Хемоторакс

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хемоторакс
Hémothorax.jpg
Хемоторакс код животиње
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностхирургија
ургентна медицина

Хемоторакс једно је од ургентних стања у пулмологији изазвано постојањем колекције крви унутар плућне шупљине. Може бити проузроковано тупом или пенетрантном траумом, и другим патолошким стањима у грудној дупљи.[1] Већина хемоторакса настаје након прелома ребара, повреде плућног паренхима и малих венских повреда, а ређе након повреда неке од артерија при чему постоји велика вероватноћа да ће бити неопходна хируршка интервенција.[2]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клички и физикални знаци хеоторакса могу јако да варирају, у зависности од количине и брзини крварења, постојања или озбиљности основне болести плућа и природе и степен повреда грудног коша непосредно повезаних са механизмима повреде.

Доминантни клинички знаци су:

  • Бол у грудима, као најчешћи симптом
  • Знаци емболије плућа. Хемотораксу изазваном плућним инфарктом обично претходе клинички знаци повезани са плућном емболијом
  • Диспнеја
  • Периодична крварења у грудном кошу. Узрок појава овое врсте крварења је менструални хемотхоракс изазван грудном ендометриозе. Зато је крварење у грудном кошу периодичнио, јер се поклапа са менструалним циклусом болеснице.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Како сви набројани клинички знаци могу бити дискретни или чак и одсутни код трауматизованог пацијента у несвесном стању који се налази у лежећем положају у ургентном центру, већина хемоторакса ће бити успешно дијагностикована само онда када се проведе комплетна обрада болесника а пре свега радиолошка дијагностика.

Физикални преглед[уреди | уреди извор]

Овим прегледом грудног коша може се установити присуство значајне грудне трауме са јасно видљивим знацима повреда од огреботина, контузија, до лацерација, као и палпабилних крепитације које указују на преломе ребара. Такође се може утврдити и присуство пенетрантних повреде на погођеној страни грудног коша.

Класични физикални знаци хемоторакса су:

  • смањење експанзије (покретљивости) грудног зида,
  • тмулост при перкусији
  • ослабљен дисајни шум на захваћеном хемитораксу.[3]
  • ослабљени срчани тонови.[4]

Радиолошка испитивања[уреди | уреди извор]

Радиограм

Грудни радиограм је стандардна дијагностичка метода. Код болесника у усправном положају класична слика ваздушно-течне колекције биће јасно уочена. Међутим треба имати у виду да је радиограм направљен у усправном положају много сензитивнији, јер је потребно апроксимативно 400-500 мл крви да би дошло до затварања (засењења) косто-френичног угла на грудном радиограму.[5][6]

У лежећем положају (код већине болесника са тупом траумом ) не може се видети ваздушно-течни ниво пошто се крв у том положају распоређује дуж задњегг дела грудног коша што је условљено дејством силе земљине теже. Грудни радиограм показује знаке дифузних промена на захваћеној страни грудног коша кроз коју може бити виђен плућни цртеж. Понекад је, врло тешко разликовати једнострани хемоторакс од пнеумоторакса на супротној страни.[7]

ФАСТ ултразвучни преглед

На стандардном грудном радиограму тешко је утврдити постојање мале колекције крви (<200 мл). Ултразвучни преглед начињен у ургентном центру може открити мање хемотораксе, мада у присуству пнеумоторакса или субкутаног емфизема преглед ултразвукомможе бити отежан или неадекватан, и нетачан. При прегледу десног или левог горњег трбушног квадранта радиолог може видети и подручје изнад пречаге и идентификовати било какву течну колекцију. Значај малих хемоторакса који нису видљиви на стандардној радиографији није у потпуности разјашњен.[8]

Компјутеризована томографија грудног коша

У већина случајева, у дијагностици суспектног хемоторакса након повреде грудног коша неопходано је урадити ЦТ, који је много сензитивнија методом у односу на стандардну радиографију грудног коша. Понекад ЦТ може бити неизбежан у одређивању присуства и значаја хемоторакса, посебно код тупе трауме, када је повређени у лежећем положају, са мултиплим грудним повредама.[9]

Предност ЦТ је та што се на снимку могу открити мале количине крви које су локализоване у наспецифичним подручјима грудне шупљине. ЦТ је користан и у разликовању хемоторакса од остале грудне трауматске патологије (нпр плућне контузије) или промена насталих као последица аспирације.

Тарапија[уреди | уреди извор]

Дренажа плућне марамице

Први корак у терапији хемоторакса је дренажа плућне марамице. Како у већини случајева са хемотораксом крварење убрзо престаје сама дренажа марамичне шупљине све је што је потребно да се уради.[10]

Сви грудни дренови постављени након трауме трабало би да да буду довољно великог промера како би се успешно издренирао хемоторакс без згрушавања крви. Тако је најмања прихватљива величина за одраслог пацијента 32 Ф.

Ако истовремено постоји и пратећи пнеумоторакс, или болесник има мултипле преломе ребара, и да је због тога на вентилацији са позитивним притиском, дрен би требало постављати антериорно да би се избегао настанак тензионог пнеумоторакса због могуће опструкције-блокаде грудног дрена.

Торакотомија
Ургентна торакотомија

Торакотомија је индикована код мање од 10% болесника са повредом грудног коша. Како већина хемоторакса потиче од повреде плућног ткива или повреда венских крвних судова у груднј дупљи, таква крварења неће престати без хируршке интервенције.

Индикације за терапијску торакотомију обично се постављају када се непосредном дренажом добије 1.000-1.500 мл свеже крви. Мада по многима ауторима иницијални волумен крви добијене на дрен није толико важан у односу на количину даљњег крварења. Тако да ако пацијент остаје хемодинамски стабилан у даљем току може бити пажљиво опсервиран.[11]

Боја крви је такође од посебне важности - тамнија, венска крв даје већу вероватноћу да ће крварење спонтано престати у односу на светло - црвену артеријску крв. Код болесника који се опсервира и код кога се континуирано прати даље крварењена из грудног дрена, и ако се удтврди да нема смањења губитка крви на дрен током 4-5 часова, приступа се торакотомији. Праг за доношење одлуке обично представља губитак крви од 200-250 мл/час.

Компликације[уреди | уреди извор]

Најчешће компликације хемоторакса су коагулисани хемоторакс и емпијем плућне марамице.[12] Обе компликације могу настати због пропуста у дренажи плућне марамице.[13]

Ове компликације хематотораксе настају као резултат формирања резидуалног, коагулисаног хемоторакса који се неће моћи издренирати кроз грудни дрен. Ако се благовремено не третирају на одговарајући начин ови ретенциони хемоторакси могу постати инфицирани и довести до настанка плеуралног емпијема. Чак и под условом да остану неинфицирано, угрушци ће се организовати и прерасти у фиброзни ппроцес који има за последицу губитак плућног волумена и озбиљно нарушавање плућне функције.

Узроци

Мањкавост у адекватној дренажи хемоторакса настају првенствено због неблаговременог препознавањастања и дијагностиковања хемоторакса, или због неадекватне дренаже хемоторакса (мали калибар марамичног дрена, некоректан положај дрена, затварање дрена угрушцима крви итд).[14][15][16]

Дијагноза

Дијагноза ретинираног хемоторакса обично се поставља компјутеризованом томографијом грудног коша која показује на једној или више локација колекцију крви.[17]

Тарапија

Хируршки третман ових компликација је индикована ако постоји потврда постојања емпијема (фебрилност, пораст броја леукоцита, појава ваздушно-течних колекција на компјутеризованој томографији]]), или ако је хемоторакс сам по себи довољно велики да проузрокује значајан губитак плућног волумена.[18]

Хируршки третман треба, ако не постоје друга ограничења треба извршити током првих 3-7 дана након повреде, јер се у том периоду крвни угрушци могу уклонити помоћу торакоскопије или поштедна торакотомије. Ако је евакуација крвних угрушака одложена изван наведеног времена, запаљење захтева плућну марамицу и тада је неопходно спровести стандардну торакотомију у циљу уклањања створених фиброзних наслага.[19]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Issaivanan M, Baranwal P, Abrol S, Bajwa G, Baldauf M, Shukla M. Spontaneous hemopneumothorax in children: case report and review of literature. Pediatrics. 2006 Oct. 118(4):e1268-70. [Medline].
  2. ^ Segura Sampedro, JJ; García Gómez, F; Arroyo Pareja, L; Pardo Prieto, SL; Moreno Mata, N (3. 10. 2013). „Delayed massive hemothorax due to a diaphragmatic laceration associated with lower rib fractures. A penetrating injury in blunt trauma.”. Cirugia espanola. PMID 24094593. 
  3. ^ Miller LA. Chest wall, lung, and pleural space trauma. Radiol Clin North Am. 2006 Mar. 44(2):213-24, viii. [Medline].
  4. ^ Mandavia DP, Joseph A. Bedside echocardiography in chest trauma. Emerg Med Clin North Am. 2004 Aug. 22(3):601-19. [Medline].
  5. ^ Capizzi SA, Prakash UB. Chest roentgenography after outpatient thoracentesis. Mayo Clin Proc 1998; 73(10): 948–50
  6. ^ Moore MA, Wallace EC, Westra SJ. The imaging of paediatric thoracic trauma. Pediatr Radiol. 2009 May. 39(5):485-96. [Medline].
  7. ^ Aleman C, Alegre J, Armadans L, Andreu J, Falco V, Recio J, et al. The value of chest roentgenography in the diagnosis of pneumothorax after thoracentesis. Am J Med 1999; 107(4): 340–3.
  8. ^ Chardoli M, Hasan-Ghaliaee T, Akbari H, Rahimi-Movaghar V. Accuracy of chest radiography versus chest computed tomography in hemodynamically stable patients with blunt chest trauma. Chin J Traumatol. 2013 Dec 1. 16(6):351-4. [Medline].
  9. ^ Trupka A, Waydhas C, Hallfeldt KK, Nast-Kolb D, Pfeifer KJ, Schweiberer L. Value of thoracic computed tomography in the first assessment of severely injured patients with blunt chest trauma: results of a prospective study. J Trauma. 1997 Sep. 43(3):405-11; discussion 411-2.
  10. ^ Parry GW, Morgan WE, Salama FD. Management of haemothorax. Ann R Coll Surg Engl. 1996 Jul. 78(4):325-6. [Medline].
  11. ^ Mancini M, Smith LM, Nein A, Buechter KJ. Early evacuation of clotted blood in hemothorax using thoracoscopy: case reports. J Trauma. 1993 Jan. 34(1):144-7. [Medline].
  12. ^ Alfageme I, Munoz F, Pena N, Umbria S. Empyema of the thorax in adults. Etiology, microbiologic findings, and management. Chest 1993; 103(3): 839–43.
  13. ^ Bailey RC. Complications of tube thoracostomy in trauma. J Accid Emerg Med 2000; 17(2): 111–4.
  14. ^ Etoch SW, Bar-Natan MF, Miller FB, Richardson JD. Tube thoracostomy. Factors related to complications. Arch Surg 1995; 130(5): 521–5.
  15. ^ Cottin V, Chinet T, Lavolé A, Corre R, Marchand E, Reynaud-Gaubert M, et al. Pulmonary arteriovenous malformations in hereditary hemorrhagic telangiectasia: a series of 126 patients. Medicine (Baltimore). 2007 Jan. 86(1):1-17. [Medline].
  16. ^ Hammoudeh M, Qaddoumi NK. Pleural haemorrhage in Henoch Schonlein purpura. Clin Rheumatol. 1993 Dec. 12(4):538-9. [Medline].
  17. ^ Chang YT, Dai ZK, Kao EL, Chuang HY, Cheng YJ, Chou SH, et al. Early video-assisted thoracic surgery for primary spontaneous hemopneumothorax. World J Surg. 2007 Jan. 31(1):19-25. [Medline].
  18. ^ Meyer DM, Jessen ME, Wait MA, Estrera AS. Early evacuation of traumatic retained hemothoraces using thoracoscopy: a prospective, randomized trial. Ann Thorac Surg. 1997 Nov. 64(5):1396-400; discussion 1400-1. [Medline].
  19. ^ Heniford BT, Carrillo EH, Spain DA, Sosa JL, Fulton RL, Richardson JD. The role of thoracoscopy in the management of retained thoracic collections after trauma. Ann Thorac Surg. 1997 Apr. 63(4):940-3. [Medline].

Литература[уреди | уреди извор]

  • May J, Ades A. Porous diaphragm syndrome: haemothorax secondary to haemoperitoneum following laparoscopic hysterectomy. BMJ Case Rep. 2013 Dec 5. 2013
  • Tatebe S, Kanazawa H, Yamazaki Y, Aoki E, Sakurai Y. Spontaneous hemopneumothorax. Ann Thorac Surg. 1996 Oct. 62(4):1011-5.
  • Rusch VW, Ginsberg RJ. Chest wall, pleura, lung and mediastinum. In: Schwartz SI, ed. Principles of Surgery. 7th ed. New York, NY: McGraw-Hill; 1999:667-790:
  • Di Crescenzo V, Laperuta P, Napolitano F, Carlomagno C, Garzi A, Vitale M. Pulmonary sequestration presented as massive left hemothorax and associated with primary lung sarcoma. BMC Surg. 2013 Oct 8. 13 Suppl 2:S34. [Medline].
  • Broderick SR. Hemothorax: Etiology, diagnosis, and management. Thorac Surg Clin. 2013 Feb. 23(1):89-96, vi-vii.
  • Johnson EM, Saltzman DA, Suh G, Dahms RA, Leonard AS. Complications and risks of central venous catheter placement in children. Surgery. 1998 Nov. 124(5):911-6.
  • Waddington MS, Mullins GC. Early complication of pediatric central venous cannulation. Paediatr Anaesth. 2005 Nov. 15(11):1001-5. * Lesher AP, Kratz JM, Smith CD. Removal of embedded central venous catheters. J Pediatr Surg. 2008 Jun. 43(6):1030-4. [Medline].
  • Ota H, Kawai H, Matsuo T. Video-Assisted Minithoracotomy for Blunt Diaphragmatic Rupture Presenting As a Delayed Hemothorax. Ann Thorac Cardiovasc Surg. 2013 Nov 8.
  • Nakayama DK, Ramenofsky ML, Rowe MI. Chest injuries in childhood. Ann Surg. 1989 Dec. 210(6):770-5. [Medline]. [Full Text].
  • Sharma OP, Hagler S, Oswanski MF. Prevalence of delayed hemothorax in blunt thoracic trauma. Am Surg. 2005 Jun. 71(6):481-6.
  • Rousset P, Rousset-Jablonski C, Alifano M, Mansuet-Lupo A, Buy JN, Revel MP. Thoracic endometriosis syndrome: CT and MRI features. Clin Radiol. 2013 Dec 10. [Medline].
  • Sinniah D, Nagalingam I. Hemothorax in the newborn. Clin Pediatr (Phila). 1972 Feb. 11(2):84-5.
  • Huybrechts S, Wojciechowski M, Poot S, Van Reempts P, Ramet J. Hemothorax as presentation of late vitamin-K-deficient bleeding in a 1-month-old infant with homozygous alpha-1-antitrypsin deficiency. Eur J Pediatr. 2007 Oct. 166(10):1081-2.
  • Tantraworasin A, Saeteng S. Massive hemothorax due to intrathoracic extramedullary hematopoiesis in a patient with beta thalassemia hemoglobin E disease. J Med Assoc Thai. 2013 Jul. 96(7):866-9.
  • Laberge JM, Puligandla P, Flageole H. Asymptomatic congenital lung malformations. Semin Pediatr Surg. 2005 Feb. 14(1):16-33. [Medline].
  • Vaziri M, Mehrazma M. Massive spontaneous hemothorax associated with Von Recklinghausen's disease. Ann Thorac Surg. 2006 Oct. 82(4):1500-1.
  • Propper RA, Young LW, Wood BP. Hemothorax as a complication of costal cartilaginous exostoses. Pediatr Radiol. 1980 Apr. 9(3):135-7.
  • Tomares SM, Jabra AA, Conrad CK, Beauchamp N, Phoon CK, Carroll JL. Hemothorax in a child as a result of costal exostosis. Pediatrics. 1994 Mar. 93(3):523-5.
  • Jin W, Hyun SY, Ryoo E, Lim YS, Kim JK. Costal osteochondroma presenting as haemothorax and diaphragmatic laceration. Pediatr Radiol. 2005 Jul. 35(7):706-9.
  • Cowles RA, Rowe DH, Arkovitz MS. Hereditary multiple exostoses of the ribs: an unusual cause of hemothorax and pericardial effusion. J Pediatr Surg. 2005 Jul. 40(7):1197-200.
  • Osawa H, Yoshii S, Takahashi W, Hosaka S, Ishikawa N, Mizutani E, et al. Hemorrhagic shock due to intrathoracic rupture of an osteosarcoma of the rib. Ann Thorac Cardiovasc Surg. 2001 Aug. 7(4):232-4. [Medline].
  • Kim ES, Kang JY, Pyo CH, Jeon EY, Lee WB. 12-year experience of spontaneous hemopneumothorax. Ann Thorac Cardiovasc Surg. 2008 Jun. 14(3):149-53.
  • Richardson JD, Miller FB, Carrillo EH, Spain DA. Complex thoracic injuries. Surg Clin North Am. 1996 Aug. 76(4):725-48. [Medline].
  • Peclet MH, Newman KD, Eichelberger MR, Gotschall CS, Garcia VF, Bowman LM. Thoracic trauma in children: an indicator of increased mortality. J Pediatr Surg. 1990 Sep. 25(9):961-5; discussion 965-6.
  • Inci I, Ozcelik C, Nizam O, Eren N, Ozgen G. Penetrating chest injuries in children: a review of 94 cases. J Pediatr Surg. 1996 May. 31(5):673-6.
  • Bohosiewicz J, Kudela G, Koszutski T. Results of Nuss procedures for the correction of pectus excavatum. Eur J Pediatr Surg. 2005 Feb. 15(1):6-10.
  • Heniford BT, Carrillo EH, Spain DA, Sosa JL, Fulton RL, Richardson JD. The role of thoracoscopy in the management of retained thoracic collections after trauma. Ann Thorac Surg. 1997 Apr. 63(4):940-3.
  • Liu DW, Liu HP, Lin PJ, Chang CH. Video-assisted thoracic surgery in treatment of chest trauma. J Trauma. 1997 Apr. 42(4):670-4.
  • Navsaria PH, Vogel RJ, Nicol AJ. Thoracoscopic evacuation of retained posttraumatic hemothorax. Ann Thorac Surg. 2004 Jul. 78(1):282-5; discussion 285-6.
  • Inci I, Ozçelik C, Ulkü R, Tuna A, Eren N. Intrapleural fibrinolytic treatment of traumatic clotted hemothorax. Chest. 1998 Jul. 114(1):160-5.
  • [Guideline] Department of Surgical Education, Orlando Regional Medical Center. Tissue plasminogen activator in traumatic hemothorax. Available at [1]. Accessed: October 14, 2014.
  • Chou YP, Kuo LC, Soo KM, Tarng YW, Chiang HI, Huang FD, et al. The role of repairing lung lacerations during video-assisted thoracoscopic surgery evacuations for retained haemothorax caused by blunt chest trauma. Eur J Cardiothorac Surg. 2013 Nov 15.
  • Ernstgård L, Sjögren B, Gunnare S, Johanson G. Blood and exhaled air can be used for biomonitoring of hydrofluorocarbon exposure. Toxicol Lett. 2013 Dec 1. 225(1):102-109.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси

Медији везани за чланак Хемоторакс на Викимедијиној остави

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).