Hoti (pleme)
Hoti su pleme u severnoj Albaniji, čiji pripadnici žive u severnoj Albaniji, na jugu Crne Gore i na Kosovu i Metohiji. Postoje izvori koji navode da su Hoti srpskog porekla.[1]
Prema izvorima i predanjima koje je prikupila Idit Daram (1908) pleme Hoti vuku poreklo iz Bosne, odakle se njihov predak i rodonačelnik "Lazar" naselio u dolini Cijevne.[2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Najstariji poznati pomen Hota zabeležen je 1474. godine kada je oblast gde žive Hoti spomenut na latinskom jeziku kao montanea ottanorum (planina Hoti).[3]
Marijan Bolica (Mariano Bolizza) (1570—1624) 1614. godine u svom izveštaju o Skadarskom sandžaku beleži pleme Hoti sa 212 domaćinstava i 600 članova na čijem je čelu bio Maraš Papa (Maras Pappa).[4]
Godine 1658. sedam plemena Kuči, Vasojevići, Bratonožići, Piperi, Klimenti, Hoti i Gruda su se pridružili Mletačkoj republici, uspostavljajući savez "Sedam barjaka", u borbi protiv Osmanlija.[5]
Lazar Tomanović je zapisao da su mnogi od arbanaških plemena, došavši u Podgoricu, zadržali ako ne većina pravoslavlje, svi bar srpski jezik. Hoti su po njegovim navodima donedvano srpski zborili (pisano krajem 19. veka).[6] Pavle Rovinski piše da su se Hoti dugo držali svoje narodnosti i vere, ali su kasnije popustili kao i da ih tada još ima 20 porodica koje su pravoslavne vere i govore srpskim jezikom.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hyacinth Hecquard, Histoire et deskription de la Haute Albanie on Jegarie, Paris (1859). str. 171–5
- ^ Elsie 2015.
- ^ Elsie 2015, str. 47.
- ^ Elsie 2015, str. 47–48.
- ^ Mitološki zbornik. Centar za mitološki studije Srbije. 2004. str. 24,41—45.
- ^ Tomanović 2007, str. 339.
- ^ Rovinski 1998, str. 97.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Tomanović, Lazar (2007). Putopisna proza. Gradska biblioteka i čitaonica Herceg Novi.
- Mitološki zbornik. Centar za mitološki studije Srbije. 2004. str. 24,41—45.
- Elsie, Robert (2015). The Tribes of Albania: History, Society and Culture. I.B.Tauris. str. 49. ISBN 978-1-78453-401-1.
- Apolonovič Rovinski, Pavel (1998). Etnografija Crne Gore, tom I. CID - Podgorica.