Pređi na sadržaj

Frans Samut

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Frans Samut
Datum rođenja(1945-11-19)19. novembar 1945.
Mesto rođenjaZebug, Malta
Datum smrti4. maj 2011.(2011-05-04) (65 god.)
Mesto smrtiMalta
Veb-sajtwww.franssammut.info
Savremeni malteški autor, Frans Samut, i malteška zastava - kasne '60-te./rane '70-te.

Frans Samut (Zebug, 13. novembar 1945 — 4. maj 2011) je bio malteški romanopisac.[1][2]

Biografija

[uredi | uredi izvor]
Frans Samut sredinom 2010.

Samut se rodio u Zebuđu, Malta. Pohađao je osnovnu školu u Zebuđu, Koledž Sv. Alojzija, Koledž za nastavnike Sv. Majkl, Univerzitet Malta (B.A., Teološka diploma, Master u obrazovanju) i Univerzitet u Peruđi (Diploma za predavača italijanskog jezika kao stranog jezika).

Posao

[uredi | uredi izvor]
Frans Samut drži Vasali kolekciju malteških poslovica. Decembar 2006.

Prvo priznanje Samut je dobio još u ranim '60-im kada je još kao tinejdžer objavio svoju kratku priču L-Istqarrija, koja je osvojila prvu nagradu na takmičenju Għaqda Kittieba Żgħażagħ, kao i kroz druge dve priče kojima je na istom takmičenju osvojio drugo i četvrto mesto; a potom u kasnim '60-im, bio je suosnivač Moviment Qawmien Letterarju (Književni pokret obnove). A kasnije je bio i sekretar u Akkademja tal-Malti (Malteška jezička akademija).

Godine 2010, bio je izabran za saradnika Napoleonovog društva.[3]

Samuraj, strana 1 (originalni rukopis, Arhiva porodice Samut)

Sammut je završio svoju karijeru u obrazovanju kao direktor škole, iako je od 1996. do 1998. Bio savetnik za kulturu Premijera Malte. Oženio se Katerinom rođ, Kahija, sa kojom je imao dva sina, Marka i Žan-Pjera.

Frans Samut u kasnim sedamdesetima prošlog veka

Izdao je mnoge radove, uključujući i najprodavaniji roman Il-Gaġġa (Kavez), koji je bio polazna tačka za Gaġġa film koji je 1971 režirao Mario Philip Azzopardi,[4] Samuraj, za koji je dobio Rotmanovu nagradu,[1] Pačevil, za koji je dobio državnu liternu medalju,[1] i Il-Ħolma Maltija (Malteški san), o čemu je književni kritičar Norbert Ellul-Vincenti napisao, "ne postoji ništa dublje u malteškoj literaturo."[5] Bivši premijer i dramaturg Alfred Sant smatrao je da je to Sammutovo"remek-delo",[6] a britanskiautor i pesnik Marjorie Boulton ga je nazvao "kolosalnim delom".[7]

Samut je takođe objavio zbirke kratkih priča: Labirint (Lavirint), Newbiet (Godišnja doba), I Hrejjef Zminijietna (Priče naših vremena).

Njegovi radovi obuhvataju Ir-Rivoluzzjoni Franciza: il-Grajja u t-Tifsira (Francuska revolucija: Istorija i značenje), Bonaparti f'Malta (Bonaparta na Malti), čiji je francuski prevod, Bonaparte à Malte, objavljen 2008, a Da Vinčijev kod (2006), dvojezični (engleski i malteški) comentari na međunarodni bestseller. On je takođe uredio i Mikiel Anton Vassallis Leksikon. Vasalija je smatrao ocem malteškog jezika. 2006, Samutov prevod Vasalijevog Motti, Aforismi e Proverbii Maltesi je štampan kao Ghajdun il-Ghaqal, Kliem il-Gherf u Qwiel Maltin. 2007, njegova Il-Holma Maltija u prevodu kao (as La Malta Revo) predstavila je Maltu u Esperanto zbirci klasičnih literarnih radova štampanih za Mondial Books u Njujorku. 2008, njegova Il-Gagga je doživela peto izdanje. 2009, Samut je predstavio revolucionarnu reinterpretaciju Pietru Caxarove poeme "Xidew il-qada" (znane kao "Il Cantilena"), koja je i najstariji pisani dokumenat na malteškom jeziku.[8]

Samut je preveo važne stvari za pozorište: Racin Phedre (Fedra) (1978) i Maksim Gorki „Na dnu“, oba prikazana u Manoel teatru, pod režiserskom palicom pesnika Mario Azzopardi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. novembar 2019).[9]

Fedra, 1978.

Bivši rektor univerziteta Malte, profesor filozofije i priznati malteški intelektualac Peter Seraćino Inglot je rekao:

Sammutova genijalnost je bila u mogućnosti da transformiše od Voltarenskog pajaca do istorijske ličnosti nekim karnevalskim i ironičnim pravcem. Čitalac ima priliku da uživa u obe strane karaktera sa nesmanjenom dozom svečanosti. Jedan se smeška kao saučesnik u sumnjama, padovima i promenama raspoloženja. Stislki pomak od istorijske priče do fikcije je možda najveći izazov sa kojim se susreće bilo koji prevodilac.

[10]

Profesror Henri Fredo o Fransu Samutu rekao je sledeće:

Topao i iskren, dostojanstven sin Ħaż-Żebbuġ-a, vatreni Frankofon, i potencijalni polemičar na svojstven način, patriota, strastven kao i uvek, Frans je govorio engleski na jednakom nivou kao i malteški i znao je da ispravi i kada bi grešio neko drugi ali i kada bi sam pogrešio.

[11]

Bivši ambasador na Malti Daniel Rondeau opisao je Samuta:

Sedokos, sa velikim očima i belim, gustim brkovima, jakog stiska ruke, autor Bonaparte à Malte.

[12]

Deo rukopisa Ghajdun il-Ghaqal, arhiva porodice Samut

Smrt

[uredi | uredi izvor]

Poslednje reči Fransa Samuta su bile: “Moja supruga i ja trebalo je da idemo u Jerusalim, ali izgleda da su se planovi promenili. Ja sada idem u Nebeski Jerusalim."[13]

Serakino Ingolt je na ove reči rekao: "Svatih posle ovoga da se suze i smeh smenjuju."[10]

Kada je Bonaparte à Malte bio prevođen, Frans Samut je prepisao veće delove originalnog malteškog teksta (Porodična Samut arhiva).

Nacionalna nagrada

[uredi | uredi izvor]

U maju 2014, malteško ministarstvo obrazovanja pokrenulo je nagradu Frans Samut kao nagradu za malteški jezik.[14]

Univerzitetski udžbenici

[uredi | uredi izvor]

Romani Fransa Samuta se izučavaju na Univrzitetu Malte.[15]

Brojne teze i radovi su napisani o njegovim romanima.[16][17]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Attard, Elaine (5. 5. 2011). „Frans Sammut passes away”. The Malta Independent. Arhivirano iz originala 12. 01. 2012. g. Pristupljeno 5. 5. 2011. 
  2. ^ Le Petit Futé, 9th Ed, 2009-2010, Paris. str. 70.
  3. ^ „maltastory”. Napoleonicsociety.com. 16. 7. 2010. Pristupljeno 28. 3. 2013. 
  4. ^ Aquilina, Sandra (12 March 2007). "Portrait of the artist" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. jul 2011), The Malta Independent. Retrieved 15 May 2011.
  5. ^ Ellul Vincenti, Norbert (11 May 1994): "Vassalli's Maltese Dream", The Sunday Times (Malta). str. 20.
  6. ^ Sant, Alfred (4 May 2001). "Frans Sammut: A Man of Courage", maltastar.com. Retrieved 15 May 2011.
  7. ^ Maltese works in Esperanto Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. januar 2012), The Malta Independent, 2 September 2007. Retrieved 15 May 2001.
  8. ^ New interpretation to oldest written document in Maltese Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. januar 2012), maltamediaonline.com. Retrieved 15 May 2011.
  9. ^ Azzopardi, Mario: "In Memoriam: Frans tal-Gagga u Gerusalemm l-ohra" in In-Nazzjon 14 June 2011.
  10. ^ a b Serracino Inglott, Peter (15 May 2011). "Inheritance of icons", The Sunday Times (Malta). Retrieved 25 May 2011.
  11. ^ Henry Frendo (10 May 2011). [1], The Times (Malta). Retrieved 25 January 2013.
  12. ^ Daniel Rondeau, Malta Hanina, Gallimard (2012). str. 172.
  13. ^ Sammut, Mark (15 May 2011). "Frans Sammut", The Sunday Times (Malta). Retrieved 25 May 2011.
  14. ^ Education: National Frans Sammut Prize for the Maltese Language Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. novembar 2015)
  15. ^ Univrzitet Malte
  16. ^ „bigtorinobernardmicallef[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 17. 11. 2015.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  17. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 17. 11. 2015. 

Vidi još

[uredi | uredi izvor]
Frans Samut na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франс_Самут&oldid=27504095”