Univerzitet u Getingenu
| Georg-August-Universität-Göttingen | |
 Grb Univerziteta u Getingenu | |
| lat. Regiæ Georgiaæ Augustaæ | |
| Moto | In publlica commoda |
|---|---|
| Moto (na srpskom) | Za dobrobit svih |
| Tip | javni |
| Osnivanje | 1734. |
| Predsednik | Reinhard Jahn |
| Akademsko osoblje | 4.446 |
| Administrativno osoblje | 7.822 |
| Broj studenata | 31.500 |
| Lokacija | Getingen,  Nemačka |
| Kampus | univerzitetski grad |
| Boje | tamnoplava (Plain Dark Blue) |
| Afilijacije | German Excelence Universities, Coimbra Group, EUA, U4 Network, Guild of European Research-Intensive Universities |
| Veb-sajt | www |
 | |
Univerzitet u Getingenu (nem. Georg-August-Universität Göttingen, lat. Universitas Regiæ Georgiæ Augustæ), osnovao je 1732/1734. britanski kralj i hanoverski izbornik Džordž II, dok je otvoren za nastavu 1737.[1]Univerzitet se brzo razvio i uskoro je sa blizu 1.000 studenata postao jedan od najvećih u Evropi tog vremena. Naročito je bio poznat po studijama pravnih nauka. Johan Štefan Piter je ovde u 18. veku predavao javno pravo, a neki od njegovih studenata su bili Klemens fon Meternih i Aleksandar fon Humbolt. Napoleon je ovde studirao pravo i primetio da: „Getingen pripada celoj Evropi“. Artur Šopenhauer je postao student 1809, a Oto fon Bizmark 1832. Godine 1837, sedmorica profesora su se pobunila protiv apsolutizma kraljeva Hanovera usled čega su otpušteni. Time je Univerzitet značajno oslabljen. Oni su danas poznati kao Getingenska sedmorica, a među njima su bili braća Grim, Hajnrih Evald, Vilhelm Veber i Georg Gervinus.
Getingen je razvijao i svoju reputaciju u prirodnim naukama, naročito matematici. Karl Fridrih Gaus je ovde predavao u 19. veku, kao i Bernard Riman, Johan Dirihle, David Hilbert i Feliks Klajn. Zlatno doba Univerziteta trajalo je od početka 20. veka do 1933. kada su nacisti krenuli u čistku jevrejskih profesora.
Do danas je 45 dobitnika Nobelove nagrade predavalo na Univerzitetu u Getingenu ili su se ovde bavili naukom. Većina njih je nagradu dobila u prvoj polovini 20. veka.
Univerzitet u Getingenu je najstariji aktivni univerzitet u Donjoj Saksoniji, a sa 24.057 studenata u zimskom semestru 2008/2009. i najveći.[2] Na Univerzitetu je 2008. radilo 411 profesora na 13 fakulteta.
Državna i univerzitetska biblioteka Donje Saksonije u Getingenu je sa 4,5 miliona knjiga jedna od najvećih u Nemačkoj. Tu deluju i 4 Instituta Maksa Planka posvećena različitim prirodnim i društvenim naukama.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 108. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ Georg-August-Universität Göttingen: Broj studenata po fakultetima Univerziteta u Getingenu 2009. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2016) (PDF, 20 kB), Universität Göttingen.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Akademske | |
| Ostale | |
