Falkirški točak

Falkirški točak (engl. Falkirk Wheel) je obrtna prevodnica koja spaja Fort i Klajd kanal sa Junion kanalom u Škotskoj. Ime je dobilo po obližnjem gradu u centralnoj Škotskoj. Razlika nivoa dva kanala iznosi 24 metra (približna visina osmospratnice).

Kraljica Ujedinjenog Kraljevstva Elizabeta II je pustila ovu prevodnicu u rad 24. maja 2002. godine u okviru proslave njenog zlatnog jubileja, 50 godina od krunisanja. Otvaranje je kasnilo zbog vandalizma izazvanog nasilnim otvaranjem korita prevodnice na točku. ^[1]

Projekat Falkirk točka[uredi | uredi izvor]

Arhitektonski projekat je uradila škotska firma^[2]. Točak je konstruisan kao poluga dužine 35 metara sa osovinom u sredini, odnosno kraci dužine oko 15 metara su montirani jedan nasuprot drugom na centralnoj osovini. Oblik točka je namerno prilagođen da podseća na keltsku dvoseklu sekiru. Dve ovakve poluge su montirane na udaljenosti od 25 metara na centralnoj osovini prečnika 3,5 metara. Na krajevima poluga su kružni otvori u kojima su montirana korita kapaciteta 302 tone vode.

Korita za prihvat plovila uvek teže isto, sa i bez broda. Ovo je zato što je težina korita sa vodom 600 tona, a brod koji uplovi istisne vode upravo koliko je težak, zbog Arhimedovog principa potiska. Ovo omogućava da su kraci poluge uvek u ravnoteži te uprkos velikoj masi rotira za 180° za pet i po minuta koristeći veoma malo energije. Koriste se motori snage svega 22,5 kW, koji potroše oko 1,5 kWh za četiri minuta, što je količina energije približno potrebna za kuvanje osam lončića vode.

Ovaj rotacioni lift-prevodnica je jedini ove vrste u svetu, i predstavlja vodeći graditeljski poduhvat i turističku atrakciju Škotske. U Velikoj Britaniji postoji još jedan lift-prevodnica Anderton lift za brodove u Češiru. Falkirški točak je unapređenje Andertonskog lifta i koristi isti princip: dva uravnotežena korita, jedno ide nagore, dok drugo ide nadole. Međutim, okretni mehanizam kod Falkirškog točka je jedinstveno rešenje.

Kako se točak okreće[uredi | uredi izvor]

Točak se okreće zajedno sa osovinom uglavljenom u okretnim ležištima prečnika 4 metra na krajevima. Na stubovima su montirani nepokretni spoljašnji zupčanici. Cela ova konstrukcija je fundirana na pilonima.

Zupčanici na jednom kraju osovine, u mašinskoj sobi, su spojeni sa planetarnim zupčastim prenosnim sistemom. Rotirajući prsten se pokreće pomoću 10 hidrauličnih motora koji su spojeni sa stacionarnim zupčastim prstenom poznatim pod nazivom „planetarni nosač“. Ovo je učvršćeno za stub nosač na sličan način kao i na drugom kraju osovine.

Pogonsko vratilo motora je spojeno sa pogonskim točkom koje je nepomični planetarni zupčanik u tom prenosu koji potom pokreće pokretni prsten zupčanika. Električni motor pokreće hidrauličnu pumpu koja je povezana sa hidrauličnim motorom crevima i pokreće točak brzinom od 1/8 okreta u minutu.

Izgradnja točka[uredi | uredi izvor]

Izvođač ovog objekta je bila kompanija Baterli inženjering iz Riplija u Darbiširu a u okviru milenijumskog plana da se ponovo spoje Fort i Klajd kanal sa Union kanalom, prvenstveno radi turizma i rekreacije. Ova dva kanala su ranije bila povezana nizom od 11 prevodnica, ali su 30-ih godina prošlog veka ostali zapušteni i deo je nasut zemljom.

Milenijumska komisija je donela odluku da obnovi kanale centralne Škotske i ponovo spoji Glazgov i Edinburg plovnim putem. Potrebna je bila prevodnica da spoji kanale, a projekat točka-prevodnice je pobedio na konkursu. Kao i kod drugih projekata Milenijumske komisije, građevina poseduje vidikovac sa prodavnicom, restoranom i salom za izložbe.

Kako korita održavaju nivo[uredi | uredi izvor]

Korita rotiraju istom brzinom, ali u suprotnom smeru da bi se održao ravnoteža vode u njima i da se tovar sa vodom i brodovima ne bi prevrnuo dok se točak okreće.

Korita stoje na malim točkovima koja naležu na vođice na unutrašnjoj strani osam metara široke šupljine unutar kraka poluge, što omogućuje nesmetano okretanje korita dok se točak okreće. Ceo okret se kontroliše nizom zupčanika. Tri osmometarska zupčanika su povezana sa dva manja pomoćna zupčanika, svi nazubljeni spolja. Centralni, glavni zupčanik je nepomičan. Navučen je na centralnu osovinu sa strane gde je mašinska soba i pričvršćen uz noseći stub. Dva manja planetarna zupčanika su pričvršćena na kracima nosećih ruku sa iste strane osovine i povezana sa centralnim zupčanikom. Kada motor okreće osovinu, ruke se okreću zajedno sa planetarnim zupčanicima koji su u vezi sa centralnim ali većom brzinom od točka, mada u istom smeru. Planetarni zupčanici su u vezi sa nazubljenim prstenom koji je okvir u kome se kreće transportno korito i koji se okreće istom brzinom kao točak samo u suprotnom pravcu. Ovo održava korita stabilnim i u savršenoj ravnoteži.

Pristanišni rov[uredi | uredi izvor]

Pristanišni rov je vrsta suvog doka odvojenog od donjeg kanala vodonepropusnim vratima i za svaki slučaj opremljen dodatnim pumpama za isušivanje. Kada prevodnica rotira i zaustavi se u vertikalnom položaju brodovi mogu da ulaze i izlaze iz donjeg korita kada su vrata otvorena bez potapanja suvog doka. Prostor ispod korita je prazan.

Ukoliko ne bi postojao suvi dok, korito i krak ruke koji ga drži bi se uranjao u vodu donjeg kanala prilikom svakog okreta. Ovo bi rezultovalo mnogim nepoželjnim i otežavajućim situacijama, uključujući potisak u donjem bazenu pri uranjanju i viskoznost vode koja bi zahtevala promenljivi režim raspodele snage pri kretanju točka.

Kako je određena trasa kanala i nova prevodnica[uredi | uredi izvor]

Kada je određena trasa do Union kanala u projekat je uključena i izgradnja potpuno nove sekcije kanala, koja vodi od pristaništa Port Maksvel do spajanja sa novim bazenom južno od točka.

Nivo vode u tom bazenu na istom je nivou kao akvedukt u gornjem delu spojen je kanalom sa novim 150 metara dugim Raf Kasl tunelom eliptičnog preseka. Ovo je najnoviji plovni tunel u Velikoj Britaniji posle iskopavanja Dadli kanala u Vest Midlandu.

Postoje dve prevodnice koje obaraju nivo od Union kanala do ovog bazena. Tunel je bio neophodan jer je trasa prolazila preko Antoanovog zida, pa se radi zaštite arheoloških ostataka našlo ovo rešenje. Kanal tunelom prolazi ispod auto-puta koji spaja Edinburg i Glazgov, a takođe i ispod glavne železničke pruge

Cena projekta i ulaznice[uredi | uredi izvor]

Cena Falkirk točka je 17,5 miliona funti, a celokupni projekat obnove je koštao 84,5 miliona^[3] (od čega je 32 miliona došlo od Nacionalne lutrije).

Organizovani obilazak Falkirk točka obuhvata jednočasovnu vožnju brodićem. Kreće se od podnožja točka, sledi podizanje točkom—prevodnicom u Union kanal, obilazak brodićem bliže oblasti i povratak. Cena ove ture za odrasle osobe je u 2007. godini iznosila 8 funti za odraslu osobu, 4,25 funti za decu, 6,50 funti za studente i 21,50 funti za porodicu, uz moguće popuste od 10% za grupe veće od 10 osoba.^[4]^[5]

Buduće okretne prevodnice[uredi | uredi izvor]

Sličan projekat prevodnice je predložen za novi kanal koji bi išao duž šume Marton u Bedforširu. Ovaj kanal bi bio deo velikog projekta namenjenog razonodi i turizmu i spojen sa budućim produženjem Bedford i Milton Kejns kanala. Prevodnica bi spajala Veliki Union kanal kod Milton Kejnsa sa rekom Grejt Ouz kod Bedforda.^[6]

Buduće produženje Fort i Klajd kanala od ušća reke Fort je takođe predloženo. Koristile bi se dve nove prevodnice za podizanje brodova sa oblicima prevodnica u kojima bi bilo stilizovanih konjskih glava visine 35 metara.^[7] Model ovih mitoloških konjskih glava je moguće videti upravo na pristaništu kod Falkirškog točka.^[8]