Hram Bagrata
| Hram Bagrata ბაგრატის ტაძარი | |
|---|---|
.jpg) | |
| Svetska baština Uneska | |
| Zvanično ime | Hram Bagrata |
| Mesto | Kutaisi, Gruzija |
| Koordinate | 42° 16′ 38″ S; 42° 42′ 15″ I / 42.2773° S; 42.7043° I |
| Kriterijum | Kulturna: |
| Upis | 1994 (18. sednica) |
| Skinuto sa spiska | 2017 |
Bagratov hram u Kutaisiju je podignut za vreme vladavine Bagrata III kao glavna katedrala Ujedinjenog Kraljevstva Gruzije i osvećen u čast Uspenja Bogorodice 1003. godine.
Veličanstven po veličini i proporcijama, hram je postao fundamentalno nova reč u istoriji transkavkaske arhitekture, bio je veličanstveno ukrašen rezbarijama i mozaicima i igrao je izuzetnu ulogu u srednjovekovnoj istoriji Gruzije. Konkretno, ovde je krunisan David IV.
Tokom napada Turaka 1691. godine, eksplozija baruta uništila je krov i kupolu katedrale, koja nije naknadno obnovljena. Godine 1770. artiljerija ruskog generala Totlebena uništila je tvrđavu Kutaisi i ceo istočni deo hrama Bagrata.
Unesko je 1994. godine hram Bagrata uvrstio na Listu svetske baštine, a 2001. je prenet Gruzijskoj pravoslavnoj crkvi, koja je povremeno održavala službe u ruševinama.
Oporavak[uredi | uredi izvor]
Nakon što je ponovo izabran za drugi predsednički mandat, Mihail Sakašvili je na ceremoniji inauguracije obećao da će obnoviti hram "u originalnom obliku“. U odgovoru na kritike istoričara umetnosti i restauratora, predsednik je rekao: „Neću promeniti mišljenje po ovom pitanju. Bagrati mora biti obnovljen i mora se ponovo pojaviti pred Gruzijom u svom svom sjaju“ [1].
Unesko je u julu 2010. godine zahtevao obustavu izgradnje na teritoriji spomenika i uvrstio ga na Listu ugrožene svetske baštine [2], ali su uprkos tome radovi na rekonstrukciji hrama nastavljeni. Planirano je da restauracija katedrale bude završena na jesen 2012. godine. Katolikos-patrijarh cele Gruzije Ilija II je 17. juna 2012. godine pozvao da se obustavi rad koji je u toku i da se usaglase svi detalji restauracije sa stručnjacima Uneska [3].
Dana 17. avgusta 2012. godine na kupolu hrama Bagrata postavljen je dvometarski bronzani krst težine 300 kg. Krst je urađen prema skici arhitekte Vano Gremelašvilija. Krst će biti vidljiv sa svih tačaka Kutaisija [4]. Predsednik Mihail Sakašvili, koji je prisustvovao ceremoniji, rekao je da je obnova hrama san gruzijskog naroda, a sam hram je simbol ujedinjene Gruzije [5].
Unesko je 2017. godine izbrisao hram Bagrata sa liste svetske baštine, pošto je njena rekonstrukcija narušila njen integritet i autentičnost. Ovom odlukom manastiru Gelati je sačuvan status svetske baštine [6]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Dokument A/65/10. Doklad Komissii meždunarodnogo prava o rabote ee šestьdesяt vtoroй sessii (3 maя–4 iюnя i 5 iюlя–6 avgusta 2010 goda)”. Ežegodnik Komissii meždunarodnogo prava, Organizaciâ Obʺedinennyh Nacij. 2019-09-27. ISSN 2412-4567. doi:10.18356/32cf7fd5-ru.
- ^ Centre, UNESCO World Heritage. „World Heritage Committee inscribes Bagrati Cathedral and Gelati Monastery (Georgia) on List of World Heritage in Danger”. UNESCO World Heritage Centre (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-01.
- ^ Kratkie otčetы o zasedaniяh pervoй časti pяtьdesяt vtoroй sessii, prohodivšeй v Ženeve s 1 maя po 9 iюnя 2000 goda, UN, 2006-11-03, ISBN 978-92-1-362057-1, Pristupljeno 2022-08-01
- ^ Tchepourina, Maria (2018). „Lyon at the Crossroads: from the Anti-Jacobin Uprising to the Siege (29 may — 7 August 1793)”. ISTORIYA. 9 (10). ISSN 2079-8784. doi:10.18254/s0002432-4-1.
- ^ Noble, John, October 11- (2008). Georgia, Armenia & Azerbaijan. Michael Kohn, Danielle Systermans (3rd ed izd.). Footscray, Vic. ISBN 978-1-74104-477-5. OCLC 195715858.
- ^ Strecker, Amy (2018-10-18). „The 1972 UNESCO World Heritage Convention”. Oxford Scholarship Online. doi:10.1093/oso/9780198826248.003.0005.
| Normativna kontrola: Geografske |
|---|