Безвучни надзубни фрикатив

Безвучни надзубни или алвеоларни фрикатив јесте сугласник који се користи у великом броју говорних језика. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је /s/. Тај глас је један од најчешћих гласова у светским језицима уопште. Ако неки језик има фрикативе, онда ће највероватније истовремено поседовати и фонему /ѕ/. Међутим постоје и изузеци (на пример туркменски језик. Поједини језици аустралијских домородачких народа, поседују фрикативе, међутим не и сибиланте ([s], [z], [ʃ], [tʃ], [dʒ], [ʒ]). Сибиланти, или у најмању руку сибилантни фрикативи су такође одсутни и у такозваним сесео дијалектима Андалузије, где [θ] замењује сугласник [s].

Карактеристике

Карактеристике безвучног алвеоларног фрикатива:

• Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију.
• Место артикулације је алвеоларно што значи да врх језика додирује алвеоле.
• Фонација је безвучна, што значи да гласне жице не трепере током артикулације.

Појава

Примери језика где се јавља ова фонема:

Језик		Реч	ИПА	Значење	Напомене
адигејски		сэ	[sa]	'ја'
арапски	књижевни стандард	جَلَسَ	[ˈdʒælæsɐ]	'сести'
јерменски	источнојерменски дијалекат	սար	[sɑɾ]	'планина'
баскијски		[su]	[s̺u]	'ватра'	Апикални сугласник. Овај језик прави разлику између апикалног /s̺/ и ламиналног /s̪̻/
бурмански		[?]	[sə sá bjì]	'ја једем сада'
кинески	кантонски	閃 sim2	[siːm˧˥]	'светлуцати'
	мандарински	三 sān	[san˥]	'три'
чешки		[svět]	[svjɛt]	'свет'
дански		[sælge]	[ˈsɛljə]	'продати'
холандски	стандардни	[steen]	[ˈsteːn]	'камен'
	холандски	[zijn]	[sɛi̯n]	'бити'	У дијалектима који спајају [s] и [z] у једну фонему [s].
	фризијски				Алофон фонеме [z] на почетку речи и иза безвучних сугласника.
енглески		[sand]	[sænd]	'песак'
ферјарски		[sandur]	[sandʊɹ]	'песак'
фински		[sinä']	[sinæ]	'ти'
француски		[façade]]]	[fasad]	'чело'
грузијски		სამი]]	[ˈsɑmi]	'три'
немачки		[Biss]	[bɪs]	'ујед'
грчки	атински дијалект	[σαν san]	[s̻an]	'као'
хебрејски		ספר	[ˈsefeʁ]	'књига'
Хинду		[साल]	[saːl]	'година'
мађарски		[sziget]	[ˈsiɡɛt]	'острво'
италијански		[sali]	[ˈsali]	'идеш до'
јапански		複数形 [fukusūkē]	[ɸɯkɯsɯːkeː]	'множина'
кабардински		сэ	[sa]	'ја'
корејски		[소 so]	[so]	'во'
македонски		скока]]	[ˈskɔka]	'скок'
малајски		[satu]	[satu]	'један'
малтешки		[iebes]	[eaˈbes]	'тврдо'
маратхи		सपाट	[səpaːʈ]	'равно'
норвешки		[sand]	[sɑn]	'песак'
окситански	лимузински	maichent	[mejˈsẽ]	'лоше'
пољски		[sum]	[s̪um]	'сом'
персијски		سیب/sib	[sib]	'јабука'
португалски		[caço]	[ˈkasu]	'ловим'
румунски		[surd]	[s̪urd]	'глув'
руски		волосы	[ˈvoləsɨ]	'коса'	Разликује обичну и палатализовану варијанту.
словачки		[svet]	[svɛt]	'свет'
шпански	латиноамерички	[saltador]	[s̻al̪t̪aˈð̞o̞r]	'скакач'
шведски		[säte]	[ˈsɛːte]	'седиште'
тода		kɔs̪		'новац'
турски		[su]	[su]	'вода'
украјински		село	[sɛˈlɔ]	'село'
Урду		[]	[saːl]	'година'
вијетнамски		[xa]	[saː˧]	'далеко'
западнофризијски		[sâlt]	[sɔːt]	'со'
нуосу		ꌦ [sy]	[sɿ˧]	'умрети'