Подјела власти
Подјела власти је назив за начин организације државне власти у коме свака од грана власти има своје органе који власт врше независно од органа других грана власти. То значи да се ниједна грана власти не може мијешати у рад других грана власти у мјери у којој би то мијешање прерасло у доминацију једне власти над другом.
По Слободану Јовановићу, начело подјеле власти „значи да за три основне функције државне власти треба употребити различите органе: онај који издаје закон не треба у исто вријеме да суди и управља - и обрнуто“[1]
По Монтескјеу „владавина треба да буде таква да се грађанин не може бојати другог грађанина... Када су законодавна и извршна власт обједињене у истој особи или у правном тијелу, слободе нема, јер постоји бојазан да ће тај монарх или сенат доносити тиранске законе да би их извршавао на тирански начин. У праву нико не може бити ограничен својом властитом вољом, него туђом.“[2]
Данас је најчешћа подјела на законодавну, извршну и судску власт. Једна од првих модерних држава која је спровела овај модел су Сједињене Америчке Државе, гдје свака од три гране власти ограничава друге двије помоћу тзв. система „кочница и равнотежа“ (енгл. Checks and balances).
Види још[уреди]
Референце[уреди]
Литература[уреди]
- Монтескје, Шарл (1989). О духу закона. стр. 175—176.
- Јовановић, Слободан (1922). О држави - основи једне правне теорије. стр. 259.
