Herta Bote
| Herta Bote | |
|---|---|
 Herta Bote, u Celeu čekajući suđenje, avgust 1945. | |
| Lični podaci | |
| Nadimak | Štuthovski sadist, sadista iz Štuthofa |
| Datum rođenja | 3. januar 1921. |
| Mesto rođenja | Maklenburg, Nemačka |
| Datum smrti | 16. mart 2000. (79 god.) |
| Mesto smrti | Nemačka |
| Vojna karijera | |
| Služba |  Treći rajh1942−1945 |
| Rod |  Šucštafel |
| Čin | SS-Helferin |
| Jedinica | Koncentracioni logor Ravenzbrik Logor Štuthof Logor Bergen-Belzen |
| Kasniji rad | Medicinska sestra |
Herta Bote (nem. Herta Bothe; Maklenburg, 3. januar 1921 — Nemačka, 16. mart 2000) je bila nemačka čuvarka koncentracionog logora tokom Drugog svetskog rata.
Bila je zatvorena zbog ratnih zločina nakon poraza Trećeg rajha, a potom je prevremeno puštena iz zatvora 22. decembra 1951. kao čin popustljivosti od strane britanske vlade.[1]
Život[uredi | uredi izvor]
Herta Bote je rođena u Teterovu, Meklenburg-Šverin. Godine 1938, u dobi od sedamnaest godina, Botee je pomagala svom ocu u njegovoj maloj drvnoj radnji u Teterovu, zatim je privremeno radila u fabrici, zatim kao bolnička sestra. Godine 1939. Bote je bila članica Lige nemačkih devojaka.
Straža u Ravensbruck-Stuthofu[uredi | uredi izvor]
Septembra 1942. Bote je postala čuvar logora SS-Aufseherin u nacističkom nemačkom koncentracionom logoru Ravenzbrikk za žene. Bivša medicinska sestra je pohađala četvoronedeljni kurs i poslata je kao nadzornik u logor Štuthof blizu Danciga (danas Gdanjsk). Tamo je zbog brutalnih premlaćivanja zatvorenika postala poznata kao „Štuthofski sadist“.
U julu 1944. poslala ju je Oberaufseherin Gerda Štajnhof u potlogor Bromberg-Ost.[1]
Dana 21. januara 1945, 24-godišnju Bote je pratio marš smrti zatvorenica iz centralne Poljske do koncentracionog logora Bergen-Belsen u blizini Celea. Dok je bila na putu za Bergen-Belzen, ona i zatvorenici su privremeno boravili u koncentracionom logoru Aušvic, stigavši u Belzen između 20. i 26. februara 1945.[1]
Straža u Bergen-Belzenu[uredi | uredi izvor]
Jednom u logoru Bote je nadgledala grupu od šezdeset zatvorenica.[1] Logor je oslobođen 15. aprila 1945.[2]
Za nju se kaže da je bila najviša žena uhapšena; bila je visoka 1,91 m. Bote se takođe izdvajale od drugih Aufseherina jer je, dok je većina SS žena nosila crne čizme, ona je bila u običnim civilnim cipelama. Saveznički vojnici su je primorali da položi leševe mrtvih zarobljenika u masovne grobnice pored glavnog logora. Ona se u jednom intervjuu šezdesetak godina kasnije priseća da, dok su nosili leševe, nisu smeli da nose rukavice i da se plašila da se zarazi tifusom. Rekla je da su tela bila toliko trula da ruke i noge su se otkinule kada su pomerene. Takođe se prisetila da su iznurela tela još uvek bila dovoljno teška da joj izazovu znatne bolove u leđima. Bote je uhapšena i odvedena u zatvor u Celeu.
Na suđenju Belzenu okarakterisana je kao „nemilosrdni nadzornik“ i osuđena na deset godina zatvora zbog upotrebe pištolja na zatvorenicima. Bote je priznala da je udarila zatvorenike rukama zbog kršenja logora, poput krađe, ali je tvrdila da nikada nikoga nije tukla "štapom ili motkom" i dodala da nikada nije "nikog ubila".[3] Njena tvrdnja o nevinosti je smatrana upitnom pošto je jedna preživela iz Bergen-Belzena tvrdila da je bila svedok kako je Bote na smrt prebila mađarsku Jevrejku po imenu Evu drvenim blokom, dok je drugi tinejdžer izjavio da je video kako je ubila dva zatvorenika iz razloga koje nije mogao da razume.[4] Ipak, puštena je prevremeno iz zatvora 22. decembra 1951. kao čin snishodljivosti britanske vlade.
Kasniji život i smrt[uredi | uredi izvor]
Tokom intervjua[5] koji je snimljen 1999[6]. koji nije emitovan sve do nekoliko godina kasnije, Bote (koji živi u Nemačkoj pod imenom Lange) je postala defanzivna kada je upitana o njenoj odluci da bude čuvar koncentracionog logora. Ona je odgovorila:
"Jesam li pogrešila? Ne. Greška je bila u tome što je to bio koncentracioni logor, ali ja sam morao da idem u njega, inače bih i sama bila stavljen u njega. To je bila moja greška."[7]
Bote je umrla u martu 2000. u 79. godini.[8][9]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „HERTA BOTHE, her life as a female Nazi "SS" concentration camp guard.”. web.archive.org. 2008-02-28. Arhivirano iz originala 28. 02. 2008. g. Pristupljeno 2022-03-05.
- ^ Bergen-Belsen Wehrmacht POW Camp, 1940 - 1945, Concentration camp, 1943 - 1945, Displaced persons camp, 1945 - 1950 ; catalogue accompanying the permanent exhibition. Silke Petry, Christian Römmer, Katja Seybold, Marlis Buchholz, Stiftung Niedersächsische Gedenkstätten (Engl. ed izd.). Göttingen. 2010. ISBN 978-3-8353-0794-0. OCLC 634432692.
- ^ „Konnilyn G. Feig. <italic>Hitler's Death Camps: The Sanity of Madness</italic>. New York: Holmes and Meier. 1981. Pp. xxiv, 547. Cloth $39.50, paper $19.50”. The American Historical Review. decembar 1982. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/87.5.1415.
- ^ Wendy Adele-Marie Sarti, Women and Nazis: Perpetrators of Genocide and Other Crimes During Hitler's Regime, 1933-1945 (Palo Alto, California: Academica Press, 2011), pp. 87-89. ^
- ^ Fölsch, Frank (2001). „Anja Claudia Todtenhaupt: Cyber TV – Die Digitalisierung der Film- und Fernsehproduktion. Münster: Lit 2000”. Medien & Kommunikationswissenschaft. 49 (4): 556—558. ISSN 1615-634X. doi:10.5771/1615-634x-2001-4-556.
- ^ „Media Sources”. www.bergenbelsen.co.uk. Pristupljeno 2022-03-05.
- ^ Ladd, Harry S. (1941). VIII. Sweet Springs area - West Virginia, Virginia, August 22 - November 3, 1941 ; February 21 - March 28, 1942. [s.n.]
- ^ „Aufseherin Herta Bothe/Lange”. bergenbelsen.co.uk. Pristupljeno 2022-03-05.
- ^ Bartrop, Paul R.; Grimm, Eve E. (2019-01-11). Perpetrating the Holocaust: Leaders, Enablers, and Collaborators (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. ISBN 978-1-4408-5897-0.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
