Upala krajnika

Upala krajnika
Latinski	tonsillitis
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	family medicine, infektologija, otorinolaringologija
MKB-10	J03, J35.0
MKB-9-CM	463
DiseasesDB	13165
eMedicine	article/871977
Patient UK	[https://patient.info/doctor/tonsillitis-pro tonsillitis-pro ]
MeSH	D014069

Upala krajnika, tonzilitis ili angina, predstavlja upalni proces koji zahvata krajnike i okolne strukture. Može da se javi izolovano ili u sklopu drugih zapaljenjskih oboljenja sluznice nosa, usne duplje i ždrela. Vrlo često se javlja u sklopu kliničke slike nekih infektivnih oboljenja, pa i nekih sistemskih bolesti.

Upala krajnika može biti akutna (ako traje do tri nedelje), subakutna (ako traje između tri nedelje i tri meseca) i hronična.

Uzrok nastanka

Uzročnik upale mogu biti bakterije, virusi i gljivice. Najčešće se kao uzročnici pominju razni rodovi streptokoka, stafilokoka, pneumokoka, adenovirusi, mikoze i dr.

Klinička slika

Klinička slika je zajednička za sve angine, a postoje samo različiti stepeni lokalnih tegoba kao i promene opšteg stanja bolesnika. Deca burnije reaguju, kao i odrasli čije su imunobiološke snage oslabljene ili iscrpljene.

Kao lokalni simptomi javljaju se disfagijske smetnje – bol u predelu krajnika koji je simetrično izražen, bolovi su naročito intenzivni pri gutanju, a vrlo često se širi i prema ušima. Takođe postoji i spolja na vratu bolna osetljivost te regije ili većeg područja vrata. Već drugog ili trećeg dana mogu da se opipaju uvećane, bolne limfne žlezde vrata. Nekada je prisutna pojačana salivacija (lučenje pljuvačke), a nekada i osećaj suvoće usta i neprijatan zadah. Može da se javi i trizmus (grč vilice) usled čega je uzimanje hrane otežano, a i govor može biti izmenjen.

Bolest već od početka prate i opšti simptomi: visoka telesna temperatura, drhtavica, bolovi u mišićima, malaksalost, glavobolje. Bolest se razvija u periodu od nekoliko časova do nekoliko dana.

Klasifikacija angina

Postoje razni oblici angina, zavisno od uzročnika, kao i od samog stadijuma oboljenja:

Angina catarrhalis je najčešće virusnog porekla, javlja se samostalno ili u početku razvoja infektivnih bolesti. U ovom slučaju su krajnici uvećani i jako crveni.

Kod gnojnih angina se na crvenom krajniku vide beličaste tačke zagnojenih limfnih folikula. Kod stanja poznatog kao angina lacunaris su te tačke smeštene u kriptama krajnika, a njihova okolina je upaljena.

Angina confluens je stanje kod koga su gnojna beličasta polja slivena u veće površine. Angina pseudomembranacea se odlikuje gnojnim nakupinama koje pokrivaju obe tonzile i prelaze na okolinu, nepčane lukove i meko nepce.

Od ulceroznih angina se izdvaja angina ulceroza Plaut-Vincenti koja je prouzrokovana bakterijama Spirocheta buccalis i Bacillus fusiformis. Većinom se lokalizuje na jednom krajniku, a može i na sluznici ždrela. Na krajniku se vidi veći ili manji ulkus, čija je površina prekrivena prljavobeličastim sivkastim slojem.

Među nekrotične angine se ubrajaju one koje daju neobične, nekrotične promene na površini tonzile, kao kod infektivne mononukleoze i leukoza.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza upale krajnika se uglavnom postavlja inspekcijom – posmatranjem krajnika pacijenta u ordinaciji opšte medicine.

Lečenje se vrši antibioticima i sulfonamidima. Takođe se mogu prepisati analgetici i antiflogistici za ublađavanje bolova. Terapija obično traje 5–7 dana.

Kod dugotrajnih upala ili komplikacija savetuje se hirurško uklanjanje krajnika (tonzilektomija). Nakon zahvata dolazi do kraće promuklosti koja zacelivanjem operativnog reza nestaje.

Izvori

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).