Hans Langsdorf
Hans Langsdorf | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 20. mart 1894. |
Mesto rođenja | Rigen, Nemačko carstvo |
Datum smrti | 20. decembar 1939.45 god.) ( |
Mesto smrti | Buenos Ajres, Argentina |
Vojna karijera | |
Služba | 1912 — 1939 |
Vojska | Nemačko carstvo (do 1918) Vajmarska Republika (do 1933) Nacistička Nemačka (do 1939) |
Rod | Mornarica |
Čin | Kapetan |
Učešće u ratovima | Prvi svetski rat Španski građanski rat Drugi svetski rat |
Odlikovanja | Gvozdeni krst |
Hans Vilhelm Langsdorf (nem. Hans Wilhelm Langsdorff; Rigen, 20. mart 1894 — Buenos Ajres, 20. decembar 1939) je bio nemački mornarički oficir, najpoznatiji kao komandant bojnog broda Admiral Graf Špe u bici kod La Plate.[1]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Langsdorf je rođen 20. marta 1897. godine na ostrvu Rigen u Bergen auf Rigenu. Bio je najstariji sin u porodici gde su tradicionalna zanimanja pre bila vezana za pravo i religiju nego za pomorstvo. Sa porodicom se preselio u Diseldorf 1898. godine. U Diseldorfu su im komšije bile porodica grofa Maksimilijan fon Špea, koji je kasnije postao nemački pomorski junak posle Bitke kod Folklandskih ostrva 1914. godine. Grof je uticao na Langsdorfa, pa je on 1912. upisao pomorsku akademiju u Kilu, uprkos neslaganju svojih roditelja. Tokom Prvog svetskog rata je imao čin poručnika, a 1914. je dobio Gvozdeni krst druge klase zbog doprinosa u bici kod Jilanda.
Tokom 1936. i 1937. bio je član posade tada novog bojnog broda Admiral Graf Špe, pod komandom admirala Bohena. Njihov zadatak je bio ispomoć nacionalistima u Španskom građanskom ratu. Langsdorf je unapređen u čin kapetana 1. januara. 1937, a komandant broda Admiral Graf Špe je postao u oktobru 1938. godine.
Drugi svetski rat
[uredi | uredi izvor]Brod Admiral Graf Špe je 21. avgusta 1939. dobio naređenje da napusti luku i da napada neprijateljske transportne konvoje. To naređenje je usledilo nakon početka Drugog svetskog rata. Prve tri nedelje posle početka rata, brod se krio na otvorenom moru istočno od Brazila. Za to vreme, nemačka vlast je pokušavala da utvrdi koliko je ozbiljno učešće Ujedinjenog Kraljevstva u ratu.
Tokom sledećih deset nedelja, Admiral Graf Špe je potpio devet britanskih transportnih brodova, koji su ukupno težili oko pedeset hiljada tona. Poštovao je Haške konvencije i nije ubio nikoga. Time je zadobio simpatije i poštovanje od strane zarobljenih oficira i mornara.
Bitka kod La Plate
[uredi | uredi izvor]Langsdorfa je sreća pratila do 13. decembra 1939. kada su njegovi izviđači primetili britansku krstaricu i dva razarača. Takođe je postojao problem sa motorima na Graf Špeu, što je ograničilo njegovu brzinu na dvadeset tri čvora. Langsdorf se odlučio da se upusti u borbu sa britanskim progoniocima. Kada je bitka otpočela, uvideo je da su Britanci komandovali sa dve lake krstarice (HMS Ajant i HMS Ahil), a ne dva razarača, kao i sa teškom krstaricom (HMS Ekseter). Ekseter je izbačen iz borbe posle pola sata zbog oštećenja koje mu je naneo Graf Špe, ali je i Ekseter teško oštetio Graf Špea. Teško je oštećen sistem koji je služio za prečišćavanje goriva. Langsdorf je saznao da je imao čistog goriva za šesnaest sati plovidbe, i da popravka nije moguća na moru. Uskoro, dve britanske lake krstarice su imale domet da gađaju Graf Špea i pogodile su ga oko dvadeset puta i tom prilikom su uništile pekare i zalihe hrane. Ubrzo nakon toga i britanski komodor i Langsdorf su odlučili da prekinu sa borbom, što je Langsdorfu omogućilo da povuče teško oštećeni brod u neutralnu luku u Montevideu.[1]
Urugvajske vlasti su omogućile ostajanje Graf Špea, dodatnih 72 sata, u odnosu na dozvoljenih 24 sata. Langsdorf je tražio naređenja iz zvaničnog Berlina. Rečeno mu je da ne ostavi brod na popravci u Montevideu, ali ni da se ne preda Britancima ni pod kojim uslovima. Langsdorf nije dobio nijedan konkretan predlog, i nije znao šta da radi. On je odlučio da proba da prebaci brod u prijateljskiju luku u Buenos Ajresu u Argentini, iako se mislilo da kanal nije dovoljno dubok za plovidbu broda te veličine. Druga opcija je bila da se opet upusti u borbu sa Britancima. Britanci su tvrdili da imaju na raspolaganju veće snage nego što su zaista imali u tom trenutku, a pojačanje je trebalo da im stigne tek za pet dana. Langsdorf je odlučio da potopi brod. Brod je plovio do granice urugajvskih i argentinskih voda, gde su ih dočekale argentinske barže. Baržama je prevezena cela posada, a brod je potopljen eksplozivom koji je postavila posada.[1]
Langsdorf je prebačen u hotel u Buenos Ajresu, gde je 19. decembra sastavio pisma svojoj porodici i pretpostavljenima. Nakon toga je legao na borbenu zastavu Graf Špea i izvršio samoubistvo. Sahranjen je na groblju u Buenos Ajresu, gde mu je poštovanje ukazala i jedna i druga strana za njegove časne postpuke.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Vojo Todorović, Vojna enciklopedija (knjiga 5), Beograd (1962), str.129-130.