Василије Висарион

Из Википедије, слободне енциклопедије
Василије Висарион
Basilius Bessarion of Trapezunt.jpg
Василије Висарион
Датум рођења 1403.
Место рођења
Датум смрти 1475.

Василије Висарион (грч. Βασίλειος Βησσαρίων, око 14031475), погрешно називан и Јован или Иван (лат. Johannes), био је један од најпознатијих византијских хуманиста у Италији, који је дао снажан подстрек поновном изучавању античке књижевности, посебно грчке, у западној Европи 15. века.

Рођен у Трапезунту, Висарион је био Плетонов ученик, а 1437. постао је архиепископ у Никеји. Био је велики поборник уније са западном црквом, па је био и вођа „унијатске“ странке на сабору у Ферари-Фиренци. Године 1439. постао је кардинал и после тога остао у Риму, где је око себе окупљао италијанске хуманисте. Након пада Цариграда (1453), 1463. године постао је цариградски латински патријарх.

Василије Висарион

Поред многобројних теолошких списа, написаних већином у одбрану уније, те говора и писама, написао је и једно дело уперено против Георгија Трапезунтског (који је заступао аристотелизам против Плетона и Висариона) под насловом Против Платоновог кваритеља (In calumniatorem Platonis), у коме – слично Томи Аквинском, који је користио Аристотелова дела, – уводи Платона у службу хришћанске вере и догме. Треба истаћи и његов превод Аристотелове Метафизике на латински језик. Висарион је имао највећу збирку грчких рукописа онога времена (482 кодекса), које је завештао цркви светог Марка у Венецији.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]