Анубис

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Анубис

Анубис (грч. Ἄνουβις, егип. jnpw, копт. ⲁⲛⲟⲩⲡ — Anoup)[1] је грчки назив за Бога-шакала, Бога подземља, балзамовања и загробног живота у египатској митологији. У древном египатском језику, Анубис је познат као Инпу, (Анупу, Иенпњ и сл.) Најстарији познати спомен Анубиса је у Текстовима пирамида, на којима је повезан с покапањем фараона. У овом тренутку, Анубис је био најважнији бог мртвих и господар Западне планине, али он је био замењен током Средњег краљевства Озирисом. У новије врееме, током Птоломеја, Анубис је идентификован као грчки бог Хермес, па постаје Херманубис. У средишту овог култа је град Кинополис, место чији је грчки назив једноставно значио "град паса".[2] Херманубис се такође појављује у алхемичарској књижевности средњег века и ренесансе. Иако су Грци и Римљани египатске богове доживљавали бизарнима и примитивнима, Анубиса су повезали и са Сириусом у рају, и Кербером у паклу. Анубис поприма разне наслове у вези с његовом погребном улогом.

Опис Анубиуса[уреди | уреди извор]

Анубис је обично портретиран као човек са шакаловом главом, или у потпуности у псећем лику. Био је снажно повезан с гробљима у старом Египту, јер је то била животиња која је претила оскврнућу људских тела. Његова је глава црна, што подсећа на плодно тло уз Нил, Кемет, потребно за земљорадњу, али и на смрт. Анубис је описан у погребним контекстима, где је приказан похађајући мумије или седећи на гробу штитећи га. У Новом краљевству ће се појавити печати с Анубисовим ликом, а главни задатак Анубиса у подземљу је да чува и води покојника до Озиросовог суда, места где се одвија вагање душе. Подешава вагу и извага да ли је душа покојника тежа од пера богиње Маат - правде, која се налази да другој страни ваге.[3]

Посмртни обред у којем Анубис игра кључну улогу веже судбину умрлог уз циклус заласка и изласка Сунца и стално обнављајуће снаге живота. Запад, као место заласка Сунца, по аналогији симболизује смрт, загробни живот и свиет којим господари Анубис. Душа умрлог у пратњи Анубиса креће на пут кроз подземље препуно искушења да би помлађена попут Сунца на истоку поново ступила у живот. Равнајући тако рађањем и умирањем Анубис затвара вечни круг живота.

Митологија[уреди | уреди извор]

Изворно, у Огдоади из Хермополиса, он је бог у подземљу. Има жену, Анпут (која је заиста само његов женски аспект), која је описана управо иста, као богиња-шакал. Његове су жене и Нехеб Кау, Нехебка, и Кебеџет, богиње које се с топлом водом и прочишћавањем органа брину за душу покојника. Кебеџет је такође његова кћер. Његов отац је био изворно Ра у многим папирусима који су пронађени у пирамидама, (Анубис би био четврти син Ра.)[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, Eleventh Edition. Merriam-Webster. (2007). стр. 56.
  2. ^ Културе и цивилизације
  3. ^ Културе и цивилизације
  4. ^ Митологија

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Нови акропола