Henri

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Henri
Inductor.jpg
Induktor sastavljen od žice namotane oko magnetnog jezgra koja se koristi za ograničavanje i vođenje indukovanog magnetnog polja.
Informacije o jedinici
SistemIzvedene jedinice SI sistema
JedinicaInduktanca
SimbolH 
Imenovan poDžozef Henri
Jedinična pretvaranja
1 H u ...... je jednak sa ...
   Osnovne jedinice SI sistema   1 kgm2s−2A−2

Henri (eng. henry; simbol: H) je SI jedinica za indukciju.[1] Ako je stopa promene struje u kolu 1 amper po sekundi i rezultujuća elektromotorna sila iznosi jedan volt, onda je induktivnost tog kola jedan henri.

Henri je definisan kao V·A-1·s = m²·kg·s-2·A-2 u SI jedinicama. Jedinica je dobila ime po američkom naučniku Džozefu Henriju, američkom naučniku koji je otkrio elektromagnetnu indukciju nezavisno i u otprilike u isto vreme kada i Majkl Faradej (1791–1867) u Engleskoj.[2]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Induktivnost[3][4][5][6][7] električnog kola je jedan henri kada električna struja koja se menja brzinom od jednog ampera u sekundi rezultira elektromotornom silom[8][9][10] od jednog volta preko induktora:

,

gde V(t) označava rezultujući napon u kolu, I(t) je struja kroz kolo, a L je induktivnost kola.

Henri je izvedena jedinica zasnovana na četiri od sedam osnovnih jedinica Međunarodnog sistema jedinica: kilogram (kg), metar (m), sekunda (s) i amper (A). Izražen u kombinacijama SI jedinica, Henri je:[11]

gde je: H = henri, kg = kilogram, m = metar, s = sekunda, A = amper, N = njutn, C = kulon, J = džul, T = tesla, Wb = veber, V = volt, F = farad, Ω = om, Hz = herc

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Međunarodni sistem jedinica (SI) precizira da se simbol jedinice nazvane za osobu piše velikim slovom, dok se ime ne piše velikim slovom u tekstu rečenice, osim kada bi bilo koja reč na toj poziciji bila pisana velikim slovom, kao što je na početak rečenice ili u materijalu pomoću naslovnog velikog slova.

Nacionalni institut za standarde i tehnologiju Sjedinjenih Država preporučuje korisnicima koji pišu na engleskom da koriste množinu kao henrije.[12]:31

Primene[uredi | uredi izvor]

Induktivnost zavojnice zavisi od njene veličine, broja zavoja i permeabilnosti[13] materijala unutar i oko zavojnice. Formule se mogu koristiti za izračunavanje induktivnosti mnogih uobičajenih rasporeda provodnika, kao što su paralelne žice ili solenoid.[14][15][16] Mala zavojnica sa vazdušnim jezgrom koja se koristi za podešavanje AM radija može imati induktivnost od nekoliko desetina mikrohenrija. Veliki namotaj motora sa mnogo obrtaja oko gvozdenog jezgra može imati induktivnost od stotina henrija. Fizička veličina induktivnosti je takođe povezana sa njenim strujnim nošenjem i otporskim ocenama napona.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rowlett, Russ. „How Many? A Dictionary of Units of Measurement”. University of North Carolina at Chapel Hill. Arhivirano iz originala na datum 29. 08. 2016. Pristupljeno 17. 01. 2022. 
  2. ^ Herbert S. Bailey, Jr. „A Princeton Companion”. Arhivirano iz originala na datum 12. 08. 2011. Pristupljeno 17. 01. 2022. 
  3. ^ Serway, A. Raymond; Jewett, John W.; Wilson, Jane; Wilson, Anna; Rowlands, Wayne (2016-10-01). „32”. Physics for global scientists and engineers (2ndition izd.). str. 901. ISBN 9780170355520. 
  4. ^ Heaviside, Oliver (1894). Electrical Papers. Macmillan and Company. str. 271. 
  5. ^ Glenn Elert. „The Physics Hypertextbook: Inductance”. Pristupljeno 2016-07-30. 
  6. ^ Davidson, Michael W. (1995—2008). „Molecular Expressions: Electricity and Magnetism Introduction: Inductance”. 
  7. ^ „A Brief History of Electromagnetism” (PDF). 
  8. ^ Stewart, Joseph V. (2001). Intermediate electromagnetic theory. Singapore River Edge, NJ: World Scientific. str. 389. ISBN 978-981-02-4470-5. OCLC 47127179. 
  9. ^ Tipler, Paul A. (januar 1976). Physics. New York, NY: Worth Publishers, Inc. str. 803. ISBN 978-0-87901-041-6. 
  10. ^ Irving Langmuir (1916). „The Relation Between Contact Potentials and Electrochemical Action”. Transactions of the American Electrochemical Society. The Society. 29: 175. 
  11. ^ „Essentials of the SI: Base & derived units”. The NIST Reference on Constants, Units and Uncertainty. National Institute of Standards and Technology. 
  12. ^ Ambler Thompson & Barry N. Taylor (2008). „NIST Special Publication 811: Guide for the Use of the International System of Units (SI)” (PDF). National Institute of Standards and Technology. Pristupljeno 2013-03-21. 
  13. ^ Jackson, John David (1998). Classical Electrodynamics (3nd izd.). New York: Wiley. str. 193. ISBN 978-0-471-30932-1. 
  14. ^ „solenoid: Meaning in the Cambridge English Dictionary”. dictionary.cambridge.org. Arhivirano iz originala na datum 16. 1. 2017. Pristupljeno 16. 1. 2017. 
  15. ^ or equivalently, the diameter of the coil is assumed to be infinitesimally small (Ampère 1823, p. 267: "des courants électriques formants de très-petits circuits autour de cette ligne, dans des plans infiniment rapprochés qui lui soient perpendiculaires").
  16. ^ Session of the Académie des sciences of 22 December 1823, published in print in: Ampère, "Mémoire sur la théorie mathématique des phénomènes électro-dynamiques", Mémoires de l'Académie royale des sciences de l'Institut de France 6 (1827), Paris, F. Didot, pp. 267ff. (and figs. 29–33). "l'assemblage de tous les circuits qui l'entourent [viz. l'arc], assemblage auquel j'ai donné le nom de solénoïde électro-dynamique, du mot grec σωληνοειδὴς, dont la signification exprime précisement ce qui a la forme d'un canal, c'est-à-dire la surface de cette forme sur laquelle se trouvent tous les circuits." (p. 267).

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]