Uzvičnik

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
GLAVNI INTERPUNKCIJSKI ZNAKOVI
INTERPUNKCIJSKI ZNAKOVI
tačka .
upitnik  ?
uzvičnik  !
zapeta ,
tačka-zarez  ;
dvotačka  :
crta
crtica
navodnici „ ”
zagrade ( )   [ ]
OSTALI PRAVOPISNI I POMOĆNI INTERPUNKCIJSKI ZNAKOVI
trotačka
polunavodnici ’ ’
apostrof
kosa crta /
zvezdica *
sitna brojka 1
postakcenatska dužina ̄
genitivna dužina ̂
znakovi za naglaske ̏    ̀   ̑    ́
znakovi porekla <   >
jednakost =
plus +
minus
znak množenja ×
znak deljenja ÷
vitičaste zagrade { }
znak ponavljanja
sekcija §
stepen °
OSTALI INTERPUNKCIJSKI ZNAKOVI
dva upitnika
dva uzvičnika
upitnik‐uzvičnik
uzvičnik‐upitnik
obrnuti upitnik ¿
obrnuti uzvičnik ¡
crtica‐minus -
obrnuta kosa crta \
ampersand &
et‐znak @
pilkrou
bulet
kareta ^
krstić †   ‡
taraba #
numero
procenat  %
promil
bazna tačka
prim ′   ″   ‴
tilda ~
donja crta _
uspravna crta |   ‖   ¦
zaštita autorskog prava ©
zaštita autorskog prava na tonski zapis
Žig — registrovana robna marka ®
Žig — zaštićena servisna marka
Žig — zaštićena robna marka
asterizam
fleuron
indikator
interobeng
dijamant
znak reference
poveznica
razmak  
interpunkt ·
znak valuta ¤

Uzvičnik ili uskličnik [!] je interpunkcijski znak koji stoji iza iskaza uzvičnog karaktera. [1]

Nastanak uzvičnika[uredi]

Postoje dvije pretpostavke o nastanku uzvičnika:

  • Vjeruje se da je znak uzvičnik nastao od latinske riječi io (u prevodu: radost) tako da je nastao digraf io, a da bi se uštedilo još prostora slovo o se počelo pisati ispod slova i. Vremenom je slovo o prešlo u tačku, a i u crtu i tako je nastao znak !
  • Takođe postoji pretpostavka da je znak uzvičnik nastao od latinske riječi interiectio (u prevodu:uzvičnik) tako da je zapisivanjem samo prvog i posljednjeg slova te riječi nastao digraf io koji je kao i u prethodnoj pretpostavki prešao u znak !.

Upotreba [1][uredi]

Uzvičnim rečenicama ili uzvičnim iskazima iskazuje se emocionalni stav prema onome što je sadržaj rečenice. Takve rečenice i iskazi realizuju se u sljedećim formama, pa se prema njima definišu i pravila pisanja uzvičnika:

Uzvičnik se piše iza rečenica, grupa riječi i pojedinih riječi koje se izgovaraju povišenom intonacijom (koja proističe iz uzbuđenja, povišenog raspoloženja i sl.):

  • Kakva oluja!
  • O mili časi, kako ste daleko!
  • Tako je divan dan!
  • Čudna popa, jadi ga ubili!
  • Živjela sloboda!
  • Da sam to znao!
  • Odgovorićemo im ravnom mjerom!


Uzvičnik se može pisati iza oblika vokativa onda kad se naglašava afektivni karakter iskaza, pa se i vokativ izgovara sa povišenom intonacijom:

  • Stojte, galije carske!
  • Ginite braćo! Junaci! Ljudi!


Uzvičnik se može pisati da bi se obilježila neočekivanost ili neobičnost onoga što je iskazano rečenicom, te u ovoj službi zamjenjuje modalne dopune začudo, zamislite i mimo mog iščekivanja i sl.:

  • Voz je stigao bez zakašnjenja!
  • Kostja, ovdje sam, u Konstantinopolju!
  • Preživio pad s osmog sprata!


Napomene[uredi]

Inače, vokativ, iako ima funkciju obraćanja i dozivnu funkciju, u običnoj komunikaciji ne zahtjeva obilježavanje uzvičnikom:

  • Gospodine, zaboravili ste kišobran u torbi.
  • Kostja, ovdje sam, u Konstantinopolju.


Iza uzvičnika, kao i iza upitnika, naredni iskaz se piše na dva načina:

1) velikim početnim slovom, onda kad se taj iskaz uzima kao nova rečenica:

  • Prijatelju moj nježni! Tako se radujem tvom tetku.
  • Dobro jutro! Evo već prilazim Permu, vidim ga.

2) malim početnim slovom, onda kad se taj iskaz uzima kao objašnjenje koje je od iskaza obilježenog uzvičnikom odvojeno zapetom ili crtom:

  • I ja isto želim da vas vidim! — pisala je.


Upotreba uzvičnika u saobraćajnim znakovima[uredi]

Opasnost na putu.

Znak uzvičnik koristi se u saobraćajnim znakovima za znak opasnosti.

Saobraćajni znak koji označava opasnost na putu tj. cesti je trouglastog oblika sa crvenom ivicom što označava opasnost i crnim uzvičnikom na bijeloj pozadini.

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 „Pravopis srpskoga jezika” (PDF). Matica srpska. 2016. g.