Fibrotoraks

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fibrotoraks
SinonimiFibrothorax
Rendgenski snimak grudnog koša pokazuje fibrozno neprozirnost na jednoj strani
Fibrotoraks na rendgenskom snimku grudnog koša
Specijalnostipneumologija
Simptomi nedostatak daha
Vreme pojavepunoletstvo
Trajanjedugortrajno
Uzrocihemotoraks, empiem, tuberkuloza, kolagenske vaskularne bolesti, uremija, reumatoidni artritis, pleurodeza, pleuralni izliv, određeni lekovi
Faktori rizikaizloženost azbestu, određeni lekovi
Dijagnostički metodrendgen grudnog koša, CT skeniranje
Lečenjepažljivo praćenje, dekortikacija
Prognozapromenljiva
Frekvencijaretko

Fibrotoraks je veoma retko medicinsko stanje koje se karakteriše teškim ožiljcima (fibrozom) i fuzijom slojeva pleuralnog prostora koji okružuje pluća, što dovodi do smanjenog kretanja pluća i grudnog koša.[1] Glavni simptom fibrotoraksa je kratak dah. Takođe može doći do formiranja ponavljajućih kolekcija tečnosti oko pluća. Fibrotoraks se može javiti kao komplikacija mnogih bolesti, uključujući infekciju pleuralnog prostora poznatu kao empijem ili krvarenje u pleuralni prostor poznato kao hemotoraks.[2]

Fibroza u pleuri se može nastati namerno korišćenjem tehnike koja se zove pleurodeza da bi se sprečila ponovljeno pucanje pluća (pneumotoraks). Ona je obično ograničeni oblik fibroza koja retko može biti dovoljno ekstenzivna da dovede do fibrotoraksa..[3]

Fibrotoraks se najčešće dijagnostikuje pomoću rendgenskog ili CT skeniranja, pri čemu se CT lakše otkrivaju blagi slučajevi.

Fibrotoraks se često leči konzervativno uz pažljivo praženje toka bolesti, ali može zahtevati operaciju. Izgledi su obično dobri sve dok nema plućne fibroze ili komplikacija nakon operacije.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Sporadični slučajevi su retko prijavljeni u medicinskoj literaturi, na primer, zbog jatrogenih ili postoperativnih komplikacija.

Fibrotoraks je redak u razvijenim zemljama, uglavnom zbog manje incidence tuberkuloze.

Stanje je mnogo češće kod radnika izloženih azbestu, pri čemu 5–13,5% onih koji su bili izloženi azbestu naknadno razviju određeni stepen pleuralne fibroze, koja se ponekad ne dijagnostikuje sve do jedne decenije nakon početnog izlaganja.[4]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Ekstenzivna pleuralna fibroza. U ovom slučaju to je rezultat organizacije empijema.

Smanjeno kretanje grudnog koša tokom disanja, smanjeni zvukovi disanja na zahvaćenoj strani(ama) i tup osećaj kada se grudi pritisnu su uobičajeni znaci koji se primećuju tokom pregleda na fibrotoraks.[5]

U nekim slučajevima se može primetiti oštar bol u grudima sa dubokim udisajem ili kašljanjem.[3]

Teški slučajevi fibrotoraksa mogu dovesti do respiratorne insuficijencije zbog neadekvatne ventilacije i uzrokovati abnormalno visoke nivoe ugljen-dioksida u krvotoku.[3]

Rendgenski snimak grudnog koša koji pokazuje bilateralnu fibrozu i zadebljanje pleure u infekciji ne-tuberkuloznim mikobakterijama.

Iako fibrotoraks možda ne izaziva nikakve simptome, ljudi pogođeni ovim poremećajem mogu prijaviti kratak dah (dispneju).[6] Kratkoća daha ima tendenciju da se postepeno razvija i može se pogoršati tokom vremena.

Uporni, rekurentni pleuralni izlivi su mogući simptom, uzrokovani upornom šupljinom formiranom otvrdnjavanjem pleure oko prvobitne kolekcije tečnosti.[5]

Ređe, fibrotoraks može da izazove nelagodnost u grudima ili suv kašalj.[5]

Fibrotoraks se može pojaviti kao komplikacija drugih bolesti. Ponekad se primećuju simptomi osnovnog problema, na primer, groznica u slučajevima empijema.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Fibrotoraks se obično može dijagnostikovati uzimanjem odgovarajuće medicinske istorije bolesti u kombinaciji sa upotrebom odgovarajućih tehnika snimanja kao što je običan rendgenski snimak grudnog koša ili CT skeniranje.[7] Ove tehnike snimanja mogu otkriti fibrotoraks i pleuralno zadebljanje koje okružuje pluća.[8] Prisustvo zadebljane pleure sa ili bez kalcifikacije su uobičajene karakteristike fibrotoraksa kada se snimi.[9] CT skeniranje može lakše razlikovati da li je zadebljanje pleure posledica dodatnog taloženja masti ili pravog zadebljanja pleure nego rendgenski snimci.[9]

Ako je fibrotoraks ozbiljan, zadebljanje može ograničiti pluća na zahvaćenoj strani, uzrokujući gubitak plućnog volumena.[8] Pored toga, medijastinum može biti fizički pomeren prema zahvaćenoj strani.[7] Smanjenje veličine jedne strane grudnog koša (hemitoraksa) na rendgenskom snimku ili CT skeniranju grudnog koša ukazuje na hronične ožiljke.[6]

Znaci osnovne bolesti koja uzrokuje fibrotoraks takođe se povremeno vide na rendgenskom snimku.[6] CT skeniranje može pokazati karakteristike slične onima koje se vide na običnom rendgenskom snimku.[8] Testiranje plućne funkcije obično pokazuje nalaze koji su u skladu sa restriktivnom plućnom bolešću.[6]

  • Radografija fibrotoraksa
  • Ekstenzivni levostrani fibrotoraks
    Ekstenzivni levostrani fibrotoraks
  • Rendgenski snimak grudnog koša pokazuje nehomogenu zamućenost leve polovine grudnog koša koja je suspektna na fibrotoraks
    Rendgenski snimak grudnog koša pokazuje nehomogenu zamućenost leve polovine grudnog koša koja je suspektna na fibrotoraks
  • Grudni koš Rendgen (levo) i CT skeniranje (desno) pokazuje fibrotoraks
    Grudni koš Rendgen (levo) i CT skeniranje (desno) pokazuje fibrotoraks
  • Obdukcijski uzorak pokazuje ekstenzivnu pleuralnu fibrozu
    Obdukcijski uzorak pokazuje ekstenzivnu pleuralnu fibrozu

Terapija[uredi | uredi izvor]

Konzervativna terapija[uredi | uredi izvor]

Konzervativno nehirurško lečenje fibrotoraksa se generalno sprovodi lečenjem njegovog osnovnog uzroka i rezervisano je za blaže slučajeve. Prestanak pušenja se preporučuje jer izloženost duvanskom dimu može pogoršati fibrozu.[10] Teški slučajevi fibrotoraksa mogu zahtevati pomoćnu mehaničku ventilaciju ako obolela osoba nije u stanju da samostalno diše.[7]

U slučajevima fibrotoraksa izazvanog lekovima, preporučuje se da se prestanu primenjivati lekovi. Obično se izbegavaju lekovi za alkaloid ergot, koji mogu da pogoršaju pleuralnu fibrozu.[7] Slučajevi fibrotoraksa koji se mogu pripisati lekovima obično prestaju da se pogoršavaju ako se prestane sa provokativnim lekovima.[7] U nekim situacijama, fibrotoraks izazvan lekovima se poboljšava nakon prestanka uzimanja leka koji je uzrokovao, ali se fibrotoraks obično ne povlači u potpunosti.[7]

Pažljivo čekanje je prikladno za blaže slučajeve fibrotoraksa u određenim situacijama. Fibrotoraks uzrokovan tuberkulozom, empiemom ili hemotoraksom često se spontano poboljšava 3-6 meseci nakon precipitirajuće bolesti. Kortikosteroidi se obično koriste za lečenje fibrotoraksa, ali nisu dobro podržani dostupnim dokazima.[6]

Hirurška terapija[uredi | uredi izvor]

U teškim slučajevima fibrotoraksa koji ugrožavaju sposobnost osobe da diše, ožiljno tkivo (vlaknasta kora) koje uzrokuje fibrotoraks može se hirurški ukloniti pomoću tehnike koja se zove dekortikacija.[8][11] Međutim, hirurška dekortikacija je invazivna procedura koja nosi rizik od komplikacija uključujući mali rizik od smrti,[8] i stoga se generalno razmatra samo ako su prisutni ozbiljni simptomi i traju već mnogo meseci.[7]

Hirurška dekortikacija se generalno razmatra za ljude sa teškim fibrotoraksima koji izazivaju značajnu kratak dah i inače imaju relativno zdrava pluća jer to povećava verovatnoću boljeg ishoda.[7] Hirurško uklanjanje pleure (pleurektomija) može se izvesti u refraktornim slučajevima, kao što se često dešava kada je uzrok azbestoza.[12]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Fibrotoraks koji komplikuje drugo stanje, kao što je tuberkulozni pleuritis, empijem ili akutni hemotoraks, često spontano nestaje za 3-6 meseci.[7]

Prognoza posle hirurške dekortikacije je promenljiva i zavisi od zdravlja pluća pre nego što se zahvat izvede.[7] Ako su pluća inače bila zdrava, onda se određeni aspekti plućne funkcije, kao što je vitalni kapacitet, mogu poboljšati nakon dekortikacije.[7] Međutim, ako su pluća imala značajnu bolest, onda se funkcija pluća često ne poboljšava, a može se čak i pogoršati nakon takve intervencije.[7]

Trajanje fibrotoraksa ne utiče na prognozu.[7]

Smrtnost nakon operacije je manja od 1% u celini, ali raste na 4-6% kod starijih osoba.

Drugi faktori koji predviđaju lošije hirurške ishode uključuju:[7]

  • intraoperativne komplikacije,
  • nepotpunu operaciju,
  • bolest pluća izvan lečenjem fibrotoraksa
  • specifični uzroci fibrotoraksa kao što je azbestoza.[12]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jantz, MA; Antony, VB (jun 2006). „Pleural fibrosis”. Clinics in Chest Medicine. 27 (2): 181—91. PMID 16716812. doi:10.1016/j.ccm.2005.12.003. 
  2. ^ Huggins JT, Sahn SA (2004). „Causes and management of pleural fibrosis”. Respirology. 9 (4): 441—7. PMID 15612954. S2CID 31826826. doi:10.1111/j.1440-1843.2004.00630.x Slobodan pristup. 
  3. ^ a b v Broaddus, CV; Mason, RC; Ernst, JD; King, TE; Lazarus, SC; Murray, JF; Nadel, JA; Slutsky, A; Gotway, M (2015-03-17). Murray & Nadel's Textbook of Respiratory Medicine E-Book. (5 izd.). Elsevier Health Sciences. str. 1785—6. ISBN 978-0-323-26193-7. 
  4. ^ „Pleural Thickening of Lungs: Causes, Symptoms & Treatment”. Mesothelioma Center – Vital Services for Cancer Patients & Families (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-05-28. 
  5. ^ a b v Birdas, Thomas J.; Keenan, Robert J. (2009). Sugarbaker, David J.; Bueno, Raphael; Krasna, Mark J.; Mentzer, Steven J.; Zellos, Lambros (eds.). Adult Chest Surgery. New York, NY: The McGraw-Hill Companies.
  6. ^ a b v g d Wrightson, JM; Davies, HE; Gary Lee, YC (2012). "Chapter 69". Clinical Respiratory Medicine (Fourth ed.). Saunders. pp. 818–836. ISBN 978-1-4557-0792-8
  7. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Broaddus, CV; Mason, RC; Ernst, JD; King, TE; Lazarus, SC; Murray, JF; Nadel, JA; Slutsky, A; Gotway, M (2015-03-17). Murray & Nadel's Textbook of Respiratory Medicine E-Book (5 ed.). Elsevier Health Sciences. pp. 1785–6. ISBN 978-0-323-26193-7
  8. ^ a b v g d Donath, Joseph; Miller, Albert (2009). "Restrictive Chest Wall Disorders". Seminars in Respiratory and Critical Care Medicine. 30 (3): 275–292. Donath, Joseph; Miller, Albert (2009). „Restrictive Chest Wall Disorders”. Seminars in Respiratory and Critical Care Medicine. 30 (3): 275—292. PMID 19452388. S2CID 23736573. doi:10.1055/s-0029-1222441. . ISSN 1069-3424. Donath, J.; Miller, A. (2009). „Restrictive chest wall disorders”. Seminars in Respiratory and Critical Care Medicine. 30 (3): 275—292. PMID 19452388. S2CID 23736573. doi:10.1055/s-0029-1222441. 
  9. ^ a b Broaddus, CV; Mason, RC; Ernst, JD; King, TE; Lazarus, SC; Murray, JF; Nadel, JA; Slutsky, A; Gotway, M (2015-03-17). Murray & Nadel's Textbook of Respiratory Medicine E-Book (5 ed.). Elsevier Health Sciences. pp. 1785–6. ISBN 978-0-323-26193-7
  10. ^ „What Is Pleural Thickening? Causes, Symptoms, Diagnosis and Treatment”. Mesothelioma Center - Vital Services for Cancer Patients & Families (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-30. 
  11. ^ Jantz, Michael A.; Antony, Veena B. (2006). „Pleural Fibrosis”. Clinics in Chest Medicine. 27 (2): 181—191. PMID 16716812. doi:10.1016/j.ccm.2005.12.003. .
  12. ^ a b Moore, Jason (2015). "Fibrothorax". Encyclopedia of Trauma Care. Springer, Berlin, Heidelberg. pp. 616–618. Moore, Jason (2015). „Fibrothorax”. Encyclopedia of Trauma Care. str. 616—618. ISBN 978-3-642-29611-6. doi:10.1007/978-3-642-29613-0_130. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фиброторакс&oldid=27543786”