Двоуснени назал
Двоуснени или билабијални назал је сугласник који се користи у готово свим говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској алфабети који представља овај звук је m.
Глас се појављује готово без изузетка, али неколико језика (нпр. мохикански језик) су познати по недостатком овог звука.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Карактеристике билабијалног назала:
- Начин артикулације је плозивни, што значи да је произведен ометањем протока ваздуха кроз усну дупљу.
- Место артикулације је билабијални што значи да се артикулира са обим уснима.
- Фонација је звучна, што значи да су гласне жице трепере током артикулације.
- То је назални сугласник, што значи ваздух је дозвољен да иде кроз нос.
Појава
[уреди | уреди извор]| Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
|---|---|---|---|---|---|
| арапски | стандардни[1] | {مطابخ | [mɑˈtˤɑːbiχ] | 'кухиње' | Погледајте арапску фонологију |
| јерменски | իմ | [im] | 'мој' | ||
| каталонски[2] | immens | [imˈmɛns] | 'огроман' | Погледајте каталонску фонологију | |
| кинески | мандарински | 母親/mǔqīn | [mu˨˩ tɕʰin˥] | 'мајка' | Погледајте стандардни мандарински |
| чешки | muž | [mʊʃ] | 'човек' | Погледајте чешку фонологију | |
| холандски[3] | mond | [mɔnt] | 'уста' | Погледајте низоземску фонологију | |
| енглески | him | [hɪm] | 'он' | Погледајте енглеску фонологију | |
| фински | minä | [ˈminæ] | 'ја' | Погледајте Финску фонологију | |
| француски[4] | manger | [mɑ̃ʒe] | 'јести' | Погледајте Француску фонологију | |
| грузијски[5] | სამი | [ˈsɑmi] | 'три' | ||
| немачки | rühmen | [ˈʁyːmən] | 'хвалити' | Погледајте немачку фонологију | |
| грчки | μάζα | [ˈmaza] | 'груда' | Погледајте савремену грчку фонологију | |
| хинди | मकान | [məkaːn] | 'кућа' | Погледајте хинди-урду фонологију | |
| мађарски | ma | [mɒ] | 'данас' | Погледајте мађарску фонологију | |
| италијански[6] | mamma | [ˈmamma] | 'мама' | Погледајте италијанску фонологију | |
| јапански[7] | 乾杯/kampai | [kampai] | 'наздрава' | Погледајте јапанску фонологију | |
| корејски | 엄마/eomma | [ʌmma] | 'мама' | Погледајте корејску фонологију | |
| малтешки | ilma | [ilma] | 'вода' | ||
| норвешки | mamma | [ˈmɑmːɑ] | 'мама' | Погледајте норвешку фонологију | |
| пирахашки | baíxi | [màíʔì] | 'родитељ' | алофон са /b/ | |
| пољски[8] | masa |  [ˈmasa] (помоћ·инфо) |
'маса' | Погледајте пољску фонологију | |
| португалски[9] | mato | [ˈmatu] | 'ја убијам' | Погледајте португалску фонологију | |
| руски[10] | муж | [muʂ] | 'муж' | Разликује се од палатализоване верзије. Погледајте руску фонологију. | |
| српски | милина/milina | [milina] | 'уживање' | ||
| шпански[11] | grumete | [gɾuˈme̞te̞] | 'кабине дечак' | Погледајте шпанску фонологију | |
| Свахили | miti | [ˈmiti] | 'дрва' | ||
| шведски | mask | [mask] | 'црв' | Погледајте шведску фонологију | |
| цезки | мец | [mɛ̝t͡s] | 'језик' | ||
| турски | benim | [benim] | 'моје' | Погледајте турску фонологију | |
| вијетнамски | me | [mɛ] | 'мама; индијска урма' | Погледајте вијетнамску фонологију | |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Thelwall 1990, стр. 37
- ^ Carbonell & Llisterri 1992, стр. 53
- ^ Gussenhoven 1992, стр. 45
- ^ Fougeron & Smith 1993, стр. 73
- ^ Shosted & Chikovani 2006, стр. 255
- ^ Rogers & d'Arcangeli 2004, стр. 117
- ^ Okada 1991, стр. 94
- ^ Jassem 2003, стр. 103
- ^ Cruz-Ferreira 1995, стр. 91
- ^ Padgett 2003, стр. 42
- ^ Martínez-Celdrán et al 2003, стр. 255
Библиографија
[уреди | уреди извор]- (језик: енглески) Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Каталонски”, Журнал Међународног фонетског друштва, 22 (1-2): 53—56, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „Европски португалски”, Журнал Међународног фонетског друштва, 25 (2): 90—94, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „Илустрација ИПА-е: Француски”, Журнал Међународног фонетског друштва, 23 (2): 73—76, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Gussenhoven, Carlos (1992), „Холандски језик”, Журнал Међународног фонетског друштва, 22 (2): 45—47, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Jassem, Wiktor (2003), „Пољски”, Журнал Међународног фонетског друштва, 33 (1): 103—107, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Кастиљски шпански језик”, Журнал Међународног фонетског друштва, 33 (2): 255—259, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Okada, Hideo (1991), „Фонетска репрезентација: Јапански”, Журнал Међународног фонетског друштва, 21 (2): 94—97, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Padgett, Jaye (2003), „Contrast and Post-Velar Fronting in Russian”, Natural Language & Linguistic Theory, 21 (1): 39—87
- (језик: енглески) Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Италијански”, Журнал Међународног фонетског друштва, 34 (1): 117—121, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Shosted, Ryan K.; Vakhtang, Chikovani (2006), „Стандардни грузијски”, Журнал Међународног фонетског друштва, 36 (2): 255—264, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Thelwall, Robin (1990), „Илустрација ИПА-е: Арапски”, Журнал Међународног фонетског друштва, 20 (2): 37—41, ISSN 0025-1003