Hronologija pobune u Jemenu 2011.

Pobuna u Jemenu počela je 2011. u sklopu Arapskog proleća i traje i danas. Hronologija se može podeliti na proteste i ustanak.

Protesti

U januaru 2011, ubrzo nakon popularne smene vlade Tunisa, veliki ulični protesti materijalizuju i u Sani, koja je centar jemenskog kapitala i zatražiti promenu vlasti. Pobuna se proširila i na tradicionalno nemirni jug, sa posebno agresivnim protestima u gradovima kao što su Aden i Ta'izz. U početku, demonstranti su protestovali protiv plana za izmenu ustava, spore ekonomije zemlje i visoke stope nezaposlenosti. Međutim, protesti su postali veći do kraja januara i preuzeli dimenziju protiv predsednika Alija Abdulaha Saleha. Demonstranti su počeli da otvoreno pozivaju na novo rukovodstvo u Jemenu, uključujući najmanje 10.000 na univerzitetu Sani. Do februara, lider opozicije Tavakel Karman je pozvao na „dan besa“ u kalup za masovno demonstracije širom zemlje, koje su pomogle da obori vladu Tunisa i izvrši pritisak na vladu predsednika Hosnija Mubaraka u Egiptu. Snage bezbednosti su odgovorile na proteste u Adenskom sa živom municijom i suzavcem. Nakon Mubaraka koji je napustio vlast u Egiptu, demonstranti slaveći revolucije u Egiptu i Tunisu pozivali su na sličan ustanak u Jemenu. Predsednik Saleh je pozvao na nacionalno jedinstvo vlade i obećao da će se izbori održati za šest meseci u nastojanju da se prekine nasilje i ponudio mesto članovima opozicije u vladi. ​​Kasnije, u mesec dana, smrt je prijavljeno Ta'izz i Adenskom posle bezbednosne snage napale demonstrante sa smrtonosne sile. Do kraja februara, nekoliko velikih plemena u Jemenu se pridružilo se antivladinim protestima i protestje prerastao u veliki i ubrzo se pridružilo preko 100.000 ljudi za nekoliko dana. Saleh je ponovo pozvao na nacionalno jedinstvo vlade, ali su opozicioni lideri odbacili predlog i pozvali Saleha da se povuče odmah.

U martu, opozicione grupe su predstavile predlog koji će videti da Saleh ode sa vlasti mirno, ali Saleh je odbio da primi broj istaknutih ljudi iz jemenskih vlasti podneo ostavku zbog nasilja. Dana 18. marta, ubijeno je 450 demonstranta u Sani. Nekoliko dana kasnije, Saleh je najavio da će biti spreman da napusti vlast do kraja godine ili čak i ranije, ali je kasnije potvrdio da ne bi korak dole.

U aprilu, Zalivski savet za saradnju je pokušao da posreduje kraj krize, izrada nekoliko predloga za tranziciju vlasti. Krajem meseca, Saleh je signalizirao da će prihvatiti plan kojim bi otišao sa vlasti mesec dana nakon potpisivanja Sporazuma i pod uslovom da nacionalno jedinstvo vlade vodi do izbora. Iako su neki demonstranti bojkotovali dogovor, kritikujući odredbe kojima se odobrava predsednikov imunitet od krivičnog gonjenja i zahtevajući da se opozicija udruži sa Salehom i njegovim ministrima u vladi nacionalnog jedinstva Opozicioni lideri su na kraju pristali da ga potpišu do kraja meseca, međutim, Saleh je kasnije odustao od sporazuma koji je trebalo da sklopi sa opozicijom. Naravno i vlada je najavila da neće potpisati, stavljajući GCC inicijativu na čekanje.

Početkom maja, zvaničnici su ponovo potvrdili da će potpisati Saleh GCC sporazum, a opozicija je pristala da potpiše, ali ako ga Saleh potpiše lično, u svojstvu predsednika. Međutim, Saleh ponovo podržao dalje, rekavši dogovor.

Krajem maja, opozicioni lideri su dobili uveravanja da će Saleh potpisati GCC-plan na kraju krajeva. Ali Saleh je još jednom odlučilo da ne potpiše, ali napeti zastoj se desio 22. maja, kada su Salehove pristalice okružile zgradu ambasade Ujedinjenih Arapskih Emirata u Sani, zarobivši međunarodne diplomate (uključujući i generalnog sekretara GCC) unutar sve dok nije vlada poslala helikopter da ih trajektom prebaci do predsedničke palate.

Ustanak

Dana 23. maja, Saleh je odbio da potpiše sporazum tranzicije, šeik El Ahmar Sadik, šef Hashid plemenskih saveza, jednog od najmoćnijih plemena u zemlji, izjavio je podrška za opoziciju i njihove naoružane pristalice, stupilesu u sukob sa snagama bezbednosti u glavnom gradu Sani. Teške ulične borbe su usledile, kojisu obuhvatale artiljerijsko i minobacačko granatiranje. Milicija je opkolila i blokirala nekoliko vladinih zgrada u glavnom gradu i ljudi na terenu su prijavljivali da je izgledalo kao da se situacija pogoršava u građanski rat.

Kako se situacija u Sani pogoršavala, oko 300 islamskih militanata su napali i zarobili primorski grad Zinjibar (stanovništvo 20,000) (vidi bitka Zinjibar). Prilikom preuzimanja grada, militanti su ubili pet policajaca, uključujući i visokg oficira i jednog civila. Još dva vojnika su ubijena u sukobima sa ekstremistima u Loderu.

Treći dan borbi, vojne jedinice koje su prebegle opoziciji, prvi put su bile hit minobacači ubivši tri vojnika i ranivši deset. Do večeri, objavljeno je da su plemena preuzela kontrolu nad zgradom MUP-a. Prekid vatre je objavljen krajem 27. maja, od el Ahmar, i sledećeg dana, primirje je stupilo na snagu.

Opozicioni demonstranti su okupirali glavni trg Ta'izz od početka ustanka protiv vladavine predsednika Saleha. Protesti su u najvećem delu bilim mirni. Međutim, to se promenilo 29. maja, kada je vojna operacija počela da uguši proteste i rastera demonstranate iz njihovog kampa na trgu. Trupe su navodno koristile upotrebu žive municije i sa vodenim topovima rasterivale demonstrante, spaljujući šatore i buldožerima pregazili neke od njih. Opozicija je opisala događaj kao masakr.

Međutim, do 31. maja, primirje je prekinuto i ulične borbe nastavljale u Sani, a plemena su preuzela kontrolu nad oba sedišta Kongresa vladajuće generalno kancelarije vodovodnog preduzeća. 1. juna, jedinice lojalista predsedničke garde, pod komandom jednog od Salehovih sinova, granatirali su sedište vojske 1. oklopne divizije, iako prebegle vojne jedinice, koja je držala neutralnu poziciju u sukobu lojalista i plemena. Najgore borbe bile su na severnom Hasaba komšiluku, gde je Vlada artiljerijskom vatrom teško oštetila kuće El Ahmar i isključila struju i vodu. Jedinica lokalne samouprave, na čelu jednog od Salehovih sinova i lojalne specijalne snage napale su ali nisu uspeli da povrate Hasaba upravnu zgradu. Plemenski borci su takođe zaplenili kancelariju tužioca na severozapadu grada. Ministar unutrašnjih poslova je izjavio da su plemena takođe zauzela pet zgrada u pro-Saleh Hada komšiluku. Tokom 24 sata od raspada primirja, 47 je ljudi poginulo na obe strane tokom teških uličnih borbi uključujući, 15 plemena i 14 vojnika.

Dana 3. juna, bombardovanja u predsedničkoj palati leve Saleh povređeno i sedam drugih najviših državnih zvaničnika ranjeno. Saleh, premijer, zamenik premijera, parlament glavni, guverner Sane i predsedničkih pomoćnik je ranjeno dok su bili mole u ​​džamiji u palatu jedinjenje. Saleh je prvobitno rekao da je povređen u predelu vrata i tretirani na sceni, a kasnije izveštaji ukazivali njegove rane su bili daleko teža - uključujući srušio pluća i opekotine preko 40% njegovog tela Četiri predsednička garda i šeik. ali Mohsen el Matari, imama u džamiji, su ubijeni.

Kao Saleh je leteo na Saudijskoj prestonici Rijadu za operaciju 4. juna, prekid vatre je posredovao Saudijske Arabije kralj Abdulah Potpredsednik Abd el Rabu Mansura el Hadi preuzeo svojstvu vršioca dužnosti predsednika i vrhovnog komandanta. oružane snage Uprkos prekidu vatre, sporadično nasilje nastavlja u glavnom gradu. Saleh je moćna sinovi, takođe su ostali u Jemenu, umesto da putuju u Saudijsku Arabiju sa svojim ocem.

Početkom jula Vlada je odbacila zahteve opozicije, uključujući i formiranje prelazne saveta sa ciljem formalno prenos energije iz trenutne administracije da tehnička vlada trebalo da nadgleda Jemen prvi-ikada demokratskih izbora U. Odgovoru, frakcije opozicija je najavila formiranje svoje 17-člana Prelazno veće 16. jula, iako Zajednički sastanak ugovornice koje su funkcionisale kao kišobran za mnoge jemenski opozicionih grupa tokom ustanka rekao Savjet nije ih zastupaju i ne odgovara njihovim „plana“ za zemlju.

Dana 6. avgusta, Saleh je napustio bolnicu u Saudijskoj Arabiji, ali se nije vratio u Jemen.

Dana 18. septembra vojnici lojalni predsedniku Saleh otvorila vatru na demonstrante u Sanaa, usmrtivši najmanje 26 ljudi i povređeno više stotina. Svedoci kažu snaga bezbednosti i naoružanih civila otvorili vatru na demonstrante koji su napustili Promena trg, gde su ulogorile od februara zahtevajući promenu režima, a marširali prema centru grada. Ranije tog dana, vlada trooops ispalila minobacače u El Hasaba okruga u Sana, dom za opoziciju plemenske glavni Šeik Sadek el Ahmar koji je rekao da mu borci se nisu vratili vatru nakon što su granatirali republička garda.

19. septembra vladinih trupa i snajperisti u obližnjim zgradama ponovo su otvorili vatru u ponedeljak u mirnih demonstranata i prolaznika u promeni Trgu prestonice, ubivši najmanje 28 ljudi i ranjeno više od 100. Dodatne smrtnih slučajeva prijavljeno u jugozapadnom gradu Taiz, gde su dvoje ljudi poginulo, a 10 je povređeno iz vatrenog oružja iz Saleh lojalisti. Abdu el Janadi, Jemen zamenik ministar informisanja, odbacio optužbe da je vlada planira napade na demonstrante, a optuženi ono što je on opisao kao „nepoznati napadači“ vršenja dela. Dana 19. septembra demonstranata i bivši vojnici upali. baza elita republikanske garde, koji su lojalni predsedniku. Izveštaji rekao, ne jedan metak ispaljen kao garde su pobegli u bazu, ostavljajući iza sebe svoje oružje.

Dana 22. septembra borbe je izbio između Republikanske garde trupe pod komandom Saleh sin Ahmed, i disidenti lojalni general Ali Mohsen el Ahmar. Borba protiv koje je bila koncentrisana od 18. septembra u centru grada i na promene Trgu proširila na Sana el Hasaba okrugu, gde je naoružani lojalni moćnih disidentu plemenskih šeika šef Sadik el Ahmar trguje vatru sa pristalicama Saghir ibn Aziza, plemena lojalnih da Saleh.

Dana 23. septembra, jemenski države televizija saopštava da je Saleh se vratio u zemlju posle tri meseca usred povećanja previranja u nedelji koja je videla povećana pucnjavu na ulicama Sane i više od 100 smrtnih slučajeva.