Франс Самут

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Франс Самут
Ritratt f sammut b'vassalli f'idu.jpg
Датум рођења(1945-11-19)19. новембар 1945.
Место рођењаЗебуг
Датум смрти4. мај 2011.(2011-05-04) (65 год.)
Место смртиМалта
Веб-сајтwww.franssammut.info
Савремени малтешки аутор, Франс Самут, и малтешка застава - касне '60-те./ране '70-те.

Франс Самут (13. новембар 1945. — 4. мај 2011.) је био малтешки романописац.[1][2]

Биографија[уреди]

Франс Самут средином 2010.

Самут се родио у Зебуђу, Малта. Похађао је основну школу у Зебуђу, Колеџ Св. Алојзија, Колеџ за наставнике Св. Мајкл, Универзитет Малта (B.A., Теолошка диплома, Мастер у образовању) и Универзитет у Перуђи (Диплома за предавача италијанског језика као страног језика).

Посао[уреди]

Франс Самут држи Васали колекцију малтешких пословица. Децембар 2006.

Прво признање Самут је добио још у раним '60-им када је још као тинејџер објавио своју кратку причу L-Istqarrija, која је освојила прву награду на такмичењу Għaqda Kittieba Żgħażagħ, као и кроз друге две приче којима је на истом такмичењу освојио друго и четврто место; а потом у касним '60-им, био је суоснивач Moviment Qawmien Letterarju (Књижевни покрет обнове). А касније је био и секретар у Akkademja tal-Malti (Малтешка језичка академија).

Године 2010, био је изабран за сарадника Наполеоновог друштва.[3]

Самурај, страна 1 (оригинални рукопис, Архива породице Самут)

Саммут је завршио своју каријеру у образовању као директор школе, иако је од 1996. до 1998. Био саветник за културу Премијера Малте. Оженио се Катерином рођ, Кахија, са којом је имао два сина, Марка и Жан-Пјера.

Франс Самут у касним седамдесетима прошлог века

Издао је многе радове, укључујући и најпродаванији роман Il-Gaġġa (Кавез), који је био полазна тачка за Gaġġa филм који је 1971 режирао Mario Philip Azzopardi,[4] Самурај, за који је добио Ротманову награду,[1] Пачевил, за који је добио државну литерну медаљу,[1] и Il-Ħolma Maltija (Малтешки сан), о чему је књижевни критичар Norbert Ellul-Vincenti написао, "не постоји ништа дубље у малтешкој литературо."[5] Бивши премијер и драматург Alfred Sant сматрао је да је то Саммутово"ремек-дело",[6] а британскиаутор и песник Marjorie Boulton га је назвао "колосалним делом".[7]

Самут је такође објавио збирке кратких прича: Labirint (Лавиринт), Newbiet (Годишња доба), И Hrejjef Zminijietna (Приче наших времена).

Његови радови обухватају Ir-Rivoluzzjoni Franciza: il-Grajja u t-Tifsira (Француска револуција: Историја и значење), Bonaparti f'Malta (Бонапарта на Малти), чији је француски превод, Bonaparte à Malte, објављен 2008., а Да Винчијев код (2006), двојезични (енглески и малтешки) цоментари на међународни bestseller. Он је такође уредио и Mikiel Anton Vassallis Лексикон. Васалија је сматрао оцем малтешког језика. 2006, Самутов превод Васалијевог Motti, Aforismi e Proverbii Maltesi је штампан као Ghajdun il-Ghaqal, Kliem il-Gherf u Qwiel Maltin. 2007., његова Il-Holma Maltija у преводу као (as La Malta Revo) представила је Малту у Esperanto збирци класичних литерарних радова штампаних за Mondial Books у Њујорку. 2008, његова Il-Gagga је доживела пето издање. 2009, Самут је представио револуционарну реинтерпретацију Pietru Caxarove поеме "Xidew il-qada" (знане као "Il Cantilena"), која је и најстарији писани докуменат на малтешком језику.[8]

Самут је превео важне ствари за позориште: Рацин Phedre (Федра) (1978) и Максим Горки „На дну“, оба приказана у Маноел театру, под режисерском палицом песника Mario Azzopardi.[9]

Федра, 1978.

Бивши ректор универзитета Малте, професор философије и признати малтешки интелектуалац Петер Сераћино Инглот је рекао:

„Саммутова генијалност је била у могућности да трансформише од Волтаренског пајаца до историјске личности неким карневалским и ироничним правцем. Читалац има прилику да ужива у обе стране карактера са несмањеном дозом свечаности. Један се смешка као саучесник у сумњама, падовима и променама расположења. Стислки помак од историјске приче до фикције је можда највећи изазов са којим се сусреће било који преводилац.”

[10]

Професрор Хенри Фредо о Франсу Самуту рекао је следеће:

„Топао и искрен, достојанствен син Ħaż-Żebbuġ-а, ватрени Франкофон, и потенцијални полемичар на својствен начин, патриота, страствен као и увек, Франс је говорио енглески на једнаком нивоу као и малтешки и знао је да исправи и када би грешио неко други али и када би сам погрешио.”

[11]

Бивши амбасадор на Малти Daniel Rondeau описао је Самута:

„Седокос, са великим очима и белим, густим брковима, јаког стиска руке, аутор Bonaparte à Malte.”

[12]

Део рукописа Ghajdun il-Ghaqal, архива породице Самут

Смрт[уреди]

Последње речи Франса Самута су биле: “Моја супруга и ја смо требали ићи у Јерусалим, али изгледа да су се планови променили. Ја сада идем у Небески Јерусалим."[13]

Серакино Инголт је на ове речи рекао: "Сватих после овога да се сузе и смех смењују."[10]

Када је Bonaparte à Malte био превођен, Франс Самут је преписао веће делове оригиналног малтешког текста (Породична Самут архива).

Национална награда[уреди]

У мају 2014., малтешко министарство образовања покренуло је награду Франс Самут као награду за малтешки језик.[14]

Универзитетски уџбеници[уреди]

Романи Франса Самута се изучавају на Униврзитету Малте.[15]

Бројне тезе и радови су написани о његовим романима.[16][17]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Attard, Elaine (5. 5. 2011). „Frans Sammut passes away”. The Malta Independent. Приступљено 5. 5. 2011. 
  2. ^ Le Petit Futé, 9th Ed, 2009-2010, Paris. стр. 70.
  3. ^ „maltastory”. Napoleonicsociety.com. 16. 7. 2010. Приступљено 28. 3. 2013. 
  4. ^ Aquilina, Sandra (12 March 2007). "Portrait of the artist", The Malta Independent. Retrieved 15 May 2011.
  5. ^ Ellul Vincenti, Norbert (11 May 1994): "Vassalli's Maltese Dream", The Sunday Times (Malta). стр. 20.
  6. ^ Sant, Alfred (4 May 2001). "Frans Sammut: A Man of Courage", maltastar.com. Retrieved 15 May 2011.
  7. ^ Maltese works in Esperanto, The Malta Independent, 2 September 2007. Retrieved 15 May 2001.
  8. ^ New interpretation to oldest written document in Maltese, maltamediaonline.com. Retrieved 15 May 2011.
  9. ^ Azzopardi, Mario: "In Memoriam: Frans tal-Gagga u Gerusalemm l-ohra" in In-Nazzjon 14 June 2011.
  10. 10,0 10,1 Serracino Inglott, Peter (15 May 2011). "Inheritance of icons", The Sunday Times (Malta). Retrieved 25 May 2011.
  11. ^ Henry Frendo (10 May 2011). [1], The Times (Malta). Retrieved 25 January 2013.
  12. ^ Daniel Rondeau, Malta Hanina, Gallimard (2012). стр. 172.
  13. ^ Sammut, Mark (15 May 2011). "Frans Sammut", The Sunday Times (Malta). Retrieved 25 May 2011.
  14. ^ Education: National Frans Sammut Prize for the Maltese Language
  15. ^ Униврзитет Малте
  16. ^ „bigtorinobernardmicallef[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 03. 03. 2016. Приступљено 17. 11. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  17. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 03. 03. 2016. Приступљено 17. 11. 2015. 

Види још[уреди]