Бадем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бадем
Prunus dulcis.jpg
цвет бадема
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Rosales
Породица: Rosaceae
Потпородица: Prunoideae
Род: Prunus
Подрод: Amygdalus
Врста: P. dulcis
Биномијална номенклатура
Prunus dulcis
(Mill.) D.A.Webb
Синоними[1]
Бадеми
Mandorle sgusciate.jpg
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија 2.408 kJ (576 kcal)
21,69 g
Скроб 0,74 g
Шећери 3,89 g
0,00 g
Прехрамбена влакна 12,2 g
49,42 g
Засићене 3,731 g
Мононезасићене 30,889 g
Полинезасићене 12.070 g
21,22 g
Триптофан 0,214 g
Треонин 0,598 g
Изолеуцин 0,702 g
Леуцин 1,488 g
Лизин 0,580 g
Метионин 0,151 g
Цистин 0,189 g
Фенилаланин 1,120 g
Тирозин 0,452 g
Валин 0,817 g
Аргинин 2,446 g
Хистидин 0,557 g
Аланин 1,027 g
Аспарагинска киселина 2,911 g
глутаминска киселина 6,810 g
Глицин 1,469 g
Пролин 1,032 g
Серин 0,948 g
Витамини
Витамин А екв.
(0%)
1 μg
1 μg
Витамин А 1 IU
Тиамин 1)
(18%)
0,211 mg
Рибофлавин 2)
(85%)
1,014 mg
Ниацин 3)
(23%)
3,385 mg
Витамин Б5
(9%)
0,469 mg
Витамин Б6
(11%)
0,143 mg
Фолат 9)
(13%)
50 μg
Холин
(11%)
52,1 mg
Витамин Ц
(0%)
0 mg
Витамин Д
(0%)
0 μg
Витамин Е
(175%)
26,2 mg
Витамин К
(0%)
0 μg
Минерали
Калцијум
(26%)
264 mg
Гвожђе
(29%)
3,72 mg
Магнезијум
(75%)
268 mg
Манган
(109%)
2,285 mg
Фосфор
(69%)
484 mg
Калијум
(15%)
705 mg
Натријум
(0%)
1 mg
Цинк
(32%)
3,08 mg
Остали конституенти
Вода 4,70 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Бадем (лат. Prunus dulcis), или слатки бадем, је дрво из фамилије ружа (Rosaceae), чији се плод и семе користе у исхрани људи као воће. У народу се користи и назив бајам за сам плод дрвета.

Назив бадем у ботаничкој литератури се користи за неколико сродних врста рода Prunus и подрода Amygdalus. Сем слатког, постоји и горки бадем, чије семе има већу количину цијанида и може се сматрати отровним ако се конзумира у већим количинама. Занимљива врста је и Prunus tenella или степски бадем, који расте у Делиблатској пешчари.

Горки бадем[уреди]

Горки бадем (лат. Prunus amygdalus Stoker) је биљка пореклом из Мале Азије и Месопотамије, одакле се раширио у многе земље око Средоземног мора. Расте у приморју и Македонији као полудивља биљка. За развој су јој погодна сува, топла и каменита станишта. Горки бадем је дрво високо 5-8 м. Има издужене ланцетасте листове, по ободу тестерасто назубљене и шиљатог врха. У пазуху листова и лисним петељкама налазе се 1-2 жлезде.

Бели или ружичасти цветови се појављују још у току марта – априла. Плод је дугуљаста коштуница (ендокарп) која садржи једну, ређе две семенке. Семе је спљоштено, дужине око 2 цм а ширине 1,2 цм. Епикарп је маљав и зелене боје, а кожасти мезокарп отпада када се осуши. Горки бадем цвета у рано пролеће.

Семе горког бадема[уреди]

Семе горког бадема се користи за добијање ароматичних вода које делују као наркотик и седатив. Служи и за добијање масног уља, цеђењем зрелог семена које нема амигдалина. То је бистра, бледожута течност, скоро без мириса и врло благог укуса, а састоји се из смеше глицерида олеинске (80%) и линолне киселине.

Ово уље се може користити у прехрамбеној индустрији, као јестиво и у козметици за израду кремова. Служи као масна подлога за израду мелема, као растварач за справљање камфорног уља и справљање емулзија. Бадемово уље се често и фалсификује. При употреби горког бадема морамо имати у виду да интерно узимање може бити врло опасно.

Семе се сакупља када коштуница потпуно сазри, мезокарп отпада, а коштица се суши на промајном месту. Потапањем семена у топлу воду семењача се скида. Семе бадема је дугачко до 2,5 цм, на врху сужено у мали шиљак, а са супротне стране заобљено. Мириса нема, а укуса је горког. Семе треба да је цело и неоштећено од инсеката.

Семе горког бадема садржи и до 55% масног уља, нешто шећера, око 25% беланчевина,затим слуз, гуму и цијаногентски хетерозид који даје горчину, а највећа је лековитост баш у њему. Бадемово уље садржи око 80% триолеина.

Лековито дејство[уреди]

Горки бадем садржи цијановодоничну киселину,врло јаки отров, па се забрањује сваки покушај да се короисти оралним путем. У спољној употреби, припремљен у облику врућих облога и купки, ублажује бол, нарочито мигрену, болове бубрега и јетре, реуму и киселину. Тесто које добијамо од овог воћа служи као добар сапун за особе са осетљивом кожом и изврстан је природни дезодоранс, далеко бољи и здравији од вештачких спрејева. . Цела биљка садржи гликозиде у семенкама, кори и лишћу. Толико је отровна да 50-70 горких бадема узрокују смрт код одрасле особе, а само 3 горка бадема могу изазвати јако тровање. Ипак, екстракт бадема који се користи за колаче произведен је од горког бадема јер горчина екстракта потиче од прусичне киселине, која се уништава деловањем топлине и екстракције уља.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]