Pređi na sadržaj

Filantropeni

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dinastija Filantropen (grčki: Φιλανθρωπηνος), ženski oblik Filantropin (Φιλανθρωπηνη), bilo je ime plemićke vizantijske grčke porodice koja se pojavila sredinom 13. veka i dala niz visokih zvaničnika i vojskovođa do kraja Vizantijskog carstva. Njihovo ime potiče od manastira Hrista Filantropa („Hrista Čovekoljubca“) u Carigradu.[1][2] Neki članovi porodice koriste složeno prezime Duka Filantropen, i mogu, prema Demetriju I. Polemisu, činiti posebnu granu porodice.[2]

Porodična istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi poznati član porodice je Aleksije Duka Filantropen, prvi put posvedočen oko 1255. kao komandant u Ohridu. Obično se poistovećuje sa istoimenim uglednim admiralom, koji se uzdigao do čina protostratora i na kraju mega duksa. Umro je oko 1275. godine.[3][4][5] Njegova ćerka Marija se udala za Mihaila Tarhanijota. Njihov drugi sin bio je pinkern Aleksije Filantropin, vojskovođa slavan zbog svojih uspeha protiv Turaka, koji se neuspešno pobunio protiv cara Andronika II Paleologa 1295. godine. Pomilovan je 1320-ih i ponovo je bio aktivan na terenu do 1334. godine.[3][6][7] Mihailo Duka Filantropen, epi tes trapezes i rođak cara Andronika II, osvedočen je od 1286. do 1304. godine, kada je poslat da brani Magneziju od Turaka.[4] Izvestan broj žena iz porodice Filantropen poznat je samo iz kratkih izveštaja: Teodora Duka Filantropin se udala za Jovana Komnina Akropolita, možda sina istoričara Georgija Akropolita; Irena Komnina Dukaina Filantropin Kantakuzina, koja je umrla 8. avgusta 1292; i Irena Komnina Filantropina Dukaina, koja je umrla 7. septembra 1303. Drugi su poznati samo po prezimenu.[8]

U 14. veku, Jovan Filantropen, veliki drungarije flote, je posvedočen u sinodalnoj odluci iz 1324,[9] Georgeije Duka Filantropen, mega heteriarh i guverner Lemnosa, je posvedočen 1346, [10][11] i mega stratopedarh Mihailo Filantropen, rođak cara Jovana V Paleologa, posvedočen je 1350. godine.[12] U Tesaliji su Aleksije Anđel Filantropen i Manojlo Anđel Filantropen posvedočeni 1380-ih i 1390-ih. Aleksije je vladao Tesalijom sa titulom cezar od oko 1382. do 1389. godine, a nasledio ga je Manojlo (njegov sin ili njegov brat), koji je vladao do osmanskog osvajanja 1393/1394. godine.[1][13]

U 15. veku, dva najistaknutija člana porodice su Georgije Duka Filantropen, mesazon cara Jovana VIII Paleologa, i Aleksije Laskaris Filantropen, mega stratopedarh, guverner Patre 1445. i prijatelj Besariona.[3][14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b ODB, "Philanthropenos" (E. Trapp), p. 1649.
  2. ^ a b Polemis 1968, str. 167
  3. ^ a b v "Philanthropenos" (E. Trapp), p. 1649.
  4. ^ a b Polemis 1968, str. 168
  5. ^ Guilland 1967, Tome I, pp. 484, 548–549
  6. ^ Polemis 1968, str. 169
  7. ^ Guilland 1967, Tome I, pp. 244, 246–247, 505–506.
  8. ^ Polemis 1968, str. 168–170
  9. ^ Guilland 1967, Tome I, pp. 541–542.
  10. ^ Philanthropenos" (E. Trapp), p. 1649.
  11. ^ Polemis 1968, str. 170
  12. ^ Guilland 1967, Tome I, p. 511.
  13. ^ Guilland 1967, Tome II, p. 35.
  14. ^ Guilland 1967, Tome I, p. 512.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Guilland, Rodolphe (1967). Recherches sur les Institutions Byzantines, Tomes I–II (in French). Berlin: Akademie-Verlag.
  • Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8. 
  • Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филантропени&oldid=27699425”