Cevčica za ventilaciju uva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Cevčica za ventilaciju uva
Klasična cevčica i T – tubul

Cevčica za ventilaciju uva (CVU) posebna je vrsta cevčice koja se umeće kroz bubnu opnu u drugoj fazi lečenja zapljenja srednjeg uva, ukoliko timpanocenteza i lekovi nisu pomogli, a tečnosta u srednjem uvu je i dalje prisutna.[1]

Obična je građena od plastike ili metala i T – tubula (trajna cevčica). Može biti različitih veličina, (dužine i prečnika).[1]

Anatomija i fiziologija[uredi | uredi izvor]

Anatomija uva

Osnovno razumevanje spoljašnjeg uha i intimno poznavanje bubne membrane i okolnih struktura potrebno je da bi se bezbedno izvršilo umetanje timpanostomske cevi.

Spoljašnje uvo se sastoji od ušne školjke, koja je levkasta hrskavična struktura koja se nastavlja sa akustičnim meatusom i spoljašnjim slušnim kanalom (SSK). SSK je dugačak oko 2,5 cm kod odraslih i ima i bočni hrskavični i medijalni koštani deo.

Bubna membrana ili bubna opna

Bubna membrana (MT) se nalazi na medijalnom aspektu EAC, koji takođe čini veliki deo bočnog zida prostora srednjeg uva. Bubna membrana je troslojna, konkavna membrana sa srednjim fibroznim slojem (sastavljenim od spoljašnjeg radijalnog sloja i dubljeg kružnog sloja), pružajući podršku SSK koži bočno i mukozi srednjeg uva medijalno. Vlaknasti slojevi se integrišu bočno i formiraju prsten. Za medijalni aspekt bubne membrane je vezan manubrijum malleusa, sa vrhom malleusa koji formira malu depresiju u bubnoj membrani zvanu umbo. Bubna membrana ima tanju oblast superiorno poznatu kao pars flaccida (otprilike gornji-posteriorni kvadrant bubne membrane) i deblju donju oblast poznatu kao pars tensa (ostatak bubne membrane). Bubna membrana je oko 8,5 do 10 mm vertikalno i 8 do 9 mm u svojoj horizontalnoj osi kod odraslih, sa prosečnom ukupnom površinom od ~85 mm, pri čemu je samo oko 55 mm bubne membrane pokretno.[2]

Snabdevanje lateralne površine bubne membrane krvlju je iz duboke ušne grane maksilarne arterije i medijalne površine i preko ušne grane okcipitalne arterije i grane prednje bubne arterije maksilarne arterije.

Aurikulotemporalna grana mandibularnog nerva (V3), aurikularna grana facijalnog nerva (CN VII), ušna grana vagusnog nerva (CN Ks) i glosofaringealni nerv (CN IKS) obezbeđuju senzornu inervaciju bočne površine bubne membrane. Glosofaringealni nerv (CN IKS) obezbeđuje senzornu inervaciju medijalnog aspekta bubne membrane.[3] Medijalno od bubne membrane je prostor srednjeg uva, u kome se nalaze koštane koščice: malleus, incus i stapes. Timpanični segment facijalnog nerva se proteže unutar prostora srednjeg uva od prednjeg ka zadnjem delu iznad ovalnog prozora i stapesa. Zatim se okreće za 90 stepeni, teče dole u ​​drugom genusu i prolazi kroz mastoidni deo temporalne kosti pre nego što izađe iz temporalne kosti kroz stilomastoidni foramen. Grana facijalnog nerva poznata kao horda timpani ide od zadnjeg ka prednjem delu iza bubne membrane između maleusa i inkusa, izlazeći kroz petrotimpaničnu fisuru. Spaja se sa jezičkim nervom i daje osećaj ukusa prednje dve trećine jezika.

Indikacije[uredi | uredi izvor]

Hronična upala srednjeg uha sa upornim izlivom tokom šest meseci (jedno uho) ili tri meseca (oba uha) jedna je od indikacija za ugradnju cevčica

Umetanje cevčica za ventilaciju uva uobičajena je hirurška procedura za lečenje dece širom sveta.[4] One se najčešće koriste za poboljšanje sluha kod dece koja imaju stanje koje se obično naziva „lepljivo uvo“ (uporni otitis srednjeg uva sa izlivom) u oba uva, kao i za sprečavanje infekcija uva kod dece koja imaju česte infekcije srednjeg uva.[4]

Cevčica za ventilaciju uva su privremene i često same ispadaju nakon 12–14 meseci kako uvo zarasta.[5] Smernice navode da su cevčice za ventilaciju uva opcija u:

  • Ponavljajućem akutnom zapaljenju srednjeg uva: tri infekcije uha u šest meseci ili četiri infekcije u godini,[6] iakosu dokazi za ovu preporuku; međutim, slabi.[6]
  • Hronična upala srednjeg uha sa upornim izlivom tokom šest meseci (jedno uho) ili tri meseca (oba uha).[7][8]
  • Perzistentna disfunkcija Eustahijeve tube
  • Barotrauma: posebno za prevenciju ponavljajućih epizoda (npr. nakon putovanja avionom, tretmana u hiperbaričnoj komori).[9]

Cevčica za ventilaciju uva ne treba postavljati deci koja imaju samo jednu epizodu upale srednjeg uha sa izlivom koji traje manje od tri meseca.[10]

Kontraindikacije[uredi | uredi izvor]

Ne postoje apsolutne kontraindikacije za postavljanje CVU. Kod pacijenata sa hroničnim OME ili RAOM koji ne ispunjavaju gore navedene indikacije, treba obaviti pažljivo ili lečiti antibioticima prema medicinskim indikacijama.

Postavljanje CVU van navedenih indikacija može se izvršiti na osnovu procene hirurga i nakon detaljne rasprave o rizicima i koristima sa roditeljem ili pacijentom. Nekoliko anatomskih varijacija može se smatrati relativnim kontraindikacijama za postavljanje CVU; ovo uključuje:[11]

  • dehiscenciju facijalnog nerva unutar prostora srednjeg uva,
  • dehiscenciju ili aberantni tok unutrašnje karotidne arterije unutar rascepa srednjeg uva.

Postupak ugradnje[uredi | uredi izvor]

Ugrdanja cevčica se izvodi u opštoj anesteziji kod manje dece, dok se kod veće dece i odraslih može izvoditi i u lokalnoj anesteziji.

Nakon anestezije, pod binokularnim mikroskopom izvodi se radijalna miringotomija ( procedura incizije sečenje (reza) bubne opne skalpelom) obično u prednjem donjem kvadrantu bubne opne. U slučaju da je ovak kvadrant nepovoljan, rez se može izvesti i u zadnjem donjem kvadrantu. Obavezno se izbegava ugradnja cevčice kroz zadnji gornji kvadrant zbog blizine horde timpani i slušnih koščica.

Miringotomija mora biti dovoljno velika da se može postaviti ventilaciona cevčica, a dovoljno mala da obnemogući pomeranje cevčice.

U načelu nakon ugradnje cevčica se drži 6 – 12 meseci a onda je vadi lekar, ukoliko pre tog sama nije ispala van uva.

Vrste cevčica[uredi | uredi izvor]

Cevčica za trajniju ugradnju, za razliku od onih koje se obično koriste u Sjedinjenim Državama. Jedna cevčica je ostala na mestu četiri godine sve dok spontano nije napustila bubnu opnu. Druga je uklonjen pincetom nakon što se delimično odvojila od bubne opne. Proces uklanjanja može izazvati značajan bol u trajanju od nekoliko minuta.

Prednosti T – tubula, koje su građene od fleksibilnog silastika, materijala sličnoga gumi, su: duže držanje u uhu, veća pogodnost za upotrebu kod dece za s hroničnom disfunkcijom Eustahijeve cevi, npr. kod Daunoovog sindroma ili rascepom nepca.

I obične cevčice i T – tubuli mogu biti obložene srebro-oksidom, što značajno snižava mogućnost otoreje.

Dobre strane[uredi | uredi izvor]

Ugradnja cevčica za ventilaciju uva kod dece starije od 3 godine poboljšava prag sluha ako postoji perzistentni sekretorni otitis i ako je nastupilo bilateralno oštećenje sluha od najmanje 20 dB.

Iako umetanje ventilacijskih cjevčica gotovo trenutno poboljšava sluh, rezultati dugoročno nisu toliko odlični. Da je to tako potvrdila je dvogodišnja studija koja je primetila vrlo mali napredak u razvoju govora i jezika, ponašanju i kvalitetu života kod operisane dece starije od 3 godine. Neki faktori poput kvalitete sna i kvalitete sluha su bolji.[12]

Kod mlađe dece zbog češćeg spontanog povlačenja simptoma i bolesti, teško je odrediti koja bi kirurška intervencija mogla pomoći. Ona je, po nekim istraživačima, jednako uspešna kao i princip posmatranja deteta.[13]

Cevi uopšte nisu kontraindikacija za letenje avionom. U stvari, letenje sa cevčicom je na neki način bezbednije jer obezbeđuje rasterećenje pritiska za bubnu opnu, sa porastom visine.

Neženjena dejstva[uredi | uredi izvor]

  • rezanje spoljašnjeg uva izaziva bol i krvarenje
  • Na bubnoj opni na mestu miringotomije može nastati granuloma zbog upale
  • formiranje mase ćelija kože u srednjem uhu koje mogu rasti i oštetiti okolnu kost (holesteatom)
  • trajna perforacija bubne opne
  • tipanoskleroza (ožiljci bubne opne)
  • pomeranje cevčice prema unutra u srednje uvo.
  • infekcije uva

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Komplikacije, kao što su otoreja, timpanoskleroza i holesteatom, prijavljene su u literaturi nakon njegove primene. U studiji Kalcioglua i drugih (2003), otoreja se razvila u 3 (0,8%) slučaja. Timpanoskleroza je zabeležena u 74 (20,2%) slučaja.

Perforacija bubne membrane, retrakcioni džep, granulaciono tkivo i atelektaza primećeni su kod 4,6%, 5,2%, 1,1% i 6%, što je respektivno.

Rezultati sluha su poboljšani postoperativno kod 93,4% pacijenata (medijana, 14,2 dB) i lošiji kod 6,6% pacijenata (medijana, 8,3 dB). Prosečno vreme ekstruzije bilo je 7,3 meseca za otvor i 16,3 meseca za T-cevi.

Cevi se mogu začepiti. To obično može da utvrdi pacijent po tome što kada izduva nos, vazduh ne izlazi kroz cev i to ih upozorava da je cev možda začepljena. Ove situacije se rešavaju čišćenjem uha pomoću mikroskopa, a ponekad i davanjem antibiotskih kapi za uho.

Postoji izvesna zabrinutost lekara i pacijenata u vezi sa ulaskom vode koja bi mogla da se unese tokom kupanja ili plivanja u uho pomoću cevi. Nekoliko velikih studija tipa meta-analize pokazalo je da nema povećanja drenaže iz uha kod pacijenata koji su izloženi vodi.[14][15]

Cevi su naravno strano telo, napravljeno od plastike ili metala i obezbeđuju kanal za vodu, bakterije, viruse i gljivice u srednje uvo. Međutim, iako su namenjene za lečenje infekcija, one takođe mogu dovesti do infekcija. Kada se to desi, uvo se obično leči kapima za uši, na sličan način kao i spoljašnji otitis.

Cev za uvo se može pomeriti ka unutra i zarobiti u srednjem uhu, umesto da se pomeri u spoljašnje uvo, gde ili ispadne sama ili može da je izvadi lekar. Tačna incidenca kretanja cevi prema unutra nije poznata. Verovatno je retko utoliko što je umetanje cevi veoma često. U teoriji, to bi moglo povećati rizik od daljeg upale srednjeg uha, formiranja mase u srednjem uhu ili infekcije zbog prisustva stranog tela. Takođe se čini verovatnim da bi cev prirodno migrirala iz srednjeg uha u eustahijevu tubu i u grlo.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b MD, Timothy C. Hain,. „Ear ventilation tubes”. dizziness-and-balance.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-26. 
  2. ^ Volandri, G.; Di Puccio, F.; Forte, P.; Carmignani, C. (2011). „Biomechanics of the tympanic membrane”. Journal of Biomechanics. 44 (7): 1219—1236. ISSN 0021-9290. doi:10.1016/j.jbiomech.2010.12.023. 
  3. ^ Widemar, L.; Hellström, S.; Schultzberg, M.; Stenfors, L-E. (1985). „Autonomic Innervation of the Tympanic Membrane An Immunocytochemical and Histofluorescence Study”. Acta Oto-Laryngologica. 100 (1-2): 58—65. ISSN 0001-6489. doi:10.3109/00016488509108588. 
  4. ^ a b Venekamp, Roderick P; Javed, Faisal; van Dongen, Thijs MA; Waddell, Angus; Schilder, Anne GM (2016-11-17). Cochrane ENT Group, ur. „Interventions for children with ear discharge occurring at least two weeks following grommet (ventilation tube) insertion”. Cochrane Database of Systematic Reviews (na jeziku: engleski). doi:10.1002/14651858.CD011684.pub2. 
  5. ^ Rosenfeld, Richard M.; Schwartz, Seth R.; Pynnonen, Melissa A.; Tunkel, David E.; Hussey, Heather M.; Fichera, Jeffrey S.; Grimes, Alison M.; Hackell, Jesse M.; Harrison, Melody F. (2013). „Clinical Practice Guideline: Tympanostomy Tubes in Children”. Otolaryngology–Head and Neck Surgery (na jeziku: engleski). 149 (S1). ISSN 0194-5998. doi:10.1177/0194599813487302. 
  6. ^ a b Lieberthal, Allan S.; Carroll, Aaron E.; Chonmaitree, Tasnee; Ganiats, Theodore G.; Hoberman, Alejandro; Jackson, Mary Anne; Joffe, Mark D.; Miller, Donald T.; Rosenfeld, Richard M. (2013-03-01). „The Diagnosis and Management of Acute Otitis Media”. Pediatrics (na jeziku: engleski). 131 (3): e964—e999. ISSN 0031-4005. doi:10.1542/peds.2012-3488. 
  7. ^ Hellström, Sten; Groth, Anita; Jörgensen, Finn; Pettersson, Agneta; Ryding, Marie; Uhlén, Inger; Boström, Kristina Bengtsson (2011). „Ventilation Tube Treatment”. Otolaryngology–Head and Neck Surgery. 145 (3): 383—395. ISSN 0194-5998. doi:10.1177/0194599811409862. 
  8. ^ Hajiioannou, J K; Bathala, S; Marnane, C N (2009). „Case of perilymphatic fistula caused by medially displaced tympanostomy tube”. The Journal of Laryngology & Otology. 123 (8): 928—930. ISSN 0022-2151. doi:10.1017/s0022215108003873. 
  9. ^ Fernau, James L.; Hirsch, Barry E.; Derkay, Craig; Ramasastry, Sai; Schaefer, Susan E. (1992). „Hyperbaric oxygen therapy: Effect on middle ear and eustachian tube function”. The Laryngoscope. 102 (1): 48—52. ISSN 0023-852X. doi:10.1288/00005537-199201000-00009. 
  10. ^ Rosenfeld, Richard M.; Schwartz, Seth R.; Pynnonen, Melissa A.; Tunkel, David E.; Hussey, Heather M.; Fichera, Jeffrey S.; Grimes, Alison M.; Hackell, Jesse M.; Harrison, Melody F. (2013). „Clinical Practice Guideline: Tympanostomy Tubes in Children”. Otolaryngology–Head and Neck Surgery (na jeziku: engleski). 149 (S1). ISSN 0194-5998. doi:10.1177/0194599813487302. 
  11. ^ Wadhavkar, Neha; Goldrich, David Y.; Roychowdhury, Sudipta; Kwong, Kelvin (2021-07-01). „Laceration of Aberrant Internal Carotid Artery Following Myringotomy: A Case Report and Review of Literature”. Annals of Otology, Rhinology & Laryngology. 131 (5): 555—561. ISSN 0003-4894. doi:10.1177/00034894211028468. 
  12. ^ Scadding, Glenis K.; Bull, Peter D.; Graham, John M., ur. (2007). „Pediatric ENT”. doi:10.1007/978-3-540-33039-4. 
  13. ^ Paradise, Jack L.; Campbell, Thomas F.; Dollaghan, Christine A.; Feldman, Heidi M.; Bernard, Beverly S.; Colborn, D. Kathleen; Rockette, Howard E.; Janosky, Janine E.; Pitcairn, Dayna L. (2005-08-11). „Developmental Outcomes after Early or Delayed Insertion of Tympanostomy Tubes”. New England Journal of Medicine. 353 (6): 576—586. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejmoa050406. 
  14. ^ Lee, Dennis; Youk, Ada; Goldstein, Nira A. (1999). „A Meta-Analysis of Swimming and Water Precautions”. The Laryngoscope. 109 (4): 536—540. ISSN 0023-852X. doi:10.1097/00005537-199904000-00003. 
  15. ^ Carbonell, Rafael; Ruı́z-Garcı́a, Vicente (2002). „Ventilation tubes after surgery for otitis media with effusion or acute otitis media and swimming. Systematic review and meta-analysis”. International Journal of Pediatric Otorhinolaryngology. 66 (3): 281—289. ISSN 0165-5876. doi:10.1016/s0165-5876(02)00253-7. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цевчица_за_вентилацију_ува&oldid=27687038”