Čija semenke

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Čija seme.

Biljka čija (engl. chia), koja daje istoimene čija semenke, jednogodišnja je cvetnica iz porodice usnatica (fam. Lamiaceae) koja predstavlja izuzetno bogat izvor minerala i hranljivih materija. Ova zdrava semena deluju veoma hidrirajuće na naš organizam, pospešuju varenje i regulišu rad creva, te regulišu nivo elektrolita.[1][2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Čija semenke su sitna crna, bela i tamnosmeđa semena biljke Salvia hispanica, koja je vrsta žalfije. Prirodno stanište joj je Južna i Srednja Amerika, tačnije područje Perua, Gvatemale, Bolivije, Paragvaja i Meksika. Od davnina uzgajali su je i koristili su je kao osnovnu namirnicu Asteci i Maje,[3] a sam naziv čija, zapravo, je drevna majanska reč za snagu.

Iako se koristila hiljadama godina, postala je popularna u poslednjih 25 godina, jer su naučnici ustanovili da je prebogata omega-3 masnim kiselinama koje čine čak trećinu njenog sastava, što predstavlja jedan od najboljih izvora zdravog i kvalitetnog ulja.

Osim toga, čija semenke obiluju antioksidansima i vlaknima, a sadrže i visok nivo magnezijuma, cinka, gvožđa i kalcijuma. Kao takva, ova dragocena biljka može mnogo da utiče na unapređivanje zdravlja, posebno kad je reč kod sprečavanja oboljenja srca, povišenog šećera, a odlično se pokazala i kad je regulisanje varenja u pitanju.

Čija semenke su veoma bogate mineralima. Prednjači mangan, koji je veoma bitan za metabolizam, rast i razvoj mišića i kostiju. Potom je prisutan fosfor, koji je takođe bitan za održavanje i regeneraciju tkiva, a pored njega nalazi se i bakar koji nam najčešće nedostaje u ishrani, a važan je za zdravlje i pravilan rad srca. Zanimljivo je da se u samo dve kašike čija semenki nalazi čak dva puta više kalijuma nego u jednoj banani.

Gvožđe, kao sastavni deo hemoglobina u crvenim krvnim ćelijama, uključen je u transport kiseonika kroz celo telo, a ovim mineralom čija semena takođe obiluju. Na kraju, prisutan je kalcijum, koji osim što je dobar za kosti, izuzetno pogoduje našem mozgu i nervima.

Iako su bogate esencijalnim mineralima, čija semenke ne predstavljaju obilan izvor vitamina. Ipak, sadrže vitamine A, B, E i D, koji su pogodni za vid, kosu, nokte, kožu, zube, mišiće i nervno tkivo. Upravo zato se koriste kao dodatak jelima, prirodnim voćnim sokovima i desertima, a ne sadrže ni šećere, gluten i okside.

Nutricione vrednosti[uredi | uredi izvor]

Prema naučnim analizama, 28 grama ovih semena sadrži 138 kalorija, 8 grama masti, 12 grama ugljenih hidrata, 10 grama vlakana i 5 grama proteina. To znači da jedna puna kašika dnevno obezbeđuje 18 odsto dnevnih potreba kalcijuma, 27 odsto fosfora, 30 odsto mangana i nešto manju količinu kalijuma, cinka i bakra.

Pošto je čija seme potpuno neutralnog ukusa, ono neće imati uticaja na drugu hranu koju konzumirate istovremeno, pa ga možete koristiti kao dodatak svim jelima. Najčešće se preporučuje kombinovanje sa salatama, semenke čija su pogodne i uz dvopek, kao dodatak tokom pripreme hleba, kolača i peciva, a samlevene ih možete dodati u jogurt i kefir. Idealno se kombinuju uz orašaste plodove, kukuruz, badem i proso.

Možete ih koristiti kao u sva tri obroka. Recimo, za doručak uzmite šolju kefira i dodajte kašiku čija semenki uz ovsene mekinje, pahuljice ili musli. Osim toga, veoma se lako mogu kombinovati i upotrebiti kad je ručak u pitanju. Možete ih dodati u salatu, čime ćete povećati unos proteina i vlakana i ceo obrok učiniti lako svarljivim.

Takođe, čija semena možete da ubacite u supu, ćufte od mesa ili u smesu za pohovanje mesa, jer su idealna zamena za prezlu. Za kraj dana možete da pomešate jogurt i čija semenke, a u smesu da izrendate jednu svežu jabuku i dodate malo kandiranog voća.

Konzumacija[uredi | uredi izvor]

Za razliku od semena lana, čija semenke ne moraju da se samelju da bi mogle da se konzumiraju i da bi njihova nutritivna vrednost bila potpuno izražena. One su lako svarljive, vrlo prijatnog ukusa i mogu da se konzumiraju u dnevnoj dozi od 20 grama.

Nije preporučljivo da ih pržite, kako termičkom obradom ne bi izgubile vredne i hranljive materije. Čak i kad ih dodajete jelima koja pripremate, savetuje se da to učinite pred sam kraj kako bi što manje bile izložene visokoj temperaturi i time zadržale svežinu.

Pošto veoma lako upijaju vodu, mogu da se konzumiraju svako jutro tako što ih prethodno ostavite da odstoje desetak minuta u čaši vode.Za to vreme one nabubre i praktično dobijete želatinastu masu koju možete jesti kašičicom.

Nutricionisti preporučuju da osobe ispod 50 godina starosti unose 38 grama dnevno za muškarce i 25 grama za žene, dok osobe preko 50 godina starosti konzumiraju po principu 30 grama dnevno za muškarce, odnosno 21 gram za žene.

Iako se preporučuju osobama koje pate od određenih zdravstvenih problema, čija semena su najbolji izbor mnogih sportista. Naime, zbog visokog nivoa proteina kojeg sadrže zajedno sa mineralima, često se nalaze na meniju onih osoba koje se bave sportom, pošto pospešuju oporavak, izgradnju i regeneraciju mišića.

Zanimljivo je da ove sitne semenke sadrže triptofan, protein koji osim što daje osećaj sitosti, razgradnjom u organizmu pomaže kada je u pitanju kvalitetan san, pa se preporučuju osobama koje pate od nesanice.

Pogodnosti[uredi | uredi izvor]

Slobodno možemo reći da se ova biljka svrstava među najzdravije namirnice na planeti. Karakteristična je po tome što je prepuna hranljivim materijama koje umnogome pomažu vašem telu i mozgu da pravilno i bolje funkcionišu. Evo liste prednosti korišćenja čija semena koja je naučno dokazana: čija

  1. Obezbeđuju veliku količinu hranljivih materija, dok sadrže veoma malo kalorija,
  2. Bogate su Antioksidansima,
  3. Sadrže nizak nivo ugljenih hidrata, a visok nivo visokokvalitetnih proteina i vlakana,
  4. Pomažu gubitak telesne težine,
  5. Obiluju omega-3 masnim kiselinama,
  6. Poboljšavaju krvnu sliku i smanjuju rizik od srčanih oboljenja,
  7. Visok sadržaj kalcijuma, magnezijuma i fosfora poboljšava zdravlje kostiju, a važno je reći da se čija semenke posebno preporučuju osobama koje ne jedu mlečne proizvode,
  8. Dovode do značajnih zdravstvenih poboljšanja kod osoba koje boluju od dijabetesa tipa 2,
  9. Preporučuju se sportistima i rekreativcima, jer pomažu postizanje boljih rezultata i performansi,
  10. Veoma lako se uklapaju uz svako jelo i odgovaraju vašem načinu ishrane, a ne izazivaju alergijske reakcije na koži.

Lek[uredi | uredi izvor]

Čija semenke su postala popularne u poslednjih nekoliko godina zbog svoje visoke nutritivne vrednosti i mnogih zdravstvenih beneficija. Kao što je već rečeno, ova semena sadrže veliku količinu omega-3 masnih kiselina koje su izuzetno važne za naše telo i prava su hrana za mozak. Upravo zbog činjenice da obiluju ovom korisnom materijom, savetuje se da se koristi kao dodatak jelima, jer retko koja namirnica koju konzumiramo ima dovoljno omega-3 masnoća. Osim toga, čija semenke smanjuju otpornost na insulin i poboljšavaju nivo šećera u krvi, te su sjajan izbor u borbi protiv dijabetesa tipa 2 koji se često javlja. Zanimljivo je da, u poređenju sa tradicionalnim hlebom, onaj koji je napravljen od čija semenki pogoduje smanjenju šećera u krvi i kao takav se savetuje za svakodnevnu upotrebu osobama obolelim od dijabetesa.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Poznato je da današnji način života izlaže svakoga od nas stresu koji ima ozbiljne posledice po naš organizam, a najčešće po sistem za varenje. Kod problema sa neredovnom stolicom i sa tzv. lenjim crevima, čija semenke obezbeđuju distribuciju potrebnih vlakana koje se apsorbuju u debelom crevu i omogućuju povratak pravilnog rada sistema za varenje i redovno pražnjenje. Osim toga, ishrana bazirana na vlaknima kojima obiluje ovo semenje pomaže i kod smanjivanja nadimanja i upalnih procesa debelog creva. Čija seme sadrži niz korisnih biljnih jedinjenja. Najzastupljenija je hlorogena kiselina, koja predstavlja prirodni i snažan antioksidans koji smanjuje krvni pritisak. Pored nje, nalazi se kofeinska kiselina, koje ima u izobilju a koja je idealni saveznik u borbi protiv upalnih procesa u organizmu. Naučnici su takođe utvrdili da čija semenke sadrže kvercetin i kempferol, dva antioksidansa koji smanjuju rizik od srčanih oboljenja, osteoporoze, a pokazali su se korisnim i u prevenciji malignih oboljenja i drugih hroničnih bolesti. Posebno se savetuje da ih koriste deca koja imaju problema sa demineralizacijom kostiju, koja vodi ka pojavi rahitisa, a kod odraslih osoba ka osteomalaciji.

Neželjena dejstva[uredi | uredi izvor]

Iako su hranljiva svojstva čija semena dokazana i naučno potvrđena, doktori su došli do određenih saznanja nakon podrobnijih analiza. Naime, ljudi koji boluju od raka prostate ili imaju urođen visok rizik od dobijanja tog malignog oboljenja trebalo bi da izbegavaju upotrebu velike količine čija semenki. Razlog tome leži u činjenici da se omega-3 masne kiseline nalaze u obliku alfa-linoleinske kiseline čiji visok unos u organizam može da dovede do problema sa prostatom. Pored toga, osobama koje imaju visoku koncentraciju triglicerida u krvi smeju da konzumiraju samo čija semenke posebne sorte – u pitanju su Salba semena. Doktori su utvrdili da korišćenje svih drugih vrsta može da dovede do povećanja nivoa triglicerida u organizmu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kintzios, Spiridon E. (2000). Sage: The Genus Salvia. CRC Press. str. 17. ISBN 978-90-5823-005-8. 
  2. ^ Strom, Stephanie (23. 11. 2012). „30 Years After Chia Pets, Seeds Hit Food Aisles”. New York Times. Pristupljeno 26. 11. 2012. „Whole and ground chia seeds are being added to fruit drinks, snack foods and cereals and sold on their own to be baked into cookies and sprinkled on yogurt. ...” 
  3. ^ Cahill, Joseph P. (2003). „Ethnobotany of Chia, Salvia hispanica L. (Lamiaceae)”. Economic Botany. 57 (4): 604—618. doi:10.1663/0013-0001(2003)057[0604:EOCSHL]2.0.CO;2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чија_семенке&oldid=27050285”