Carski tamarini

Carski tamarini su vrsta majmuna Novog sveta. Potiču iz porodice Callithrisidae i roda su Saguinus imperator. Zove se tako zbog svoje sličnosti sa nemačkim carem Vilhelmom II. Naime, kada su izložili prve preparirane primerke tamarina, u čast cara su njihove brkove usukali najviše, u skladu sa tadašnjim običajima. Ovaj primat je poznat po tome što je razvio poseban način sakupljanja hrane. Pri obilasku drveća i grmlja služi se sistemom rotacije, pa tako uvek nalazi svežu hranu.^[1]

Telesne mere

Carski tamarini su veoma sitni u poređenju sa većinom ostalih primata. Dužina tela i glave je od 23 do 25,5 cm, dužina rela je od 35 do 42 cm. Težina ovog primata je od 300 do 400 grama.^[2]

Srodne vrste

Danas ukupno postoji dvanaest vrsta tamarina. Carski tamarin pripada grupi od pet vrsta koje su poznate kao bradati tamarini. Ovoj grupi pripadaju još i crvenoruki tamarin, beli tamarin, crnoleđi tamarin i bradati tamarin.^[2]

Stanište

Carski tamarini žive u Južnoj Americi, nedaleko od Amazona. Žive uglavnom u nizijama, kišnim šumama i zimzelenim šumama, u Peruu, Boliviji i zapadnom Brazilu.

Karakteristike carskog tamarina

Brkovi: Osnovna karakteristika kod svih pet vrsta brkatih tamarina su beli brkovi koji vise oko ružičaste gornje i donje usne. Ta karakteristika je najizraženija kod carskog tamarina.
Krzno: Krzno je dugačko, gusto, svilenasto, tamnosivo i prošarano bojom rđe. Krzno je sa donje strane srebrnosive boje, prednje i zadnje šape, kao i glava su na vrhu crne boje. Rep je crvene boje sa nijansom rđe.
Kandže: Pet prstiju na šapama ima kandže. Na velikim prstima na nogama, kao i kod većine primata, nalaze se nokti. Kandže su glavna karakteristika kandžaša iz porodice callithrisidae kojoj pripadaju marmozeti i tamarini.^[3]

Način života

Carski tamarin živi u kišnim šumama Amazona i u suvim, zimzelenim šumama na višim nadmorskim visinama. Iako mogu da se penju po visokom drveću (do 30 metara) oni veći deo dana provode na nižem drveću, gde se skrivaju jer predstavljaju plen za ptice grabljivice. Žive u porodičnim zajednicama u kojoj je jedna ženka ili mužjak predvodnik. Brojnost njihovih zajednica se obično kreće od 2 do 8 članova, ali može ih biti i do 18. U porodičnim zajednicama se uglavnom nalaze samo carski tamarini ali ponekad ima i drugih vrsta tamarina sa kojima dele hranu. Svaka porodična zajednica agresivno brani svoje područje. Prosečni životni vek carskog tamarina u zatočeništvu je 23 godine. Veoma su druželjubivi i aktivni i vole da se druže sa ljudima.

Razmnožavanje

Tamarini se razmnožavaju u periodu od maja do juna. Mužjaci se udvaraju ženkama prodornim krikom. Ženke postaju polno zrele sa 20 meseci i pare se sa dominantnim mužjakom u zajednici, a ponekad i sa podređenim. Nakon trudnoće od pet meseci (140—145 dana) ženka okoti dva mladunca, najčešće na početku kišnog perioda između oktobra i novembra. Majke se tokom dužeg perioda brinu za mladunce, a otac i ostali pripadnici čopora pomažu joj pri njihovom uzgajanju. Dešava se da mladunci umru kada počnu sa samostalnim kretanjem usled pada sa grane. Mladunci ženskog pola se brže osamostaljuju i prestaju da zavise od roditelja. Za razliku od većine ostalih primata, kod tamarina i marmozeta su blizanci normalna pojava.^[4]

Hrana i način ishrane

Hrana tamarina se sastoji od biljaka penjačica, smokvi, oraha, cvetnog nektara, nekih insekata, a retko i od žaba. Hrani se biljkama koje sazrevaju jedna za drugom pa tako uvek ima svežu hranu iako mu je teritorija ograničena. Grupe tamarina najčešće traže biljke kojima se hrane na otvorenim mestima na koja ne dolaze veći majmuni. Kada traže hranu odlaze na samo nekoliko stabala, kratko se zadržavaju na njima i jedu pre nego što krenu dalje. Vraćaju se na iste biljke svakih par dana. Iako brani svoju teritoriju, hranu ponekad traži i u blizini drugih majmuna. U maju, kada prestane da pada kiša, tamarin se hrani nektarom, pulpom, voćnim mesom i orasima, dok u oktobru jede isključivo smokve. Štedljivo iskorišćavaju biljke na kojima nalaze hranu, pa im tako omogućavaju da se brzo oporave. Kada love cvrčke, bubašvabe i slične insekte, carski tamarini često čekaju u zasedi. Sedi na nekoj višoj grani i osmatra, pa tako može registrovati i najmanji pokret. Tada skače na plen i hvata ga pomoću obe prednje šape.^[5]

Zaštita

Carski tamarini trenutno nisu ugroženi, mada je njihov broj u prirodi poslednjih godina u opadanju zbog konstantnog krčenja šuma i lova. Zbog toga žive na malom i izolovanom prostoru. U Nacioalnom parku Manu u Peruu carski tamarini su zakonom zaštićeni. Ovaj nacionalni park se smatra jednim od najvažnijih zaštićenih područja na svetu zbog svoje ogromne raznolikosti biljnih i životinjskih vrsta.

Reference

^ „Emperor Tamarin”. 2013-10-29. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 2020-05-12. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
^ ^a ^b Jones, K.E., Bielby, J., Cardillo, M., Fritz, S.A., O’Dell, J., Orme, C.D.L., Safi, K., Sechrest, W., Boakes, E.H., Carbone, C., Connolly, C., Cutts, M.J., Foster, J.K., Grenyer, R., Habib, M.Plaster, C.A., Price, S.A., Rigby, E.A., Rist, J., Teacher, A., BinindaEmonds, O.R.P., Gittleman, J.L., Mace, G.M., Purvis, A., Michener, W.K., 2009.PanTHERIA: a species-level database of life history, ecology, and geography of extant and recently extinct mammals. Ecology 90, 2648
^ Endo, Whaldener; Peres, Carlos A.; Salas, Edith; Mori, Sandra; Sanchez-Vega, Jose-Luis; Shepard, Glenn H.; Pacheco, Victor; Yu, Douglas W. (2010). „Game Vertebrate Densities in Hunted and Nonhunted Forest Sites in Manu National Park, Peru”. Biotropica. 42 (2): 251—261. S2CID 86079040. doi:10.1111/j.1744-7429.2009.00546.x.
^ Buchanan-Smith H.M, Hardie SM, Caceres C, Prescott M.J. (2000). „Distribution and Forest Utilization of Saguinus and Other Primates of the Pando Department, Northern Bolivia”. Journal of Primatology. 21: 353—379.
^ Windfelder, Tammy Lee (2000). „Observations on the birth and subsequent care of twin offspring by a lone pair of wild emperor tamarins (Saguinus imperator)”. American Journal of Primatology. 52 (2): 107—113. S2CID 6704720. doi:10.1002/1098-2345(200010)52:2<107::AID-AJP5>3.0.CO;2-M.

[1] „Emperor Tamarin”. 2013-10-29. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 2020-05-12. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)

[:0-2] Jones, K.E., Bielby, J., Cardillo, M., Fritz, S.A., O’Dell, J., Orme, C.D.L., Safi, K., Sechrest, W., Boakes, E.H., Carbone, C., Connolly, C., Cutts, M.J., Foster, J.K., Grenyer, R., Habib, M.Plaster, C.A., Price, S.A., Rigby, E.A., Rist, J., Teacher, A., BinindaEmonds, O.R.P., Gittleman, J.L., Mace, G.M., Purvis, A., Michener, W.K., 2009.PanTHERIA: a species-level database of life history, ecology, and geography of extant and recently extinct mammals. Ecology 90, 2648

[3] Endo, Whaldener; Peres, Carlos A.; Salas, Edith; Mori, Sandra; Sanchez-Vega, Jose-Luis; Shepard, Glenn H.; Pacheco, Victor; Yu, Douglas W. (2010). „Game Vertebrate Densities in Hunted and Nonhunted Forest Sites in Manu National Park, Peru”. Biotropica. 42 (2): 251—261. S2CID 86079040. doi:10.1111/j.1744-7429.2009.00546.x.

[4] Buchanan-Smith H.M, Hardie SM, Caceres C, Prescott M.J. (2000). „Distribution and Forest Utilization of Saguinus and Other Primates of the Pando Department, Northern Bolivia”. Journal of Primatology. 21: 353—379.

[5] Windfelder, Tammy Lee (2000). „Observations on the birth and subsequent care of twin offspring by a lone pair of wild emperor tamarins (Saguinus imperator)”. American Journal of Primatology. 52 (2): 107—113. S2CID 6704720. doi:10.1002/1098-2345(200010)52:2<107::AID-AJP5>3.0.CO;2-M.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]