Ustav Jermenije
Ustav Jermenije je usvojen na nacionalnom jermenskom referendumu 5. jula 1995. godine.[1] Ovaj ustav je utvrdio Jermeniju kao demokratsku, suverenu, socijalnu i ustavnu državu. Jerevan je definisan kao glavni grad države. Vlast imaju njeni građani, koji je vrše direktno putem izbora predstavnika vlasti. Odluke u vezi sa promenama ustavnog statusa ili izmenom granica podležu glasanju građana Jermenije na referendumu . Ustav iz 1995. ima 117 članova. Dana 27. novembra 2005. godine održan je državni referendum o ustavu i usvojen je izmenjen ustav.[2] Ustav je ponovo izmenjen na nacionalnom referendumu 6. decembra 2015. koji je promenio političku strukturu iz polupredsedničkog sistema u parlamentarnu republiku.
Prema Ustavu iz novembra 2005. godine, predsednik Republike imenuje predsednika Vlade na osnovu raspodele mesta u Narodnoj skupštini i konsultacija sa poslaničkim grupama. Predsednik imenuje (ili razrešava) i članove Vlade na predlog predsednika Vlade.[3]
Rana ustavna istorija i izrada ustava iz 1995. godine[uredi | uredi izvor]
Neposredno nakon nezavisnosti, ustav iz 1978, kopija ranijeg dokumenta Sovjetskog Saveza iz 1977.[pojasniti] je ostao na snazi osim u slučajevima kada ga je zamenio poseban zakon. Krajem 1992. predsednik i parlamentarni delegati APM predstavili su nacrt ustava. Oni su izneli revidiranu verziju u martu 1993. Zatim, nakon skoro godinu dana rada, blok šest opozicionih partija na čelu sa Jermenskom revolucionarnom federacijom (ARF) je u januaru 1994. predstavio alternativni ustav kojim bi se proširila vlast parlamenta, ograničila vlast predsednika, proširila ovlašćenja lokalne vlasti, dozvoliti Jermenima svuda da učestvuju u upravljanju republikom i traže međunarodno priznanje genocida iz 1915. Kako je 1994. počela, posmatrači su očekivali dugu borbu pre nego što parlament usvoji konačnu verziju.[4]
Struktura ustava[uredi | uredi izvor]
Ustav Jermenije sastoji se od preambule i 9 poglavlja. U Preambuli se izlažu opšta načela i ciljevi ustava (jermenski narod, zasnovan na osnovnim principima i nacionalnim ciljevima jermenske državnosti sadržanim u Deklaraciji o nezavisnosti Jermenije, sprovodi svetu težnju obnove svoje suverene države, posvećen jačanju otadžbine, prosperitetu, građanskoj solidarnosti, afirmaciji privrženosti univerzalnim vrednostima, donosi Ustav Republike Jermenije). Preambula je značajna i sa pravne tačke gledišta po tome što se poziva na Deklaraciju o nezavisnosti Jermenije, usvojenu 23. avgusta 1990. godine, čime se principi i ciljevi jermenske državnosti podižu na ustavno-pravni nivo.
Predsednik Republike[uredi | uredi izvor]
Predsednik Jermenije (jerm. Հայաստանի Նախագահ, Hayastani Nakhagah) je šef države i garant nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Jermenije kojeg bira Nacionalna skupština Jermenije na jedan sedmogodišnji mandat.[5] U okviru parlamentarnog sistema Jermenije, predsednik je jednostavno figura i obavlja ceremonijalne dužnosti, a većina političke moći pripada parlamentu i premijeru.
Premijer[uredi | uredi izvor]
Premijer Jermenije je šef vlade i najviši ministar u jermenskoj vladi, a ustavom se zahteva da „određuje glavne pravce politike Vlade, upravlja aktivnostima Vlade i koordinira rad članova Vlade“. Takođe, prema ustavu, premijer je na čelu Saveta bezbednosti, koji propisuje glavne pravce odbrambene politike zemlje; prema tome, premijer je zapravo vrhovni komandant oružanih snaga Jermenije.[6]
Prema ustavu iz 2015. godine, premijer je najmoćnija i najuticajnija ličnost u jermenskoj politici. Premijera imenuje predsednik Jermenije na osnovu glasanja Narodne skupštine. Premijer može biti smenjen glasanjem o nepoverenju u Parlamentu. Na ustavnom referendumu održanom 2015. godine građani su glasali za pretvaranje Jermenije u parlamentarnu republiku.
Narodna skupština[uredi | uredi izvor]
Narodna skupština Jermenije (jerm. Հայաստանի Հանրապետության Ազգային ժողով , Hayastani Hanrapetyut'yan Azgayin zhoghov ili jednostavno Ազգային ժողով, ԱԺ Azgayin Zhoghov, AZh), koji se takođe neformalno naziva Parlamentom Jermenije (խորար ogranak vlade Jermenije, խորար Jermenija.
Vlada[uredi | uredi izvor]
Vlada Jermenije (jerm. Հայաստանի Հանրապետության Կառավարություն) je izvršna vlast u Jermeniji. To je izvršni savet ministara vlade na čelu sa premijerom Jermenije.
Sudska vlast[uredi | uredi izvor]
Prema doktrini podele vlasti, sudstvo vrši sudsku vlast odvojeno od zakonodavne vlasti parlamenta i izvršne vlasti premijera. Ustavom je definisana hijerarhijskom strukturom na čijem čelu je VSS.
Na osnovu člana 7. Ustava Republike Jermenije, pravosuđe u Jermeniji vrše samo sudovi kroz trostepeni pravosudni sistem, a garant njegove neograničene primene je Vrhovni sudski savet.[7]
Manjine[uredi | uredi izvor]
Ustav predviđa četiri mesta u parlamentu za etničke manjine, po jedno za Ruse, Jezide, Asirce i Kurde.[8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ The First Constitution of Armenia (5 July 1995) Arhivirano 1 avgust 2009 na sajtu Wayback Machine
- ^ „The Constitution of Armenia (27 November 2005)”. Arhivirano iz originala 17. 8. 2018. g. Pristupljeno 22. 11. 2018.
- ^ The Constitution of Armenia (27 November 2005), Chapter 3: The President of the Republic, Article 55 Arhivirano 2008-12-25 na sajtu Wayback Machine.
- ^ Glenn E. Curtis and Ronald G. Suny. "The Constitution". Armenia: A country study (Glenn E. Curtis, ed.). Library of Congress Federal Research Division (March 1994).
Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
- ^ „Constitution of the Republic of Armenia - Library - the President of the Republic of Armenia”.
- ^ LLC, Helix Consulting. „Constitution of the Republic of Armenia - Library - The President of the Republic of Armenia [the official site]”. www.president.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-04-10.
- ^ Supreme Judicial Council of the Republic of Armenia
- ^ Edwards, Maxim (2. 8. 2017). „Armenia: Ethnic Minorities Gain a Voice in Parliament”. EurasiaNet. Pristupljeno 2017-08-02.
