Pređi na sadržaj

Хладноруки кажњеник

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hladnoruki kažnjenik
Jugoslovenski poster
Izvorni naslovCool Hand Luke
RežijaStjuart Rozenberg
ScenarioDon Pirs
Frenk Pirson
ProducentGordon Kerol
Temelji se naHladnoruki kažnjenik
(Don Pirs)
Glavne ulogePol Njuman
Džordž Kenedi
Dž. D. Kenon
Robert Drivas
Lu Antonio
Strazer Martin
Džo van Flit
MuzikaLalo Šifrin
Direktor
fotografije		Konrad Hol
MontažaSem O'Stin
Producentska
kuća		Jalem Productions
StudioWarner Bros.-Seven Arts
Godina1967.
Trajanje126 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet3,2 miliona dolara[1]
Zarada16,2 miliona dolara[2]
IMDb veza

Hladnoruki kažnjenik (engl. Cool Hand Luke) je američki dramski film iz 1967. godine, režisera Stjuarta Rozenberga,[3] sa Polom Njumanom i Džordžom Kenedijem u glavnim ulogama. Njuman tumači naslovnu ulogu Luka, osuđenika u zatvorskom logoru na Floridi koji odbija da se pokori sistemu. Smešten u rane 1950-ih, zasnovan je na istpimenom romanu Dona Pirsa iz 1965. godine.

Rodžer Ibert nazvao je Hladnorukog kažnjenika filmom protiv establišmenta snimljenom tokom nastajanja popularne opozicije Vijetnamskom ratu. Film je sniman u kalifornijskom regionu delte reke San Hoakin; set, koji predstavlja zatvorski logor na Dubokom jugu, zasnovan je na fotografijama i merenjima koje je napravila ekipa koju su filmski stvaraoci poslali u drumski zatvor u Gejnsvilu na Floridi.

Po izlasku, film je dobio pozitivne kritike i ostvario je uspeh na blagajnama. Učvrstio je Njumenov status jednog od najboljih glumaca tog doba i nazvan je „kamenom temeljcem ere”. Njuman je bio nominovan za Oskara za najboljeg glumca, Kenedi je osvojio Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu, Pirs i Pirson su bili nominovani za Oskara za najbolji adaptirani scenario, a Lalo Šifrin je bio nominovan za Oskara za najbolju originalnu muziku. Godine 2005, Kongresna biblioteka Sjedinjenih Država odabrala je film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova, smatrajući ga „kulturološki, istorijski, ili estetski značajnim”.[4][5] Film ima rejting odobravanja od 100% na sajtu Rotten Tomatoes, a replika upravnika zatvora (Strazer Martin) u filmu, koja počinje sa „Ovo što imamo ovde je neuspeh u komunikaciji”, našla se na listi 100 godina... 100 filmskih citata Američkog filmskog instituta.

Radnja

[uredi | uredi izvor]

Početkom 1950-ih na Floridi, odlikovani veteran Drugog svetskog rata, Lukas „Luk” Džekson, uhapšen je jer je pijan tokom noći isekao parking aparate sa njihovih stubova. Osuđen je na dve godine rada u okovima u zatvorskom logoru koji vodi strogi upravnik poznat kao Kapetan, zajedno sa šefom Godfrijem, tihim strelcem sa nadimkom „čovek bez očiju” jer uvek nosi naočare za sunce. Kar, zatvorski stražar, obaveštava nove zatvorenike o pravilima. Čak i manji prekršaji se kažnjavaju sa „noći provedenom u kutiji”, malom kvadratnom samicom sa ograničenim vazduhom i vrlo malo prostora za kretanje.

Luk odbija da poštuje ustaljeni red među zatvorenicima i brzo se sukobljava sa vođom zatvorenika, Draglajnom. Kada ga on izazove na boks meč, ostali zatvorenici i stražari sa zanimanjem posmatraju. Luka ozbiljno nadmaši njegov veći protivnik, ali on odbija da prekine. Na kraju, Draglajn odbija da nastavi borbu, ali Lukova upornost pridobija poštovanje zatvorenika i privlači pažnju čuvara. Kasnije pobeđuje u partiji pokera blefirajući sa praznom rukom. Luk kaže, „ponekad ništa ne može biti prava hladna ruka”, što navodi Draglajna da mu da nadimak „Hladnoruki Luk”.

Luk i ostali zatvorenici završavaju asfaltiranje puta

Nakon posete njegove bolesne majke Arlete, Luk postaje optimističniji u pogledu svoje situacije. Neprestano se suočava sa Kapetanom i čuvarima, a njegov smisao za humor i nezavisnost pokazuju se zaraznim i inspirativnim za ostale zatvorenike. Lukova borba za prevlast dostiže vrhunac kada predvodi radnu ekipu u naizgled nemogućem, ali uspešnom pokušaju da završi posao asfaltiranja puta za manje od jednog dana. Ostali zatvorenici počinju da ga obožavaju nakon što on napravi i dobije opkladu da može da pojede 50 tvrdo kuvanih jaja za sat vremena.

Jednog dana, Luk podiže zvečarku iz travnatog jarka i drži je dok je Godfri upuca. Luk baci mrtvu zmiju šefu kao šalu pre nego što mu ovaj pruži svoj štap, i pohvali njegovo pucanje. Draglajn savetuje Luku da bude oprezniji sa „čovekom bez očiju”. Oluja sa kišom prerano završava radni dan. Pre nego što se pridruži ostalim zatvorenicima u kamionu, Luk viče Bogu, iskušavajući Ga. Te večeri Luk dobija obaveštenje da mu je majka umrla.

Kapetan predviđa da bi Luk mogao da pokuša da pobegne da prisustvuje sahrani svoje majke, te ga zaključava u kutiju. Nakon što je pušten, Luku je rečeno da zaboravi na svoju majku sada kada je njena sahrana završena, ali on postaje odlučan da pobegne. Pod okriljem proslave Dana nezavisnosti, on prvi put pokušava da pobegne. Lokalna policija ga privodi i vraća u isti zatvor, ali jedan od lovačkih pasa poslatih za njim umire od vrućine i prenaprezanja. Kapetan stavlja Luku okove oko nogu i drži govor upozorenja ostalim zatvorenicima, govoreći: „Ovo što imamo ovde je neuspeh u komunikaciji. Neke ljude jednostavno ne možete da dosegnete. Dakle, dobijate ono što smo imali prošle nedelje, što je način na koji on to želi. Pa, on to dobija. Ni ja to ne volim ništa više od vas.”

Ubrzo kasnije, Luk ponovo beži prevarivši čuvare tokom pauze za uriniranje i skida svoje okove sekirom u obližnjoj kući. On razbacuje kari prah i čili prah po zemlji kako bi sprečio pse čuvare da prate njegov miris, što ih dovodi do kijanja. Dok je slobodan, Luk šalje Draglajnu časopis u kome se nalazi njegova fotografija sa dve prelepe žene. Ubrzo je ponovo uhvaćen, pretučen, vraćen u zatvorski logor i opremljen sa dva seta okova. Kapetan upozorava Luka da će biti ubijen na licu mesta ako ikada ponovo pokuša da pobegne.

Luk se iznervira zbog toga što su drugi zatvorenici opčinjeni fotografijom iz časopisa i kaže da ju je lažirao. U početku su ostali zatvorenici ljuti, ali kada se Luk vrati posle dugog boravka u kutiji i bude kažnjen tako što je primoran da pojede veliku porciju pirinča, ostali mu pomažu da je završi.

Kao dodatnu kaznu za bekstvo, on je primoran da više puta kopa jarak u dvorištu zatvorskog logora, nakon čega bi ga zatrpao, a zatim ga tuku. Zatvorenici sa žaljenjem posmatraju njegovu muku. Konačno, dok ostali zatvorenici gledaju sa prozora, iscrpljeni Luk se sruši u rupu, moleći Boga za milost i moleći čuvare da ga više ne udaraju. Verujući da je Luk konačno slomljen, kapetan prekida kaznu. Šef Pol upozorava Luka da će biti ubijen ako ponovo pobegne, a Luk u suzama obećava da neće ni pokušavati. Zatvorenici počinju da gube svoju idealizovanu sliku Luka, a jedan od njih cepa Lukovu fotografiju sa ženama.

Luk poslednji put prkosi vlastima

Ponovo radeći sa okovanim zatvorenicima, naizgled pokoran, Luk prestaje sa poslom kako bi dao vodu jednom zatvoreniku. Dok ga razočarani zatvorenici gledaju, on trči do jednog od kamiona da donese Godfriju pušku. Nakon što Godfri ustreli kornjaču, Luk je vadi iz blata za njega, dajući mu kompliment za njegov pogodak. Luku je naređeno da odnese kornjaču do kamiona, gde on ukrade kamion i ključeve drugih vozila. U uzbuđenju trenutka, Draglajn uskače u kamion i pridružuje se Luku u njegovom bekstvu. Nakon što su napustili kamion, Luk kaže Draglajnu da treba da se rastanu. Draglajn nevoljno pristaje i odlazi. Luk ulazi u crkvu, gde razgovara sa Bogom, koga krivi što ga je sabotirao tako da ne može da pobeđuje u životu. Nekoliko trenutaka kasnije stižu policijski automobili. Draglajn kaže Luku da su ih policija i šefovi pronašli, ali su obećali da ga neće povrediti ako se mirno preda.

Umesto toga, Luk otvara prozor, okrenut prema policiji, i ismejava Kapetana ponavljajući njegov raniji govor: „Ovo što imamo ovde je neuspeh u komunikaciji”. Godfri ga upuca u vrat. Draglajn iznosi Luka napolje i predaje se, ali juriša na Godfrija i guši ga sve dok ga stražari ne pretuku i savladaju. Dok Luka utovaruju u Kapetanov auto, Draglajn ga u suzama preklinje da preživi.

Uprkos protestima lokalne policije, Kapetan odlučuje da odvede Luka u udaljenu zatvorsku ambulantu umesto u lokalnu bolnicu, osiguravajući da Luk ne preživi putovanje. Dok se automobil udaljava, polusvesni Luk se slabo smeje, dok automobilske gume gaze Godfrijeve naočare za sunce. Nakon impliciranja Lukove smrti, Draglajn i ostali zatvorenici se rado prisećaju njega.

Nešto kasnije, zatvorska ekipa radi u blizini seoske raskrsnice blizu mesta gde je Luk upucan, a Draglajn sada nosi okove oko nogu, dok ih novi šef nadgleda. Dok se kamera udaljava, pocepana fotografija Luka koji se ceri sa dve žene je ponovo spojena i postavljena je na raskrsnicu u obliku krsta iz ptičje perspektive.

Uloge

[uredi | uredi izvor]
Glumac Uloga
Pol Njuman Lukas „Luk” Džekson
Džordž Kenedi Klarens „Draglajn” Slajdel
Strazer Martin Kapetan
Džo van Flit Arleta Džekson
Džoj Harmon „Lusil”
Morgan Vudvord šef Godfri
Luk Askju šef Pol
Robert Doner šef „Šorti”
Klifton Džejms Kar
Džon Maklijam šef Kin
Dž. D. Kenon „Sosajeti Red”
Lu Antonio „Koko”
Robert Drivas Stiv

Produkcija

[uredi | uredi izvor]

Scenario

[uredi | uredi izvor]

Pirs, trgovački mornar koji je kasnije postao falsifikator i obijač sefova, napisao je roman Hladnorukog kažnjenika o svom iskustvu rada u okovima dok je služio u zatvoru na Floridi. Prodao je priču studiju Warner Bros. za 80.000 dolara i dobio još 15.000 dolara za pisanje scenarija.[6] Nakon što je radio na televiziji više od jedne decenije, Rozenberg je odlučio da će ovo biti njegov bioskopski debi. Ideju je odneo kompaniji Jalem Productions, u vlasništvu Džeka Lemona.[7] Pošto Pirs nije imao iskustva u pisanju scenarija, njegov nacrt je preradio Frenk Pirson. Konrad Hol je angažovan kao snimatelj,[8] dok je brat Pola Njumana, Artur, angažovan kao menadžer proizvodnje jedinice.[9] Njumanova biografkinja Mari Edelman Borden napisala je da je „teški, pošten” scenario spojio konce iz ranijih filmova, posebno Hombre, Njumanovog ranijeg filma iz 1967. godine.[10] Rozenberg je izmenio originalni završetak scenarija, dodajući „optimističan kraj koji bi ponovio Lukov (i Njumanov) zaštitni znak − osmeh.”[11]

Kasting

[uredi | uredi izvor]

Lik Pola Njumana, Luk, odlikovani je ratni veteran koji je osuđen na dve godine u ruralnom zatvoru na Floridi. Stalno prkosi zatvorskim vlastima, postaje vođa među zatvorenicima, i pokušava da pobegne više puta.[12] Dok je scenario razvijan, u početku je razmatrana glavna uloga Džeka Lemona ili Telija Savalasa. Njuman je zamolio da igra glavnu ulogu nakon što je čuo za projekat. Da bi razvio svoj karakter, otputovao je u Zapadnu Virdžiniju, gde je beležio lokalne akcente i ispitivao ponašanje ljudi.[8] Džordž Kenedi se pojavio u Oskarom nagrađenoj ulozi Draglajna, koji se isprva sukobljava sa Lukom, ali počinje da ga poštuje.[13] Tokom procesa nominacije, zabrinut zbog uspeha filmova Kamelot i Boni i Klajd, Kenedi je potrošio 5.000 dolara na reklamiranje kako bi se promovisao. Kasnije je izjavio da je zahvaljujući nagradi njegova plata „pomnožena sa deset u minutu kada ju je osvojio”, dodajući da je „najsrećniji deo bio što više nisam morao da igram samo negativce”.[14]

Strazer Martin, poznat po svojim nastupima u vesternima,[15] dobio je ulogu Kapetana, zatvorskog upravnika prikazanog kao okrutni i bezosećajni vođa, koji strogo kažnjava Luka zbog pokušaja bekstva.[16] Uloga Lukove majke na samrti, Arlete, koja ga posećuje u zatvoru, dodeljena je Džo van Flit nakon što ju je odbila Beti Dejvis.[17] Morgan Vudvord je dobio ulogu šefa Godfrija, lakoničnog, okrutnog i nemilosrdnog zatvorskog službenika kog je on opisao kao „šetajućeg Mefistofelesa”.[18] Zatvorenici su ga prozvali „čovekom bez očiju” zbog njegovih naočara za sunce.[19] Plavokosa Džoj Harmon je izabrana za scenu u kojoj izaziva zatvorenike tako što pere svoj automobil, nakon što je njen menadžer Leon Lens kontaktirao producente. Bila je na audiciji pred Rozenbergom i Njumanom u bikiniju, bez ikakvog teksta.[20]

Snimanje

[uredi | uredi izvor]

Film je sniman na delti reke San Hoakin.[9] Set, koji je predstavljao južnjačku zatvorsku farmu, izgrađen je u Stoktonu u Kaliforniji.[8] Filmski kreatori su poslali ekipu u zatvor Tavares Roud u Tavaresu na Floridi, gde je Pirs robijao, da fotografišu i uzmu mere.[21] Građevine napravljene u Stoktonu uključivale su barake, trpezariju, prostorije upravnika, stražarsku kolibu i odgajivačnice za pse. Drveće na setu bilo je ukrašeno španskom mahovinom koju su producenti doneli u okolinu.[9] Izgradnja je ubrzo privukla pažnju okružnog građevinskog inspektora koji ju je pobrkao sa prostorijama za radnike migrante i naredio da se „osudi za kršenje kodeksa”.[8] Uvodna scena u kojoj Njuman seče parking aparate snimljena je u Lodaju u Kaliforniji.[9] Scena u kojoj Luka proganjaju lovački psi, kao i drugi eksterijeri snimljeni su u Džeksonvilu, u zatvoru Kalahan Roud. Luka je igrao kaskaderski glumac, a korišćeni psi uzeti su iz Odeljenja za popravne ustanove Floride.[21]

Rozenberg je želeo da glumci internalizuju život zatvorenika u okovima i zabranio je prisustvo žena na snimanju. Nakon što je Harmonova stigla na lokaciju, ostala je dva dana u svojoj hotelskoj sobi, a ostatak glumačke ekipe je nije video sve dok nije počelo snimanje.[22] Uprkos Rozenbergovim namerama, scena je na kraju snimljena odvojeno.[traži se izvor] Rozenberg je uputio Harmonovu u različite pokrete i izraze koje je želeo.[9] Prvobitno planirana da bude snimljena za pola dana, Harmonina scena je trajala tri. Za deo scene u kojoj se pojavljuju zatvorenici u okovima, Rozenberg ju je zamenio tinejdžerkom navijačicom, koja je nosila kaput.[9]

Muzika

[uredi | uredi izvor]

Originalnu muziku nominovanu za Oskara napisao je Lalo Šifrin, koji je pisao pesme sa pozadinom popularne muzike i džeza.[23] Neke numere uključuju gitare, bendžo i harmoniku; druge uključuju trube, violine, flaute i klavir.[24]

Uređena verzija muzičke iz scene sa katranom (gde zatvorenici energično asfaltiraju put) godinama se koristi kao tematska muzika za informativne programe lokalnih televizijskih stanica širom sveta, uglavnom onih koje su u vlasništvu i kojima upravlja ABC u Sjedinjenim Državama. Iako je ova muzika napisana za film, postala je poznata zbog povezanosti sa TV vestima, delom zato što njena stakato melodija podseća na zvuk telegrafa.[25]

Teme

[uredi | uredi izvor]

Hrišćanska simbolika

[uredi | uredi izvor]

Pierson je u svoj nacrt scenarija uključio eksplicitnu religijsku simboliku.[6] Film sadrži nekoliko elemenata zasnovanih na hrišćanskim temama, uključujući koncept Luka kao sveca koji osvaja gomilu i na kraju biva žrtvovan.[26] Luk je prikazan kao „lik iskupitelja sličan Isusu”.[27] Nakon što je dobio opkladu na jedenju jaja, on iscrpljen leži na stolu u položaju razapetog Isusa, ispruženih ruku, prekrštenih stopala jednog preko drugog. Nakon što je saznao za majčinu smrt, Luk peva pesmu „Plastic Jesus”. Greg Geret takođe poredi Luka sa Isusom, u tome što poput Isusa, on nije fizički pretio društvu zbog njihovih postupaka, a kao i Isusovo raspeće, njegova kazna je bila „preterana u svim razmerama”.[28]

Luk izaziva Boga tokom kišne oluje na putu, govoreći Mu da mu učini bilo šta. Kasnije, dok kopa i puni rovove i suočava se sa stražarima, jedan zatvorenik peva duhovnu pesmu „No Grave Gonna Keep my Body Down”.[28] Pred kraj filma, Luk govori Bogu, evocirajući razgovor između Boga i Isusa u Getsimanskom vrtu, prikazan u Jevanđelju po Luki.[28] Nakon Lukovog govora, Draglajn deluje kao Juda, koji predaje Luka vlastima, pokušavajući da ga ubedi da se preda.[29] U poslednjoj sceni, Draglajn hvali Luka. On objašnjava da su uprkos Lukovoj smrti, njegove akcije uspele da poraze sistem.[26] Završni snimak prikazuje zatvorenike koji rade na raskrsnici daleko sa visine, tako da je raskrsnica u obliku krsta. Na njoj se nalazi zalepljena fotografija koju je Luk poslao tokom svog drugog bekstva, čiji nabori takođe čine krst.[30]

Saobraćajni znaci i signalizacija

[uredi | uredi izvor]

Kroz film se koriste različiti saobraćajni znaci koji dopunjuju akcije likova. Na početku, dok Luk seče parking aparate sa stubova, na njima se pojavljuje reč „Prekršaj”. Na nekoliko mesta u filmu se vide i „Stop” znaci. Primeri uključuju sekvencu asfaltiranja puta i poslednju scenu, gde se put susreće na poprečnom preseku. Svetla na semaforu se menjaju iz zelene u crvenu u pozadini u trenutku Lukovog hapšenja, dok na kraju, kada je smrtno ranjen, zeleno svetlo u pozadini postaje crveno.[31]

„Neuspeh u komunikaciji”

[uredi | uredi izvor]
Nakon što je bacio Luka na zemlju, Kapetan drži govor. Pred kraj filma, Luk ponavlja prvi deo govora.
Ovo što imamo ovde je neuspeh u komunikaciji. Neke ljude jednostavno ne možete da dosegnete. Dakle, dobijate ono što smo imali prošle nedelje, što je način na koji on to želi. Pa, on to dobija. Ni meni se to ne sviđa ništa više nego vama.[32]

Nakon što je napisao repliku, Pirson se zabrinuo da je fraza previše složena za upravnika. Da bi objasnio njeno poreklo, stvorio je pozadinu koja je bila uključena u scenske smernice. Pirson je objasnio da, da bi napredovali u zatvorskom sistemu Floride, policajci su morali da pohađaju kurseve kriminologije i penologije na državnom univerzitetu, pokazujući kako upravnik može znati takve reči.[33] Strazer Martin je kasnije pojasnio da je smatrao da je ta rečenica upravo od one vrste koju bi njegov lik vrlo verovatno čuo ili pročitao od nekih „šiljatih intelektualaca” koji su počeli da se infiltriraju u svet njegovog lika pod opštom rubrikom novog, prosvetljenog pristupa lišavanja slobode.[34] Neki autori smatraju da je citat bio metafora za tekući Vijetnamski rat, koji se odvijao tokom snimanja;[35] drugi su ga primenili na korporacije, pa čak i na tinejdžere.[36] Citat je naveden na 11. mestu liste 100 najupečatljivijih filmskih citata Američkog filmskog instituta.[37]

Deo citata je uključen u pesme „Civil War” i „Madagascar” benda Guns N' Roses.[38] Zero Mostel parafrazira ovu repliku u filmu Velika pljačka banke (1969). Kada je Strazer Martin bio domaćin emisije Uživo subotom uveče 19. aprila 1980. godine, igrao je strogog vlasnika jezičkog kampa za decu, parodirajući njegovu ulogu iz Hladnorukog kažnjenika. Parafrazirao je svoju rečenicu iz filma kao: „Ovo što imamo ovde je neuspeh u komunikaciji DVOJEZIČNO!”

Objavljivanje i prijem

[uredi | uredi izvor]

Film je premijerno prikazan 31. oktobra 1967. u Njujorku. Prihod od premijere otišao je u dobrotvorne svrhe.[39] Postigao je uspeh na blagajnama,[40] sa zaradom od 16.217.773 dolara na domaćim projekcijama.[41]

Časopis Variety je Njumanov nastup nazvao „odličnim”, a sporednu glumačku ekipu „svestranom i kompetentnom”.[42] The New York Times je pohvalio film, naročito izdvajajući Pirsov i Pirsonov „oštar scenario”, Rozenbergovu „bezoobzirno realističnu i verodostojnu” inscenaciju i režiju i Njumanov „sjajan“ nastup sa 'nepogrešnom' glumačkom postavom koja ga 'uzdiže' iznad drugih zatvorskih filmova. Kenedijeva uloga smatrana je 'snažno opsesivnom', a glumci koji igraju zatvorsko osoblje, kao neke 'od kojih se krv ledi'”.[43] New York Daily News dao je filmu tri i po zvezdice. Recenzentkinja En Guarino napomenula je da je film zasnovan na Pirsovom iskustvu u radu sa okovima i dodala: „Ako su prikazane okrutnosti istinite, film bi trebalo da podstakne reforme”. Gvarinova je Njumanovu glumu nazvao „odličnom” i „šarmantnom i dopadljivom”, i napisala da „humor obezbeđuje” Kenedi. Napisala je da je van Flitova „izvanredno igrala” Arletu, da je Martin bio „efikasan” kao upravnik i da se ostatak glumačke ekipe „dobro snalazi u svojim ulogama”.[44] Za The Boston Globe, Mardžori Adams je primetila da film „udara jako, ne štedi udarce, ima posla sa grubim, sadističkim i nesrećnim ljudima”. Recenzija je ocenila da je Njuman „izuzetno efikasan”, a njegova uloga je „odigrana sa pronicljivošću, iskrenošću i saosećanjem”. Adamsova je istakla da se „Kenedi ističe kao nezvanični vođa osuđenika”, ulogu van Flit je nazvala „kratkom, ali dirljivom”, a Harmonin izgled „remek-delom ženske nehumanosti prema muškarcima”. Prema njenim rečima, Rozenbergova režija je bila „oštra, pronicljiva i realistična”.[45]

Osmeh Pola Njumana, razlog zašto film funkcioniše prema Rodžeru Ibertu

Kliford Teri je za Chicago Tribune napisao da film „prelepo funkcioniše”, dodajući da je „oštar, upijajući i izuzetno zabavan”. Teri je primetio Njumanov „uobičajeno kompetentan nastup” i „snažnu podršku glumačke ekipe”, i pohvalio Kenedija, Martina, Askjua i Vudvorda. Van Flitina gluma je ocenjena kao „maestralno odigrana”. Rozenbergova režija je nazvana „raznolikom” u svom „istraživanju raspoloženja”. Teri je smatrao da su „verovatan, podešen dijalog” Pirsona i Pirsa, kao i Hilova „fotografija usredsređena na sunce” stvorili „sjajan osećaj južnjačke nelagode”. Osećao je da je „poslednjih 10 minuta” u kojima je prikazan Lukov monolog „skoro uništilo prethodnih 110”, sa „neverovatnim” monologom i „umetničkim snimkom kamere” razbijanja „naočara za sunce omraženog nadglednika” i doprinelo „veštačkoj nezgodnosti” scene. Ali „sve ostalo funkcioniše”, napisao je Teri.[46]

Za Los Angeles Times, recenzent Čarls Čemplin nazvao je film „izuzetno zanimljivim i impresivnim”. Napisao je da Hladnoruki kažnjenik „ima svoje mane koje kvare inače posebno dostignuće”, ali da „i dalje ostaje dostignuće”. Osećao je da je film „trijumf” za Njumana.[47] Čemplin je scenu sa van Flitovom smatrao „neverovatnim delom pisanja i glume”. Uloge zatvorskog osoblja je nazvao „trijumfalno mrskim”, a Kenedija „sjajnim”. On je sekvencu sa Harmonovom nazvao „scenom okrutne seksualnosti”, a Šifrinovu muziku „usamljenom i lovačkom”. Čemplin je smatrao da je Njumanov krajnji monolog bio „scenski, sentimentalan i suvišan”. Dodao je da film „igra na nivou realnosti koja se može posmatrati” i da se „upad kinematografske veštine čini potpuno pogrešnim”. Napisao je da filmski stvaraoci „nisu računali na sopstvenu snagu u stvaranju svojih simboličnih poenta”, već da je rezultat bio „film sa zadivljujućim uticajem”.[48]

Time Inc. je napisao da „lepota potiče od pažljivog građenja karaktera pojedinaca”. U ovoj recenziji se navodi da Rozenberg „pripoveda priču jednostavno i direktno”, dok lamentira zbog „antiklimatskih, nesrećnih montaža” na kraju filma.[49] St. Louis Post-Dispatch je pohvalio Kenedijevu glumu kao „sirovi realizam u finoj izvedbi”, a Rozenbergov rad kao „nadprosečan igrani film o okovanim zatvorenicima”. U recenziji je pohvaljena „tečna kamera, koja radi na iskazivanju izraza” koja je učinila da se zatvorenici „stope kao različite i zanimljive osobe”.[50] Austin American-Statesman nazvao je film „upijajućim, dobro osmišljenim”. Scenario je ocenjen „zategnutim i vešto izbrušenim, začinjen humorom i perceptivnim akcentima”, a Rozenbergova režija „glatko teče, jer je brutalno realistična i povremeno sirova”. Njumanov nastup je pozdravljen kao „sigurnan stil koji je potpuno ubedljiv”; u recenziji je zaključeno da se film „može ceniti na bilo kom nivou”.[51]

Kasnije recenzije

[uredi | uredi izvor]

Film na sajtu Rotten Tomatoes ima rejting odobravanja od 100% na osnovu kritika 53 kritičara, sa prosečnom ocenom od 8,8/10. Kritički konsenzus sajta glasi: „Iako je sputan režijom Stjuarta Rozenberga, film je uzdignut zvezdanim scenarijem i jednim od najneizbrisivijih izvođenja Pola Njumana”.[52] Časopis Empire ga je ocenio sa pet zvezdica od pet, proglasivši Luka jednim od Njumanovih najboljih uloga.[53] Slant je ocenio film sa tri zvezdice od četiri. Njumanovu ulogu opisuje kao „kultnu”, takođe hvaleći kinematografiju i muziku.[54] AllMovie pohvalio je Njumanov nastup kao „jedan od najnezaboravnijih anti-autoritarnih heroja u istoriji filma”.[55] Rodžer Ibert je uključio film u svoju kolekciju „Sjajnih filmova”, ocenivši ga sa četiri od četiri zvezdice.[19] Nazvao ga je „sjajnim” filmom, ali i filmom protiv establišmenta tokom Vijetnamskog rata. On je verovao da je film proizvod svog vremena i da nijedna velika filmska kompanija danas ne bi bila zainteresovana za produkciju filma takve „fizičke kazne, psihičke okrutnosti, beznađa i jednakih delova sadizma i mazohizma”. Pohvalio je kinematografiju, koja je uhvatila „kažnjavajuću vrućinu” lokacije, i naveo da je „fizičko prisustvo Pola Njumana razlog zašto ovaj film funkcioniše: osmeh, nevine plave oči, nedostatak šepurenja”, što nijedan drugi glumac nije mogao uraditi isto tako efikasno.[56]

Njumanov biograf Lorens Dž. Kvirk smatra da je ovo jedna od Njumanovih slabijih uloga, pišući: „Jednom ga čak i Njumanova čuvena harizma izneveri, jer mu u filmu Hladnoruki kažnjenik potpuno nedostaje šarm koji, recimo, Al Pačino u Strašilu bez napora pokazuje kada igra zeznutog čoveka koji takođe završava (nakratko) u zatvoru.”[57] Kvirk je dodao da je Njumanov učinak bio jači u drugom poluvremenu: „da budemo fer prema Njumanu, on je dao sve od sebe da odigra nemoguću ulogu, pošto je Luk racionalizatorska fantazija kažnjenika i nikada pravi lik”.[58] Neki autori su kritikovali filmski prikaz zatvorskog života u to vreme. U recenziji pod nazivom „Čista lepota na pogrešnom mestu”, časopis Life pohvalio je filmsku fotografiju, ali je kritikovao uticaj vizuelnih stilova u prikazima logora. Časopis je objavio da su ga pejzaži pretvorili u „kamp za odmor [u kome] ljudi dobijaju dovoljno sna, hrane i zdravog vežbanja na otvorenom”, i da uprkos prisustvu čuvara, pokazuje da postoje „gori načini da se plati svoj dug društvu”.[59] Ron Kluni je takođe primetio da zatvori „nisu hoteli i sigurno nisu onakvi kakvi su prikazani u filmu Hladnoruki kažnjenik.[60]

Nagrade i nominacije

[uredi | uredi izvor]
Nagrada Kategorija Nominovani Rezultat
Oskar[61] Najbolji glumac Pol Njuman Nominacija
Najbolji sporedni glumac Džordž Kenedi Osvojeno
Najbolji adaptirani scenario Don Pirs i Frenk Pirson Nominacija
Najbolja originalna muzika Lalo Šifrin Nominacija
Nagrade Udruženja režisera Amerike Najbolje režirani dugometražni film Stjuart Rozenberg Nominacija
Filmski festival Faro ajlanda Najbolji film Nominacija
Nagrade Zlatni globus Najbolji glumac – drama Pol Njuman Nominacija
Najbolji sporedni glumac Džordž Kenedi Nominacija
Nagrade Lovor Najbolja drama Nominacija
Najbolji glumac Pol Njuman Nominacija
Najbolji sporedni glumac Džordž Kenedi Osvojeno
Nacionalni odbor za prezervaciju filmova Nacionalni registar filmova uključen
Nagrade Nacionalnog društva filmskih kritičara Najbolja kinematografija Konrad Hol (takođe za film Hladnokrvno) 2. mesto
Nagrade onlajn filmskog i televizijskog društva Galerija slavnih – filmovi Osvojeno

Nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Godine 2003, Američki filmski institut je na svojoj listi 100 godina AFI-ja... 100 heroja i negativaca ocenio Luka kao 30. najvećeg heroja u istoriji američke kinematografije,[62] a tri godine kasnije je smestio film na 71. mesto liste 100 godina AFI-ja... 100 inspiracija.[63] Godine 2006. Luk je bio rangiran na 53. mestu liste 100 najvećih filmskih likova časopisa Empire.[64] Film je učvrstio Njumanov status zvezde na blagajnama, dok se film smatra kamenom temeljcem tog doba.[65] Film se našao na listi Nacionalnog registra filmova 2005. godine.[66]

Knjiga je adaptirana u Vest End predstavu Eme Rivs. Izvedena je u londonskom pozorištu Aldvič sa Markom Vorenom u glavnoj ulozi, ali je otkazana nakon manje od dva meseca, zbog loših kritika.[67] The Times je odabrao predstavu i kao „Izbor kritičara” i „Šta bi kritičari platili da vide”.[68]

Epizoda televizijske serije "Vojvode Hazarda (The Dukes of Hazzard)" pod nazivom „Cool Hands Luke and Bo” inspirisana je filmom, dok Morgan Vudvord glumi „pukovnika Kasijusa Klejborna”, šefa susednog okruga i upravnika zatvorske farme. On nosi naočare za sunce nalik na šefa Godfrija tokom cele epizode.

Hrišćanski alternativni rok bend Cool Hand Luke sa sedištem u Nešvilu dobio je ime po filmu.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Hannan, Brian (2016). Coming Back to a Theater Near You: A History of Hollywood Reissues, 1914–2014. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company , Inc. str. 178. ISBN 978-1-4766-2389-4. 
  2. ^ „Cool Hand Luke – Box Office Data, DVD and Blu-ray Sales, Movie News, Cast and Crew Information”. The Numbers. Arhivirano iz originala 28. 9. 2013. g. Pristupljeno 5. 1. 2012. 
  3. ^ „Cool Hand Luke”. Turner Classic Movies. Arhivirano iz originala 25. 2. 2016. g. Pristupljeno 29. 2. 2016. 
  4. ^ „Librarian of Congress Adds 25 Films to National Film Registry”. Library of Congress. Arhivirano iz originala 26. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-09-21. 
  5. ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 2020-09-21. 
  6. ^ a b Eagan, Daniel 2010, str. 628.
  7. ^ Levy, Shawn 2009, str. 203.
  8. ^ a b v g Levy, Shawn 2009, str. 204.
  9. ^ a b v g d đ Nixon, Rob 2010.
  10. ^ Borden 2010, str. 45.
  11. ^ Grant 2008, str. 178.
  12. ^ Dimare, Phillip 2011, str. Hladnoruki kažnjenik, str. 106, na sajtu Gugl knjige - Hladnoruki kažnjenik, str. 107, na sajtu Gugl knjige.
  13. ^ Debolt & Baugess 2011, str. 152.
  14. ^ Brown, Peter 1981, str. 190.
  15. ^ McKay, James 2010, str. 178.
  16. ^ Langman & Ebner 2001, str. 177.
  17. ^ Reed, John Shelton 2003, str. 196.
  18. ^ Burr, Sherri 2007, str. 19.
  19. ^ a b Ebert, Roger 2010, str. 102.
  20. ^ Lisanti, Tom 2000, str. 114.
  21. ^ a b Florida Department of Corrections 2010.
  22. ^ Lisanti, Tom 2000, str. 115, 116.
  23. ^ MacDonald, Laurence 2013, str. 228.
  24. ^ MacDonald, Laurence 2013, str. 230.
  25. ^ Allora, Ruf & Calzadilla 2009, str. 142.
  26. ^ a b Reinhartz, Adele 2012, str. 69 - 72.
  27. ^ Greenspoon, Beau & Hamm 2000, str. 131.
  28. ^ a b v Garrett, Gregg 2007, str. 36 - 40.
  29. ^ May, John 2001, str. 57.
  30. ^ Hook, Sue Vander 2010, str. 56.
  31. ^ Jarvis, Brian 2004, str. 184–187.
  32. ^ „listen”. Arhivirano iz originala 4. 1. 2012. g. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  33. ^ Charlotte, Susan 1993, str. 308.
  34. ^ Brode, Douglas 1990, str. 195.
  35. ^ Nolte 2003, str. 285.
  36. ^ DeMar, str. 87.
  37. ^ AFI 2005.
  38. ^ Rasmussen, Eric 1991, str. 74.
  39. ^ Film Daily staff 1967, str. 195.
  40. ^ Magill, Frank 1983, str. 755.
  41. ^ Nash Information Services staff 2009.
  42. ^ Variety staff 1966.
  43. ^ Crowther, Bosley 1967, str. 58.
  44. ^ Guarino, Ann 1967, str. 69.
  45. ^ Adams, Marjory 1967, str. 24.
  46. ^ Clifford, Terry 1967, str. S2 - 17.
  47. ^ Champlin, Charles 1967, str. PIV - 1.
  48. ^ Champlin, Charles 1967, str. PIV - 23.
  49. ^ Atkins, Eric 1967, str. 11-D.
  50. ^ Standish, Myles 1967, str. 3F.
  51. ^ Bustin, John 1967, str. A27.
  52. ^ Rotten Tomatoes staff 2013.
  53. ^ Empire Magazine staff 2005.
  54. ^ Weber, Bill 2008.
  55. ^ Doberman, Matthew 2009.
  56. ^ „Cool Hand Luke”. Rogerebert.com. Arhivirano iz originala 2. 6. 2013. g. Pristupljeno 20. 10. 2013. 
  57. ^ Quirk 2009, str. 154.
  58. ^ Quirk 2009, str. 155.
  59. ^ Schickel, Richard 1967, str. Hladnoruki kažnjenik, str. 10, na sajtu Gugl knjige.
  60. ^ Clooney 2011, str. 231.
  61. ^ Nixon, Rob 2013.
  62. ^ AFI 2003.
  63. ^ AFI 2007.
  64. ^ Empire Magazine staff 2 2005.
  65. ^ DiLeo, John 2010, str. 73.
  66. ^ „Complete National Recording Registry Listing - National Recording Preservation Board | Programs | Library of Congress”. Library of Congress. Arhivirano iz originala 20. 5. 2017. g. Pristupljeno 2016-04-16.  | accessed 3/18/2018.
  67. ^ Trueman, Matt 2011.
  68. ^ Purves, Libby 2011.

Izvori

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Hladnoruki kažnjenik na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak Hladnoruki kažnjenik.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хладноруки_кажњеник&oldid=28858869”