Cistolit
Cistolit (gr. kystis — mehur, cista i lithos — kamen[1]) je grozdasti izraštaj koji se sreće kod nekih biljnih epidermalnih ćelija.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Cistolit je grozdastog oblika. Čine ga drška i grozdasto telo, koje je elipsoidnog oblika i sa bradavičastim ispupčenjima. Po poreklu cistoliti su lokalna centripetalna zadebljanja ćelijskog zida i čine ih celuloza i pektin. Drška sadrži silicijum, a grozdasto telo kalcijum-karbonat. Ukoliko se sirćetnom kiselinom odstrani kalcijum-karbonat, cistolit će imati slojevit izgled sa radijalno raspoređenim kanalima, koji se završavaju ispupčenjima i ponekad se granaju.[2] Cistoliti mogu biti vidljivi kao tačkice ili različito oblikovane „oznake“, posebno na presovanom, suvom lišću.[3]
Uloga[uredi | uredi izvor]
Moguće je da predstavljaju zaštitu od biljojeda.[3] Prema nekim autorima, cistoliti predstavljaju izolovane mase apoplasta, koje imaju ulogu skladišta za neorganske soli, pre svega kalcijum-karbonata.[4]
Primeri[uredi | uredi izvor]
Kod fikusa se cistoliti nalaze u krupnim ćelijama litocistima i pojedinačni su, dok su kod vrste Momordica charantia grupisani.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Биологический энциклопедический словарь: ЦИСТОЛИТ, Pristupljeno 30. 4. 2013.
- ^ a b Tatić, B.& Petković, B. 1991. Morfologija biljaka. Naučna knjiga. Beograd.
- ^ a b Encyclopedia Britannica: Science & Technology: cystolith, Pristupljeno 30. 4. 2013.
- ^ Wendy M. Watt, Clare K. Morrell, David L. Smith and Martin W. Steer (1987) Cystolith Development and Structure in Pilea cadierei (Urticaceae). Annals of Botany 60: 71-84.
