Hazing

Hazing (engl. hazing ) je ritualizovano okrutno, ponižavajuće postupanje tokom inicijacije po pristupanju određenoj grupi.

Posebnosti

Koncept hazinga je donekle nejasan, postoji niz definicija koje se razlikuju jedna od druge u nijansama i primenjuju se u zavisnosti od konteksta. Hazing može biti povezan ne samo sa prihvatanjem u zajednicu, već i sa daljim održavanjem hijerarhije u njoj, ali je u svakom slučaju usmeren na učesnike koji se tek pojavljuju. Za razliku od maltretiranja, hazovanje je čisto ritualno, ideološko delovanje.

U principu, hazing, ne predviđa mogućnost da žrtva odbije da učestvuje. Može uključivati komponente i fizičkog i psihičkog zlostavljanja. Ovaj koncept uključuje i jednokratne radnje i duge periode ponovljenih neželjenih radnji. Manifestacije hazinga mogu imati i nasilne i razigrane karakteristike (kao i elemente erotike), a u zavisnosti od toga koji od njih preovladava, hazing ima različite oblike - od relativno bezopasnih (na primer, plivanje na Neptunov dan) do traumatskih i opasnih: konzumiranje jakih alkoholnih pića, uskraćivanja sna, davljenja, golotinje, manipulacije genitalijama do otvorenog seksualnog nasilja i mnogih drugih.

Problem hazinga postoji u školama, univerzitetima, sportu, vojsci i kriminalnim zajednicama. One manifestacije dezinfekcije koje se ne povezuju sa eksploatacijom žrtava, već sa ponižavanjem njihovog dostojanstva, nazivaju se dezovanje. Klasičan primer zajednica u kojima postoji tradicija hazinga su severnoamerička studentska bratstva.

Psihologija hazinga

U zavisnosti od prirode malverzacije, može ostaviti učesnike pozitivne utiske o zabavnoj igri ili negativne utiske, uključujući psihološku traumu; u oba slučaja, učesnici nisu bili skloni da prijave svoje učešće u hazingu. Ljudi koji su podvrgnuti hazingu često se pravdaju time da na ovaj način prolaze kroz teška iskušenja, a oni koji ih podvrgnu hazingu pravdaju se time da im daju neko neophodno životno iskustvo. U isto vreme, hazing, kao deo inicijacije, povećava grupnu posvećenost i žrtvama i nasilnicima. Učesnici se osećaju više kao deo zajednice, odvojeni od drugih (onih izvan te zajednice), ugrađeni u hijerarhiju i imaju povećan stepenkonformizma. Punopravno članstvo u grupi, kao rezultat inicijacije, obično se više ceni ako se nije lako steklo. Članovi grupe koji su bili podvrgnuti hazingu, zauzvrat, podvrgavaju buduće pridošlice hazingu, uspostavljajući se u svom novom statusu.

Borba protiv hazinga

Rituali inicijacije, uključujući i one koji uključuju opasne testove, postoje od davnina. Fenomeni u obrazovnim okruženjima slični huizingu su zabeleženi vekovima (termin „penalizam“ se koristi za označavanje huizinga u ovom kontekstu). Iako postupci članova zajednice koji čine huzovanje često sami po sebi krše zakon ili interna pravila institucija u kojima zajednica postoji, rukovodstvo ovih institucija može tajno ili otvoreno odobravati huzovanje, dele stav da ono okuplja zajednicu i pruža neko neophodno iskustvo žrtvama. Međutim, u današnje vreme, kao i često do sada kroz istoriju, pokušavaju da se administrativnim i drugim merama bore protiv hunjanja. Dakle, većina američkih država ima zakone koji izričito zabranjuju omrzavanje. Pored toga, predlaže se da se poveća svest potencijalnih žrtava huizinga o ovom problemu, da se radi na psihološkoj klimi u zajednicama koje ga praktikuju i da se stanovanje zameni drugim objedinjavajućim aktivnostima. Efikasnost svih ovih mera je predmet stalnih istraživanja i intenzivne debate. Posebna poteškoća je u tome što se i konkretni slučajevi i prisustvo stambenog zbrinjavanja kao fenomena uopšte često zataškavaju kako od njegovih učesnika, tako i od strane rukovodstva institucija u kojima se to dešava.