Безвучни уснено-зубни фрикатив

Безвучни уснено-зубни или лабиодентални фрикатив јесте сугласник који се користи у бројним говорним језицима. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је /f/.

Карактеристике

Карактеристике безвучног алвеоларног фрикатива:

• Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију.
• Место артикулације је лабиодентално што значи да се изговара помоћу горњих зуба и доње усне.
• Фонација је безвучна, што значи да гласне жице не трепере током артикулације.

Појава

Примери језика где се јавља ова фонема:

Језик		Реч	ИПА	Значење	Напомене
абхаски		фы	[fə]	'муња'
адигејски		тфы	[tfə]	'пет'	Разликује пулмоналну и избачајну форму.
албански		[faqe]	[facɛ]	'образ'
арапски	стандардни		[ðˤɑrf]	'развити'
јерменски	источнојерменски	ֆուտբոլ	[fut̪bol]	'фудбал'
баскијски		[fin]	[fin]	'танак'
каталонски		[fase]	[ˈfazə]	'фаза'
чеченски		факс / [faks]	[faks]	'факс'
кинески	кантонски	佛 [fat]	[fɐt˨]	'Буда'
	мандарински	[飛] [fēi]	[fei˥]	'летети'
коптски		ϥⲧⲟⲟⲩ	[ftow]	'четири'
чешки		[foukat]	[foʊ̯kat]	'дувати'
холандски		[fiets]	[fits]	'бицикл'
енглески	сви дијалекти	[fill]	[fɪl]	'пунити'
	балтиморски	[think]	[fɪŋk]	'мислити'	Само поједини дијалекти естуарског и јужноафричког енглеског. Аналогно гласу /θ/ у другим дијалектима.
	Кокни
	естуарски
	јужноафрички
еве		?	[éfá]	'он је био хладан'
француски		[fabuleuse]	[fabyløz]	'баснослован'
галицијски		[faísca]	[faˈiska]	'варница'
немачки		[fade]	[faːdə]	'бљутав'
гоемаи		[fat]		'дувати'
грчки		[φύση fysī]	[ˈfisi]	'природа'
гуџаратски		[ફળ faļ]		'воће'
хебрејски		סופר	[so̞fe̞ʁ]	'писац'
хинди		साफ़	[sɑːf]	'чист'
мађарски		[figyel]	[fiɟɛl]	'он/она обраћа пажњу'
италијански		[fantasma]	[fanˈta.zma]	'дух'
кабардински		фыз	[fɨz]	'жена'
кабилски		[afus]	[afus]	'шака'
македонски		фонетика	[fɔnetika]	'фонетика'
малајски		[feri]	[feri]	'ферибот'
малтешки		[fenek]	[fenek]	'зец'
норвешки		[filter]	[filtɛɾ]	'филтер'
пољски		[futro]	[ˈfut̪rɔ]	'крзно'
португалски		[fogo]	[ˈfoɡʊ]	'ватра'
румунски		[foc]	[fo̞k]	'ватра'
руски		орфография	[ɐrfɐˈɡrafʲɪjə]	'правопис'	Разликује обичну и палатализовану форму.
словачки		[fúkať]	[fuːkac]	'дувати'
сомалски		[feex]	[fɛħ]	'брадавица'
шпански		[fantasma]	[fã̈n̪ˈt̪äzmä]	'дух'
шведски		[fisk]	[ˈfɪsk]	'риба'
турски		[saf]	[säf]	'чисто'
украјински		Фастів	[ˈfɑ.sʲciu̯]	'Фастив'
урду		ساف	[sɑːf]	'чист'
вијетнамски		[pháo]	[faːw˧ˀ˥]	'петарда'
велшки		[ffon]	[fɔn]	'штап'
западнофризијски		[fol]	[foɫ]	'пун'
нуосу		ꃚ [fu]	[fu˧]	'печен'
запотечки	тилкиапански	cafe	[kafɘ]	'кафа'	Углавном у позајмљеницама из шпанског.