Fiat BR.20

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fiat BR.20
Bombarder Fiat BR.20M
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1936.
Dužina16,68
Razmah krila21,56
Visina4,75
Površina krila74,00
Prazan6.500
Normalna poletna10.100
Klipno-elisni motor2 h Fiat A.80 R.C.41 18 cil.
Snaga2 x 746 kW
Maks. brzina na Hopt440 km/h
Maks. brzina na H=0340 km/h
Dolet2.750 km
Plafon leta8.000 m


Fiat BR.20/ Fiat BR.20 je italijanski niskokrilni jednokrilac, dvomotorni bombarderski avion, koristio se u periodu uoči u toku i neposredno posle Drugog svetskog rata.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

ing.Celestino Rosatelli konstruktor aviona Fiat BR.20
Motor FIAT A.80 RC, aviona Fiat BR.20
Crtež aviona Fiat BR.20 u tri projekcije

Godine 1934. Regia Aeronautica (Italijansko ratno vazduhoplovstvo)je zatražila od italijanskih proizvođača aviona da podnesu predloge za novi srednji bombarder. Specifikacijom su zahtevani: brzine od 330 km/h na 4.500 m i 385 km/h na 5.000 m, doletu od 1.000 km i nosivost 1.200 kg bombi. Na konkursu su učestvovali Pijađio, Maki, Breda, Kaproni i Fiat. Od ponuđenih aviona izabrani su tromotorci: Savoja-Marketi SM.79 i KANT Z-1007, i dvomotorac Fiat BR.20 koga je projektovao Celestino Rosatelli (Čelestino Rosateli), prema kome je avion dobio prefiks BR,(Bombarder Rosateli).

Pri projektovanju se vodilo računa o višenameni ovog aviona. Želja projektanata je bila da se ovim avionom pokriju sledeće oblasti primene: bombardovanje, pomorsko patroliranje, protiv brodska dejstva, putnička i transportna, izviđačko-obaveštajna i obuka-trenaža pilota.

S jedne strane, novi bombarder je imao većinu karakteristika nove generacije. Sve je urađeno da bi se postigla velika brzina - usvojena je konzolna monoplan šema, uvedena je glatka koža, uvlačivi stajni trap, zaštićene kupole, automatski propeleri. S druge strane, Rosateli se, shvatajući mogućnosti italijanske avio industrije, nije usuđivao da koristi složene presovane i livene sklopove, kao i nosivu metalnu oplatu (monokok). Tehnološki, BR.20 je bio prilično konzervativan. Trup je imao kostur zavaren od čeličnih cevi. Skoro četvrtina obloga na avionu je urađena na starinski način, platnom.

Bez obzira na komplikovanost projekta i složenosti strukture aviona, prototip aviona je prvi put poleteo u februaru 1936. godine a do kraja iste godine iz proizvodnje je izašla prva serija ovih aviona.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup aviona Fiat BR.20 je pravougaonog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija je rešetkasta napravljena od tankozidih zavarenih čeličnih cevi[1]. Obloga trupa je bila delom od lake legure a repni deo od impregniranog pamučnog platna. Trup aviona je bio dovoljno prostran da se u njega može smestiti posada od tri člana i potrebna oprema u zavisnosti od namene aviona. Ako je avion izviđački on je bio opremljen radio stanicom i fotografskom opremom kao i naoružanjem za odbranu aviona, bombarderska verzija ovog aviona mogla je da ponese u trupu 1.600 kg slobodno padajućih bombi. Na gornjoj strani trupa nalazila se kupola od pleksiglasa u kojoj se nalazio strelac sa mitraljezom. Prostorno posmatrano kabina pilota, navigatora i bomboluk predstavljaju posebne celine. U cilju povećanja doleta aviona, jedan ili dva dodatna rezervoara mogla su da se ugrade u odeljak za bombe sa ukupno 270 litara. Ovo je naročito korisno za avione koji su leteli u pratnji konvoja i patrolirali morskim prostranstvima.

Pogonska grupa: Ovaj avion je bio opremljen sa dva radijalna vazduhom hlađenim motorom sa 18 cilindara Fiat A.80 R.C.41 snage 746 kW (1014 KS). Na vratilu motora su obično bile trokrake Hamilton metalne elise promenljivog koraka u toku leta. Motori su bili postavljeni na čelične nosače i obloženi aluminijumskim limom. Na prednjem delu kapotaže motora nalazio se otvor za ulazak hladnog vazduha za hlađenje motora. Kod modela BR.20 bis motori su bili pojačani Fiat A.82 RC 422C snage 746 kW (1250 KS).

Krila aviona su bila metalne konstrukcije (od duraluminijuma), srednje debelog profila, imalo je dve ramenjače i 50 rebara takođe od durala i oblogu od aluminijumskog lima. Krila su imala oblik trapeza sa zaobljenim krajem. Prednja ivica krila bila je normalna na trup aviona. Krilca su bila napravljena od metala prekrivena platnom[1]. Na krilima su se nalazila proširenja (gondole) na kojima su bili pričvršćeni motori. U gondolama, iza motora sa donje strane je bio prostor za smeštaj točkova i hidrauličnog sistema za uvlačenje točkova. Na delovima krila između motora i trupa aviona je bilo dosta prostora za smeštaj rezervoara za gorivo. Šest samozaptivnih rezervoara za gorivo u središnjem trupu i unutrašnjim krilima imali su ukupnu zapreminu od 3.622 litara goriva, i dva rezervoara za ulje kapaciteta 107 kg[2]. Kroz krila su provučene sve mehaničke, hidraulične i električne instalacije neophodne za upravljanje i kontrolu aviona.

Repne površine: Repni delovi aviona su izvedeni kao metalna konstrukcija obložena impregniranim platnom[1]. Avion je imao udvojeni vertikalni stabilizator i kormila pravca. Vertikalni stabilizatori su parom upornica bili vezani za trup. Ovakav raspored vertikalnih stabilizatora je olakšavao gađanje repnom strelcu a i poboljšavao je manevarsku sposobnost aviona.

Stajni trap mu je klasičan, imao je dve prednje glavne noge sa niskopritisnim gumama dimenzija 106 h 375 h 406 mm, prednji točkovi su se uz pomoć hidrauličnog uređaja uvlačili u nosače motora u toku leta, a zadnji samo usmeravajući koji se u toku leta nije uvlačio u trup aviona, se nalazi na repu aviona[1].

Naoružanje: Avion Fiat BR.20 je bio opremljen sa četiri mitraljeza kalibra 7,7 mm, koji su bili postavljeni na različitim mestima, jedan je uvek bio u kljunu aviona. Avion je mogao da ponese i do 1.599,8 kg bombi.

Verzije[uredi | uredi izvor]

  • BR.20 - prvi proizvodni model, napravljeno 233 komada.
  • BR.20A - civilni demonstracioni model koji je često učestvovao u vazdušnim trkama (1 kom).
  • BR.20C - prototip sa topom kalibra 37 mm (1 kom).
  • BR.20L - putnički dugolinijski model (1 kom).
  • BR.20M - proizvodni model, poboljšani aerodinamika, oklop i naoružanje (264 kom).
  • BR.20 bis - pojačani motori 2 h 1250 KS Fiat A.82 RC 422C, poboljšano naoružanje, prekinuta proizvodnja zbog kapitulacije[3].

Zemlje koje su koristile avion Fiat BR.20[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Proizvodnja: Prvi primerci ovog aviona su izašli iz proizvodnje krajem 1936. godine i proizvodio se do 1943. Ukupno je proizvedeno 606 aviona svih verzija ovog tipa.

Italija je aktivno pomagala nacionalističku stranu u građanskom ratu u Španije pa je to bila prva operativna upotreba Fijata BR.20. Deo italijanskog ekspedicionog korpusa Aviazione Legionaria je 1937. godine uključila 16 aviona BR.20 u misiju. Oni su delovali do kraja neprijateljstava početkom 1939. Kada se završio Španski građanski rat, svi preživeli bombarderi Fiat BR.20 su predati novoj španskoj državi.

Japan je 1937. godine poručio 85 aviona Fiat BR.20 koji su učestvovali u Japansko-Kineskom ratu[4].

Početkom Drugog svetskog rata ovaj avion je imao aktivnu ulogu i to pre svega u ratu na Francuskom frontu, zatim u bici za Britaniju gde mu rezultati zbog dobre lovačke zaštite nisu bili baš najbolji.

Najznačajnija uloga ovog aviona je bila na Mediteranu. Otvaranjem Severno afričkog fronta ovi avioni su učestvovali u aktivnostima na tom frontu ali su morali da obezbede sigurnost prolaska pomorskih konvoja od Italije do Severne Afrike. Osnovni problem je tu predstavljala Malta sa jakom Britanskom pomorskom i vazduhoplovnom bazom. Ispočetka je bombardovanje obavljalo samo Italijansko vazduhoplovstvo da bi im se kasnije pridružili i Nemci. Avioni Fiat BR.20 su na Malti korišćeni uglavnom za noćno bombardovanje.

Kada su se Italijani pridružili Nemcima na Istočnom frontu Italijani su prvo poslali dva ova aviona u Ukrajinu čiji je zadatak bio da vrše izviđanja duboko u neprijateljskoj pozadini za potrebe Italijanskog korpusa. Kasnije sa dolaskom još jedne grupe aviona otpočeta su i bombardovanja. To se svelo u glavnom na bacanje malih bombi po gradovima i rovovima. Upotreba ovih aviona na istočnom frontu bila je neuspešna kao što je neuspešan bio i pohod italijanske vojske na istok.

Na Balkanskom ratištu ovi avioni su se koristili u Albaniji, Grčkoj i Jugoslaviji.

U vreme kapitulacije Italije u septembru 1943. ostalo je operativno 67 aviona Fiat BR.20. Iako je većina aviona bila prebačena na obuku pilota, neki su i borbeno angažovani za borbu protiv italijanskih partizana. Tokom poslednjih godina rata, preživeli avioni su se koristili kao trenažni i transportni. Poslednji BR.20 je penzionisan 7. juna 1946. i nijedan nije preživeo do danas.

Korišćenje aviona Fiat BR.20 na jugoslovanskom području[uredi | uredi izvor]

U Aprilskom ratu 1941. godine, italijansko vazduhoplovstvo zajedno sa nemačkim uzelo je aktivno učešće i postiglo značajne rezultate u bombardovanju zahvaljujući mnogostrukoj nadmoćnosti u odnosu na VVKJ (Vojno Vazduhopovstvo Kraljevine Jugoslavije) avioni Fiat BR.20 su učestvovali u četiri grupe sa ukupnim brojem od 131 avion. Posle okupacije Jugoslavije ovi avioni su se koristili protivu NOV (Narodno Oslobodilačke Vojske) - partizana. Kada su se italijanski garnizoni nalazili u okruženju partizanskih jedinica doturanje hrane i municije je obavljano ovim avionima. Posle kapitulacije Italije, 6 aviona Fiat BR.20 Nemci su 1944. godine dali vazduhoplovstvu NDH i korišćeni su za obuku pilota bombardera Hrvata koji su kasnije leteli u nemačom vazduhoplovstvu kao plaćenici[5].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g http://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20fiat%20BR.20/man.fiat%20br%2020.htm
  2. ^ https://en-academic.com/dic.nsf/enwiki/808432
  3. ^ https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=470
  4. ^ https://pacificeagles.net/fiat-br-20-ruth/
  5. ^ V. Mikić; Italijanska avijacija u Jugoslaviji 1941—1943., VIIVJ, Beograd, 1998.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Thompson, Jonathan. Italian Civil and Military Aircraft 1930-1945. Aero Publishers. 1963. ISBN 0-8168-6500-0..
  • Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. p. 407.
  • World Aircraft Information Files. London: Bright Star Publishing. pp. File 894 Sheet 38.
  • V. Mikić; Italijanska avijacija u Jugoslaviji 1941—1943., VIIVJ, Beograd, 1998.
  • V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941—1945., VIIVJ, Beograd, 2000.
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Fiat BR.20 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фиат_BR.20&oldid=27035382”