ukrašene slikama boga Hapija.

Četvrta škrinja bila je dugačka 2,90 m i široka 1,48 m. Prikazi na njoj uključuju Tutankamonovu pogrebnu povorku, kao i boginju Nut na vrhu škrinje, koja svojim krilima ”grli” sarkofag.

Sarkofag je napravljen od granita, a svaki ćošak sačinjen je od kamenja različitih boja. Čini se da je sarkofag bio namenjen drugom vlasniku, a potom prepravljen za Tutankamona. Na svakom od ćoškova takođe su se nalazile boginje-zaštitnice (Izida, Neftida, Selket i Neith) koje su čuvale telo.

Unutar sarkofaga, faraonovo telo je počivalo u tri kovčega, od kojih je spoljašnji od pozlaćenog drveta, a poslednji od 110,4 kilograma čistog zlata.[19][20] Na Tutankamonovoj mumiji nalazili su se zlatna maska i ostali grobni prilozi. Na masku su umetnuti lapis lazuli, kalcedon, kvarc, opsidijan i tirkiz. Teška je 11 kilograma.[21]

Pogrebni tekstovi[uredi | uredi izvor]

„Zagonetna knjiga pećina” je dvodelni pogrebni tekst ispisan na drugoj škrinji u odaji. Termin „zagonetna” odnosi se na činjenicu da je tekst napisan kriptografskim kodom, koji se primenjivao u Novom kraljevstvu i na grobnicama Ramzesa IX i Ramzesa V. Sadržaj teksta, s toga, još nije poznat, ali Kolmanova (2004) interpretacija nalaže da je tema stvaranje i ponovno rađanje Sunca. Tekst je poznat po tome što sadrži prvi zabeležen prikaz urobora, u obliku dve zmije (protumačene kao manifestacija božanstva Mehena), koje okružuju glavu i stopala boga, verovatno ujedinjenog Ra-Ozirisa.[22]

Riznica[uredi | uredi izvor]

Riznica je bila jedini sporedni prostor u pogrebnoj odaji, a u nju se ulazilo kroz poseban ulaz. Sadržala je preko 5,000 katalogizovanih predmeta, od kojih je većina pogrebne i ritualne prirode. Dva najveća predmeta pronađena u riznici jesu faraonov kompleksni kanopski sarkofag i velika statua Anubisa. Takođe su pronađene brojne škrinje sa pozlaćenim statuetama Tutankamona sa božanstvima, kao i još dve dvokolice. U ovoj prostoriji su se nalazila dva mumifikovana fetusa za koje je DNK analiza potvrdila da su mrtvorođenčad Tutankamona.[23]

Aneks[uredi | uredi izvor]

Aneks, u početku korišćen za skladištenje ulja, melema, mirisa, hrane i vina, je bio poslednji deo grobnice koji je raščišćavan, od kraja oktobra 1927. do proleća 1928. godine. Iako male veličine, prostorija je sadržala oko 280 gomila predmeta, što je približno oko 2,000 individualnih predmeta.

Pljačke[uredi | uredi izvor]

Tokom iskopavanja, ubrzo je postalo očigledno da je grobnica pljačkana u prošlosti. Gornji deo ulaza u grobni kompleks bio je oštećen, a potom popravljen, nakon čega je na njega pričvršćen pečat kraljevske nekropole. Hodnik je bio ispunjen krupnim komadima krečnjaka, kroz koje je kasnije iskopan tunel. Drugi ulaz je takođe u određenom trenutku bio probijen i popravljen. Delovi predmeta koji su nedostajali i tragovi ulja u praznim sudovima naveli su Kartera da zaključi da je svrha pljački verovatno bila potraga za zlatom, ubrzo nakon što je Tutankamon sahranjen. Drugi put je grobnica opljačkana najverovatnije zbog skupih ulja.[13]

Komadi krečnjaka u hodniku bili su obrušeni preko nekih predmeta, poput poklopaca tegli, žileta i drvenih fragmenata, što ukazuje na to da je moguće da su premešteni iz predvorja i čuvani u tunelu tokom prve pljačke.[12][13]

U aneks i pogrebnu odaju je takođe bilo provaljeno.[24] Prva pljačka je ostavila najveće posledice po aneks.[12] Prostorija je bila mala i puna predmeta koji su bili gusto zbijeni, a pljačkaši su uspeli da uđu u nju pomoću malog otvora na spoljašnjem ulazu. Oni su najverovatnije bili u potrazi za metalima, staklom (koje je bilo luksuz), tkaninom, uljima i kozmetikom.

Druga pljačka zahtevala je bolju organizaciju, gde je još jedan tunel iskopan u gornjem levom uglu postojećeg. Karter je proračunao da je pljačkašima bilo potrebno oko osam sati da iskopaju tunel. Pretpostavlja se da je ukradeno skoro 60% nakita u riznici, zajedno sa dragocenim metalima. U nekom trenutku, štrikani šal u kome se nalazilo ukradeno prstenje vraćen je u kutiju u predvorju, što je Kartera dovelo do zaključka da je moguće da su lopovi privedeni pre nego što je pljačka završena.[12]

Grobnicu je najverovatnije užurbano zapečatio Maja, zvaničnik tokom Tutankamonove vladavine, pošto je potpis njegovog pomoćnika Karter pronašao na kalcitnom bloku u aneksu. Na pečatu je prikazan šakal koji stoji nad devet zarobljenika.[12][25]

Moguće skrivene odaje[uredi | uredi izvor]

Godine 2015, egiptolog Nikolas Rivs je izneo teoriju da možda postoje skriveni delovi grobnice. Na osnovu digitalnih snimaka visoke rezolucije, Rivs je uočio tragove na plasteru u pogrebnoj odaji, za koje je smatrao da ukazuju na mala vrata na zapadnom zidu, istih dimenzija kao ona koja vode ka aneksu. Rivs je takođe smatrao da tragovi na severnom zidu ukazuju na to da sam taj zid ograđuje šupljinu, koja je mogla da predstavlja nastavak predvorja. Pretpostavljalo se da je Tutankamon zapravo sahranjen u spoljašnjem delu većeg grobnog kompleksa (sličan onom u kojem je sahranjen Amenhotep III), koji je zapečaćen severnim zidom, a da je pored toga takođe postojala mogućnost još jedne sahrane u neotkrivenim delovima grobnice, verovatno Nefertiti.[26] Marta 2016, pomoću georadara, otkrivene su dve šupljine sa materijalom za koji se činilo da je organskog porekla ili od metala.[27] Međutim, naučnici iz Univerziteta u Torinu koristili su sonar da istraže grobnicu, nakon čega je hipoteza o postojanju skrivenih odaja opovrgnuta. Ministarstvo za antikvitete Egipta prihvatilo je ove rezultate, koji su objavljeni maja 2018.[28][29]

Bodež od meteorita[uredi | uredi izvor]

Istaživanje u 2016. godini iznelo je hipotezu da je bodež sa kojim je Tutankamon sahranjen napravljen od gvozdenog meteorita, sa sličnim sastavom (gvožđe, nikl i kobalt) kao onaj pronađen blizu oaze Karga.[30]

Sadašnjost[uredi | uredi izvor]

Grobnica je otvorena za javnost, a poseta se plaća dodatno uz ulaz u Dolinu kraljeva. Broj posetioca je ograničen na 400 na dan u 2008. godini.[31] Grobnica je zatvorena početkom 2010, kada je započeto njeno renoviranje, koje je finansirao i sprovodio Institut za konzervaciju Geti.[32] Renovacija je završena početkom 2019. godine.[33]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „"Tutankhamun"”. University College London. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  2. ^ Davis, Theodore M. (2001). The Tombs of Harmhabi and Touatânkhamanou. London: Duckworth Publishing. ISBN 978-0-7156-3072-3. 
  3. ^ Christianson, Scott (5. 11. 2015). „A Look Inside Howard Carter's Tutankhamun Diary”. Smithsonian Magazine. 
  4. ^ a b Gilbert, Katherine Stoddert; Holt, Joan K.; Hudson, Sara (1976). Treasures of Tutankhamun. The Metropolitan Museum of Art. str. 13. ISBN 978-0-87099-156-1. 
  5. ^ „The Tombs of Tutankhamun and his Predecessor”. Arhivirano iz originala 25. 9. 2015. g. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  6. ^ „Howard Carter's diaries (October 28 to December 30, 1922)”. Arhivirano iz originala 25. 9. 2015. g. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  7. ^ „A.C. Mace's personal diary of the first excavation season (December 27, 1922 to May 13, 1923)”. Arhivirano iz originala 30. 6. 2007. g. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  8. ^ „Howard Carter's diaries (January 1 to May 31, 1923)”. Arhivirano iz originala 25. 9. 2015. g. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  9. ^ „Howard Carter's diaries (September 24 to November 10, 1930)”. Arhivirano iz originala 4. 6. 2007. g. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  10. ^ „KV 62 (Tutankhamen)”. Arhivirano iz originala 12. 12. 2007. g. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  11. ^ a b Reeves, Nicholas; Wilkinson, Richard H. (1996). The Complete Valley of the Kings. London: Thames and Hudson. str. 124. 
  12. ^ a b v g d đ Andrews, Mark (2006). „The King Tut Tomb Robberies”. Arhivirano iz originala 30. 6. 2007. g. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  13. ^ a b v g Gilbert, Katherine Stoddert; Holt, Joan K.; Hudson, Sara (1976). Treasures of Tutankhamun. The Metropolitan Museum of Art. str. 13-14. ISBN 978-0-87099-156-1. 
  14. ^ Hawass, Zahi. King Tutankhamun. The Treasures of The Tomb. str. 16. 
  15. ^ Finn, Christine (17. 4. 2011). „Recreating the sound of Tutankhamun's trumpets”. BBC News. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  16. ^ „Ghost Music”. BBC Radio 4 Programmes. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  17. ^ „KV 62 (Tutankhamen): Burial chamber J”. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  18. ^ Reeves, Nicholas; Wilkinson, Richard H. (1995). The Complete Tutankhamun: The King, the Tomb, the Royal Treasure. Thames and Hudson. ISBN 978-0500278109. 
  19. ^ Gilbert, Katherine Stoddert; Holt, Joan K.; Hudson, Sara (1976). Treasures of Tutankhamun. The Metropolitan Museum of Art. str. 5. ISBN 978-0-87099-156-1. 
  20. ^ „The Innermost Coffin of Tutankhamun”. Eternal Egypt. 2005. Arhivirano iz originala 01. 01. 2019. g. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  21. ^ Bongioanni, Alessandro; Croce, Maria (2003). The Treasures of Ancient Egypt: From the Egyptian Museums in Cairo. Universe Publishing. str. 310. 
  22. ^ Hornung, Erik (1999). The Ancient Egyptian Books of the Afterlife. Cornell University Press. str. 38, 77-78. 
  23. ^ Carter, Howard (1972). The Tomb of Tutankhamen (1972 izd.). Barrie and Jenkins. str. 189. ISBN 978-0-214-65428-2. 
  24. ^ Gilbert, Katherine Stoddert; Holt, Joan K.; Hudson, Sara (1976). Treasures of Tutankhamun. The Metropolitan Museum of Art. str. 15. ISBN 978-0-87099-156-1. 
  25. ^ Bohleke, Briant (2002). Amenemopet Panehsi, Direct Successor of the Chief Treasurer Maya. Journal of the American Research Center in Egypt. str. 157—172. 
  26. ^ „The Burial of Nefertiti?”. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  27. ^ „King Tut's Tomb May Have Hidden Spaces Containing Organic, Metallic Materials”. NPR.org. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  28. ^ „Tutankhamun 'secret chamber' does not exist, researchers find”. BBC. 6. 5. 2018. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  29. ^ „King Tut's tomb not concealing hidden rooms after all”. NBC News. 6. 5. 2018. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  30. ^ „King Tutankhamun buried with dagger made of space iron, study finds”. ABC News Online. 2. 6. 2016. 
  31. ^ „400 visitors to Tutankhamun's tomb”. Egypt State Information Service. 
  32. ^ „Conservation and Management of the Tomb of Tutankhamen”. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  33. ^ „King Tut's tomb unveiled after being restored to its ancient splendor”. CBS News. 2. 2. 2019. Pristupljeno 12. 4. 2019. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Carter, Howard & Mace, Arthur C. The Discovery of the Tomb of Tutankhamen.
  • Siliotti, A. Guide to the Valley of the Kings and to the Theban Necropolises and Temples, 1996, A.A Gaddis, Cairo.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тутанкамонова_гробница&oldid=27618647”