Патра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Патра
Πάτρα
Patrasport.jpg
Поглед из луке на град
Административни подаци
Држава  Грчка
Периферија Западна Грчка
Округ Ахаја
Становништво
Становништво
 — 2011. 213.984[1]
 — густина 642,32/км2
Географске карактеристике
Координате 38°15′00″ СГШ; 21°44′00″ ИГД / 38.25° СГШ; 21.7333333333° ИГД / 38.25; 21.7333333333Координате: 38°15′00″ СГШ; 21°44′00″ ИГД / 38.25° СГШ; 21.7333333333° ИГД / 38.25; 21.7333333333
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Надморска висина 10 м
Површина 333,14 км2
Патра на мапи Грчке
Патра
Патра
Поштански број 26x xx
Регистарска ознака ΑΧ

Патра или Патрас (грч. Πάτρα) је трећи по величини град у Грчкој и главни град периферије Западна Грчка, округа Ахаја и општине Патра/Патрас. Смјештен је у сјеверном дијелу полуострва Пелопонез, на обали Патраског залива, 215 километара западно од престонице Атине.

Градско подручје Патраса са преко 280 хиљада становника је треће по величини у Грчкој, а обухвата уз сам град и низ општина и насеља дуж залива.

Патрас је проглашен за Европски град културе 2006. Овде се налази КК Промитеас Патра.

Име[уреди]

Поглед на доњи град из горњег

Град је вероватно добио данашњи назив по митском лику Патреасу, потомка митског Лакадемнона, оснивача Спарте.

Природни услови[уреди]

Град Патрас се налази у крајње северном делу грчког полуострва и историјске покрајине Пелопонез, на месту где се полуострво највише прибилижава северозападном копну Грчке. Град је приморски и излази на истоимени Патраски залив и то на његов крајње источни део, близу теснаца Рио-Антирио (7 km), где се на овај залив надовезује Коринтски залив. Град и околина спадају у делове Грчке са великом сеизмичком активношћу.

Обала код Патраса није широка, већ се недалеко од ње издижу планине Панахаико (1.926 m). Ово је условило поделу града на доњи и горњи део, повезане међусобно степеницама. Горњи град је старији и ту се налази очувана тврђава. Доњи део је настао током последњих 200 година у некад мочварном приобаљу и блиско је повезан са садржајима луке. Оба дела града развила су се око мањих река Глафкос и Харадрос.

Клима у Патрасу је средоземна, са жарким и дугим летима и благим и кишовитим зимама. На околним планинама она добија оштрије црте.

Историја[уреди]

Најстарији археолошки налази у подручју Патраса говоре да је ово подручје било насељено још у време праисторије (3. миленијум п. н. е.). Значајније насеље на овом месту јавило се током Микенске цивилизације (1580—1100. године п. н. е.). Насеље је у ово време насељено Ахајцима. Оно није играло значајну улогу током времена старе Грчке, али је у време пре доласка Римљана израсло у развијену луку. Тада насеље постаје седиште Ахајског савеза. По римском освајању града 146. п. н. е. он завржава положај важног града у провинцији Ахаји. Такође, град је био једно од првих места христијанизације у Европи. У граду је разапет свети Андреј.

Током већег дела средњег века Патрас је у оквиру Византије, као важно градско средиште са развијеним занатима и трговином. Град је и важна лука на југозападу царства. Ово је посебно особено за раздобље 9. и 10. века. 1204. године град су, као ивећи део Византије, освојили Крсташи. Они ту оснивају Кнежевину Ахају. Под њима град остаје све до 1430. године, када се кратко време налази поново у рукама ослабљене Византије.

Патрас Турци Османлије освајају 1458. године под Мехмедом II. Град добија ново име „Балијадабра“, од грчког облика „Палаја Патра“. Иако је султан Мехмед II у жељи очувања града дао њему повластице, Патрас је почео пропадати, а нарочито после неколико напада Венеције и Ђенове на сада турски град током 15. и 16. века.

1821. године је почео Грчки устанак и Грци из Патраса и његове околине активно учествују. Међутим, турска посада у граду и тврђави остаје све до 1828. године. Те године град заузимају устаници уз помоћ француске флоте. Град се убрзо развио у други по важности град новоосноване Грчке, пре свега захваљујући важним лучким делатностима. У 20. век град је ушао као најсавременији град у земљи са уличним електричним осветљењем и електричним трамвајима. Ово је и раздобље са интензивном изградњом велелепних здања градских установа и приватних кућа.

Међутим, после Грчко-турског рата 1923. године у град се масовно досељавају и грчке пребеглице из Мале Азије, што доводи до наглог раста града и масовне дивље градње. Нови ударац развоју Патраса била су велика бомбардовања од стране Италијана током Другог светског рата. После тога почиње изградња града и он се последњих деценија брзо осавремењава.

Становништво[уреди]

Демографија
1991. 2001. 2011.
152.570 160.400 168.034[1]
Истроријско кретање становништва[2][3][4]
Година град Градско подручје
1853. 15.854 19.499
1870. 16.641 26.190
1889. 33.529 44.970
1896. 37.985 51.932
1920. 52.174 -
1928. 61.278 -
1951. 87.570 94.192
1971. 112.228 120.847
1981. 142.163 154.596
1991. 161.782 190.463
2001. 171.616 210.494
2007. (процена) 180.000 230.000

Патрас данас има око 230.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци, мада се последњих деценија доселило и доста странаца.

"Велики Патрас“ (град са предграђима) је трећа по величина градска целина у држави. За њу је особен издужен облик дуж залива, дуго ко 25 km, због узане обале. Најбржи раст имају предграђа на западу, где је приобално равничарско подручје знатно шире.

Привреда[уреди]

Градска Катедрала Св. Андреје

Патрас је важан индустријски центар западне Грчке. Последњих деценија град се окренуо развоју терцијарног сектора (трговина, саобраћај, угоститељство), док је традиционалн индустрија (махом прехрамбена и текстилна) постепено премештена у јужна предграђа. Последњих деценија развија се и фармацеутска индустрија.

Саобраћај[уреди]

Градско позориште

Патрас је од давнина најважније саобраћајно чвориште у западној Грчкој. Преко њега одвија се највећи део поморског промета са Јонским острвима и Италијом. Градска лука, данас у самом градском језгру, одувек је била стециште градских дешавања, али је она последњих деценија постала ограничење у расту и развоју града. Због тога се данас интензивно изграђује нова лука у југозападном делу града, која би требало да замени стару.

До Патраса води савремени ауто-пут од Атине, који пар километара пре града скреће ка северу и прелази мореуз Рио-Антирио преко истоименог моста (завршен 2004. г.), најмонументалнијег моста у Грчкој. 2002. године завршена је изградња ауто-путног прстена са јужне стране града.

Градови побратими[уреди]


Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015. 
  2. 1928-1980 statistical data are from: "The population of Greece in the second half of the 20th century". Hellenic Republic. National Statistical Service of Greece. Athens 1980 & "Statistical Yearbook of Greece" Hellenic Republic. National Statistical Service of Greece. Athens 1980
  3. Population data from 1853 to 1920 are cited from: Kosta N. Triantafyllou, "Istorikon Lexikon ton Patron: Istoria tis poleos ton Patron apo arxaiotaton xronon eos simeron kata alphavitikin eidologikin katataksin" 3rd edition, Patrai 1995
  4. Data on municipal and urban population refer to permanent population and are taken from: the "2001 Census" of the National Statistical Service of Greece, Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]