Fonetika španskog jezika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ovaj članak je o fonologiji i fonetici španskog jezika. Osim ako nije drugačije zabeleženo, izjave upućivaju na kastiljanski dijalekat španskog jezika, standardni dijalekat koji se koristi u Španiji na radio i televiziji.[1][2][3][4]

Fonemi su pisani unutra kose crte (/ /) i alofoni unutra zagrade ([ ]).

Konsonanti[uredi | uredi izvor]

Konsonantni fonemi[5]
Labijalni Zubni Nadzubni Zadnjoalv./
Prednjonepčani 		Zadnjonepčani
Nazal m n ɲ
Ploziv p b t d tʃ ʝ k ɡ
Frikativ f θ* s (ʃ) x
Stranični l ʎ*
Jednoudarni ɾ
Trepetni r

Fonemi /b/, /d/ i /g/ su realizovani kao aproksimanti (naime [β̞, ð̞, i ɣ˕] u daljem tekstu reprezentovani bez spuštenog zvuka) ili frikativi[6] na svim mestima osim posle pauze, posle nazalnog konsonanta, ili—u slučaju /d/—posle lateralnog konsonanta; u takvim kontekstima oni se realizovani kao zvučni plozivi.[7]

Fonema /ʝ/ se realizuje kao aproksimant u svim kontekstima osim nakon pauze, nazala ili laterala. U tim sredinama, to se može realizovati kao afrikat ([ɟʝ]).[8][9] Aproksimantni alofon se razlikuje od neslogičnog /i/ na više načina; ima nižu F2 amplitudu, duža je, može se pojaviti samo u slogu (uključujući i reč-inicijalno, gde se neslogična /i/ normalno nikada ne pojavljuje), je palatalni frikativ (/ʝ/) u naglašenim izgovorima, i neodređen je za zaokruživanje (npr. viuda ['bjuða] „udovica“ protiv ayuda [a'ʝʷuða] „pomoć“).[10] Dve se takođe preklapaju u distribuciji posle /l/ i /n/: enyesar [eɲɟʝeˈsaɾ] „gipsati“ aniego [a'njeɣo] „poplava“.[9] Iako postoji dijalektalna i ideolektalna varijacija, zvučnici takođe mogu da izlože druge skoro minimalne parove kao što su abyecto (ima više značenja: „bedan, podao, prenizan, preziran“) protiv abierto.[11][12] Postoje neke promene između dve, što je podstaklo naučnike kao što su Alarcos Llorach 1950[13] da postulatiraju arhifonemu /I/, tako da ley [lei̯] bi bilo transkribovano fonemičko kao /ˈleI/ i leyes [ˈleʝes] kao [ˈleIes].

U brojnim varijantama, uključujući i neke američke, proces paralelan sa onim koji razlikuje nesloženi /i/ od suglasničkog /ʝ/ javlja se za nesloženi /u/ i retki suglasnički /w̝/.[9][14] Skoro minimalni parovi uključuju deshuesar [dezw̝eˈsaɾ] „otkostiti“ protiv desuello [deˈsweʎo] „skidanje kože“, son huevos [ˈsoŋ ˈw̝eβos] „ona su jaja“ protiv son nuevos [ˈsoⁿ ˈnweβos] „oni su novi“,[15] i huaca [ˈ(ɡ)w̝aka] „indijansko groblje“ protiv u oca [ˈwoka] „ili guska“.[12]

Mnogi mladi Argentinci nemaju jasnu /ɲ/ fonemu i umesto toga koriste sekvencu /ni/, tako da ne prave razliku između huraño i uranio (obe reči [uˈɾanjo]).[16]

Fonema /ʎ/ (za razliku od /ʝ/) se nalazi u nekim oblastima Španije (uglavnom severne i seoske) i nekim oblastima Južne Amerike (uglavnom brdsko područje).

Većina varijanti koje se govore u Španiji, uključujući one koje preovlađuju na radiju i televiziji, imaju i /θ/ i /s/ distinción. Međutim, govornici u delovima južne Španije, Kanarskih ostrva, skoro cele Latinske Amerike imaju samo /s/ (seseo). Neki govornici u najjužnijoj Španiji (posebno primorska Andaluzija) imaju samo [s̄] (suglasnik sličan /θ/), a ne /s/ (ceceo). Ovaj „ceceo“ nije sasvim nepoznat u Americi, posebno u priobalnom Peruu. Fonema /s/ ima tri različita izgovora („laminalni s“, „apikalni s“ ili „apikalni zubni s“) u zavisnosti od dijalekta. Sama reč distinción se izgovara sa /θ/ u varijantama koje ga imaju.

Foneme /t/ i /d/ su laminalni denti-alveolarni ([t̪, d̪]).[17] Fonema /s/ postaje dentalni [s̪] pre denti-alveolarnih suglasnika,[18] dok /θ/ ostaje međuzubni [θ̟] u svim kontekstima.[18]

Ispred prednjih samoglasnika /i, e/, velarni suglasnici /k, g, x/ (uključujući lenitski alofon od /ɡ/) se realizuju kao post-palatalni [k, g˖, x̟, ɣ˕˖].[19]

Prema nekim autorima,[20] /x/ je post-velarno ili uvularno u španskom jeziku severne i centralne Španije.[21][22][23][24] Drugi[25] opisuju /x/ kao velar na evropskom španskom, sa uvularnim alofonom ([χ]) koji se pojavljuje ispred /o/ i /u/ (uključujući i kada je /u/ u početku sloga kao [w]).[18]

Uobičajeni izgovor /f/ u nestandardnom govoru je bezvučni bilabijalni frikativ [ɸ], tako da se fuera izgovara [ˈɸweɾa], a ne [ˈfweɾa].[26][27][28][29][30][31][32] U nekim ekstremadurskim, zapadnoandaluzijskim i američkim varijetetima, ova omekšana realizacija /f/, kada se javlja pre /w/, podleže spajanju sa /x/; u nekim oblastima homofonija fueɡo/jueɡo se rešava zamenom fuego-a sa lumbre ili candela.[33][34]

/ʃ/ je marginalna fonema koja se javlja samo u pozajmljenicama ili određenim dijalektima; mnogi zvučnici imaju poteškoća sa ovim zvukom, težeći da ga zamene sa /tʃ/ ili /s/. U brojnim dijalektima (naročito, severnomeksičkom španskom, neformalnom čileanskom španskom i nekim karipskim i andaluzijskim akcentima) [ʃ] se pojavljuje, kao neafrikovano /tʃ/.[35] Pored toga, [ʃ] se javlja u španskom Rioplatense kako se govori širom Argentine i Urugvaja, gde je inače standardno da se foneme /ʝ/ realizuju kao zvučni palato-alveolarni frikativ [ʒ] umesto [ʝ], karakteristika koja se zove „žeizam“.[36] U poslednjih nekoliko decenija, dodatno je postalo popularno, posebno među mlađim govornicima u Argentini i Urugvaju, da se de-glasira /ʒ/ na [ʃ] („šeizam“).[37][38]

Neutralizacije konsonanta[uredi | uredi izvor]

Neki od fonemskih kontrasta između suglasnika u španskom jeziku gube se u određenim fonološkim okruženjima, a posebno u završnoj poziciji sloga. U ovim slučajevima se za fonemski kontrast kaže da se neutrališe.

Sonoranti[uredi | uredi izvor]

Nosne i bočne konsonante[uredi | uredi izvor]

Tri nazalne foneme—/m/, /n/ i /ɲ/—zadržavaju svoj kontrast kada su u početnoj poziciji sloga (npr. cama „krevet“, cana „seda kosa“, caña „šećerna trska“). U završnoj poziciji sloga, ovaj trosmerni kontrast se gubi dok se nazali asimiluju na mesto artikulacije sledećeg suglasnika[39] - čak i preko granice reči;[40] ili, ako iza nosa sledi pauza, a ne suglasnik, to se za većinu govornika ostvaruje kao alveolarni [n] (iako u karipskim varijantama, ovo može biti [ŋ] ili izostavljen nazal sa nazalizacijom prethodnog samoglasnika).[41][42] Tako se /n/ realizuje kao [m] ispred labijalnih suglasnika, a kao [ŋ] ispred velarnih.

Slično, /l/ se asimilira sa mestom artikulacije sledećeg koronalnog suglasnika, odnosno suglasnika koji je interdentalni, zubni, nadzubni ili prednjonepčani.

Asimilatorski nosni i bočni konsonanti u španskom jeziku
nosni bočni
Reč IPA Značenje Reč IPA Značenje
invierno IPA: [imˈbjeɾno] ( slušaj) „zima“
ánfora IPA: [ˈaɱfora] ( slušaj) „amfora“
encía IPA: [en̟ˈθi.a] ( slušaj) „žvaka“ alzar IPA: [al̟ˈθaɾ] ( slušaj) „podignuti“
antes IPA: [ˈan̪t̪es] ( slušaj) „pre“ alto IPA: [ˈal̪t̪o] ( slušaj) „visok“
ancha IPA: [ˈanʲtʃa] ( slušaj) „široko“ colcha IPA: [ˈkolʲtʃa] ( slušaj) „jorgan“
cónyuge IPA: [ˈkoɲɟʝuxe] ( slušaj) „supruga“
rincón IPA: [riŋˈkon] ( slušaj) „ugao“
enjuto IPA: [eɴˈχut̪o] ( slušaj) „tanko“
Slovo ⟨r⟩[uredi | uredi izvor]

Alveolarni tril [r] i alveolarni tap [ɾ] su u fonemskom kontrastu reči-interno između samoglasnika (kao u carro „auto“ naspram caro „skupo“), ali su inače u komplementarnoj distribuciji.

Samo tap se može javiti posle opstruiranog suglasnika na početku reči kao dela grupe (npr. tres „tri“, frío „hladno“).

Samo tril se može pojaviti posle /l/, /n/ ili /s/ (npr. alrededor, enriquecer, Israel) i na početku reči (npr. rey „kralj“).

Posle medijalnog opstruentnog suglasnika koji nije /s/, tap se javlja u ogromnoj većini slučajeva (npr. sobre ‚preko‘, peligro ‚opasnost‘), ali se tril javlja u malom broju reči gde se morfem završava na suglasnik je vezan za morfemu koja počinje alveolarnim trilom, kao što je subrayar ‚podvlačenje‘ (sa [r] kao u raya ‚linija‘). Ova distribucija se može tretirati kao komplementarna ako se slogovanje uzme kao kontrastivno: u tom slučaju važi pravilo da se tap javlja posle bilo kog inicijalnog suglasnika sloga, dok se tril javlja posle bilo kog suglasnika-završnog sloga.[43]

Alternacije[uredi | uredi izvor]

Na španskom postoje brojne izmene koje odražavaju dijahronske promene na jeziku i verovatno odražavaju morfofonološke procese, a ne isključivo fonološke. Na primer, nekoliko reči se naizmenično menja između /k/ i /θ/ ili /ɡ/ i /x/, a ovo drugo u svakom paru se pojavljuje ispred prednjeg samoglasnika:[44]

Primeri alternacije u španskom jeziku
Reč Značenje Reč Značenje
opaco španski izgovor: [oˈpako] „neprovidno“ opacidad španski izgovor: [opaθiˈdad] „neprovidnost“
sueco španski izgovor: [ˈsweko] „švedsko“ Suecia španski izgovor: [ˈsweθja] „Švedska“
belga španski izgovor: [ˈbelga] „belgijansko“ Bélgica španski izgovor: [ˈbelxika] „Belgija“
análogo španski izgovor: [aˈnalogo] „analogičan“ analogía španski izgovor: [analoˈxia] „analogija“

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Random House Unabridged Dictionary, Random House Inc., 2006
  2. ^ The American Heritage Dictionary of the English Language (4th ed.), Houghton Mifflin Company, 2006
  3. ^ Webster's Revised Unabridged Dictionary, MICRA, Inc., 1998
  4. ^ Encarta World English Dictionary. Bloomsbury Publishing Plc. 2007. Archived from the original on 2009-11-09. Retrieved 2008-08-05.
  5. ^ Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté 2003, str. 255
  6. ^ Kontinuitet alofona španskog jezika /b, d, ɡ/ su tradicionalno bili opisani kao frikativi (npr. Navaro Tomas (1918), koji (u §100) opisuje trenje vazduha [ð] kao da je "tenue y suave" („slabo i glatko“); Heris (1969); Dalbor & 1969/1997; i Makferson (1975:62), koji opisuje [β] kao da je „...sa čujnim trenjem“). Međutim, češće se opisuju kao aproksimanti u novijoj literaturi, kao što su D'Introno, Del Teso & Veston (1995); Martinez Celdran, Fernandez Planas & Karera Sabate (2003); i Hualde (2005:43). Razlika zavisi pre svega od vazdušnih turbulencija izazvanih ekstremnim sužavanje otvora između artikulatora, koji je prisutan u frikativima i odsutan u akroksimantima. Martinez Celdran (2004) prikazuje zvučni spektrogram španske reči „abogado“ pokazujući odsustvo turbulencije za sva tri suglasnika.
  7. ^ Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté 2003, str. 257
  8. ^ Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté 2003, str. 258
  9. ^ a b v Trager 1942, str. 222
  10. ^ Martínez-Celdrán 2004, str. 208
  11. ^ Saporta 1956, str. 288
  12. ^ a b Bowen & Stockwell 1955, str. 236
  13. ^ Saporta 1956, str. 289
  14. ^ Uglavnom /w/ je [ɣʷ] mada može i biti [βˠ] (Ohala & Lorentz 1977, str. 590) citirajući Navarro Tomás 1961 i Harris 1969).
  15. ^ Saporta 1956, str. 389
  16. ^ Coloma 2018, str. 245
  17. ^ Martínez Celdrán, Fernández Planas & Carrera Sabaté 2003, str. 257
  18. ^ a b v Martínez Celdrán, Fernández Planas & Carrera Sabaté 2003, str. 258
  19. ^ Canellada & Madsen 1987, str. 20–21
  20. ^ Na primer Chen 2007, Hamond 2001 i Lyon 1981.
  21. ^ Chen 2007, str. 13
  22. ^ Hamond 2001, citirano u Scipione & Sayahi 2005, str. 128.
  23. ^ Harris & Vincent 1988, str. 83
  24. ^ Lyons 1981, str. 76
  25. ^ kao što su Martínez Celdrán, Fernández Planas & Carrera Sabaté 2003
  26. ^ Boyd-Bowman 1953, str. 229
  27. ^ Cotton & Sharp 1988, str. 15
  28. ^ Flórez 1951, str. 171
  29. ^ Kany 1960, str. 236
  30. ^ Lenz 1940, str. 92 itd.
  31. ^ Zamora Vicente 1967, str. 413
  32. ^ Zapeta Arellano 1975
  33. ^ Mott 2011, str. 110
  34. ^ Penny 2000, str. 132
  35. ^ Cotton & Sharp 1988, str. 15
  36. ^ Chang 2008, str. 54
  37. ^ Chang 2008, str. 55
  38. ^ Staggs, Cecelia (2019). [1]. McNair Scholars Research Journal. Boise State University. 14 (1). „Mnoga istraživanja su pokazala da je u poslednjih 70 do 80 godina došlo do snažne tranzicije ka bezglasnom [ʃ] u Argentini i Urugvaju, pri čemu je Argentina završila promenu do 2004, a Urugvaj je tek nedavno [...]“
  39. ^ Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté 2003, str. 158
  40. ^ Cressey 1978, str. 61
  41. ^ MacDonald 1989, str. 219
  42. ^ Lipski 1994
  43. ^ Hooper 1972, str. 527
  44. ^ Harris 1969, str. 79

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фонетика_шпанског_језика&oldid=27036931”