Услишене молитве
| Uslišene molitve | |
|---|---|
 Naslovna strana prvog izdanja | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Answered Prayers: The Unfinished Novel |
| Autor | Truman Kapote |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski jezik |
| Izdavanje | |
| Datum | 1986. |
Uslišene molitve (engl. Answered Prayers: The Unfinished Novel) je nezavršen i poslednji roman američkog književnika Trumana Kapotea. Kapote je knjigu počeo da piše 1966 neposredno nakon velikog uspeha Hladnokrvnog ubistva. Njegova prvobitna ideja je bila da tajne i tračeve njujorškog visokog društva, kome je i sam pripadao, pretoči u veliki roman, koji bi bio američki pandan na Prustovo U traganju za izgubljenim vremenom.[1] Unapred je od izdavačke kuće dobio 25 000 tadašnjih dolara, i ugovor na milion dolara za buduću književnu trilogiju.[2] Međutim, alkoholizam, sklonost narkoticima, mondenski život i stvaralačka blokada uslovile su Kapotea da 18 godina, to jest do svoje smrti, odlaže rok za predaju rukopisa. Javnost je jedini uvid u napredovanje Uslišenih molitvi imala kroz odlomke u vidu poglavlja objavljenih u časopisu Eskvajer: La cote basque (maj, 1965), Mohavi (jun, 1975), Neiskvarena čudovišta (maj, 1976) i Kejt Maklaud (jun, 1976). Ovi odlomci izazvali su bes među njegovim prijateljima, pošto je u njima bilo lako prepoznati ne baš laskave portrete poznatih ličnosti iz Kapoteove okoline.[1] Nakon njegove smrti 1984. ispostavilo se da su ova četiri poglavlja objavljena u časopisu jedini napisani delovi. Tri od četiri poglavlja objedinjena su i izdata u obliku knjige 1986, pri čemu je poglavlje Mohavi isključeno, jer je Kapote, po sopstvenim rečima, od zapleta iznetog u njemu odustao (Mohavi je objavljen kao zasebna pripovetka u zbirci Muzika za kameleone) Sam naslov romana Uslišene molitve preuzet je iz rečenice Svete Terezije Avilske koja glasi: Više je suza proliiveno zbog uslišenih, nego neuslišenih molitvi.
Književna kritika različito je reagovala na ove odlomke. Džerald Klark, Kapoteov biograf, smatra da oni predstavljaju vrhunac i korak napred u razvijanju nefikcionalnog romana koji je započet sa Hladnokrvnim ubistvom. Sa druge strane, književnik Norman Majler, iako je hvalio formalnu superiornost određenih delova, dovodio je u pitanju frivolnost zapleta. Roman je dvaput prevođen na srpski.
Zaplet[uredi | uredi izvor]
Radnja Uslišenih molitvi, to jest onih napisanih delova romana, mahom se temelji na slikanju društvenih slojeva njujorškog i svetskog visokog društva. Neiskvareno čudovište je prema Kapoteovoj zamisli trebalo da bude prvo poglavlje. U njemu Pi Bi Džouns, glavni junak koji želi da postane pisac, opisuje svoje odrastanje u sirotilištu, a potom i njegov pokušaj proboja na književnu scenu preko tuđih kreveta i prostitucije. Kao sporedni likovi i njegove mušterije pojavljuju se Elis Li Lengman i gospodin Valas u kojima je lako prepoznati književnike Ketrin En Porter i Tenesi Vilijamsa. Mnogim drugim epizodnim likovima Kapote nije promenio imena u odnosu na prototipe iz realnosti. Između ostalih pojavljuju se Denam Fouts, Piter Votson, Natali Kliford Barni, Gertruda Stajn, Kolet, Žan Kokto, Džejn Bouls, Sesil Biton, Greta Garbo i mnogi drugi.
Poglavlje Kejt Makdonald je druga glava nenapisanog dela. U njemu je prikazano upoznavanje glavnog junaka sa Kejt Makdonald, bogatom raspuštenicom u koju se zaljubljuje. Makdonald je rađena prema prototipu Mone fon Bizmark. Ovo poglavlje sadrži i sećanje na epizodu zajedničke večere između Montgomeri Klifta, Talule Bankhed, Doroti Parker i Estel Vestvud, koji su u romanu predstavljeni kao notorni alkoholočari.
Treće poglavlje La cote basque trebalo je da bude sedmo poglavlje. U njemu je opisan ručak u elitnom restoranu Pi Bi Džounsa sa ledi Inom Kulbert , bogatom amerikankom koja je svoju titulu stekla udajom za tajkuna hemijske industrije. Postaknuta šampanjcem ledi Kulbert prepičava tajne njujorških bogataša, dok zajedno komentarišu druge ugledne goste u restoranu. Ovo poglavlje, kada je objavljeno u Eskvajeru, izazvalo je najviše probeleme samog autoru, pošto su se Kapoteovi bogati prijatelji našli uvređenim, smatravši da je zloupotrebio njihovo poverenje.
Ne zna se na koji način je Kapote planirao da dalje razvija zaplet. Nekoliko njegovih prijatelja svedoče o tome da im je Kapote čitao iz neobjavljenih poglavlja, ali ona nikada nisu pronađena. Postoji više teorija šta se sa njima desilo.
Izdanja na srpskom[uredi | uredi izvor]
- Truman Kapot: Uslišene molitve: nedovršen roman (s engleskog preveo:Vlada Lazarević), Rad, Beograd, 2001. COBISS.SR 175037447
- Truman Kapote: Uslišene molitve (s engleskog preveo: Vojislav D. Mićić), Ukronija, Beograd, 2013. COBISS.SR 197650444
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Magill 2013, str. 569.
- ^ Kashner, Sam (decembar 2012). „Capote’s Swan Dive”. Vaniity Fair. Pristupljeno 10. 3. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Magill, Frank N. (2013). The 20th Century A-GI: Dictionary of World Biography. Routledge. ISBN 978-1-136-59334-5pages=.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
