Šablon:IČ-Ksenon
Ksenon (Xe, lat. xenon) plemeniti je gas VIIIA grupe. Ime potiče od grčke reči ksénos što znači stran. Količina ksenona u vazduhu iznosi 0,085 ppm (engl. parts per million). Ksenon su 1898. godine otkrili Ser Vilijam Remzi i Moris Travers (Engleska). Ksenon je inertan prema svim elementima i hemikalijama, osim gasovitog fluora s kojim stvara ksenon-fluorid. Ksenon je jednoatomski gas bez boje, mirisa i ukusa. On nije potpuno inertan element i pod određenim uslovima može dati više veza. Tako na primer pod pritiskom od 0,1 MPa i pri temperaturi od 0 °C lakše stvara hidrate od argona. Iz ovih veza se mogu stvoriti mnoge druge veze poput oksida, kiselina i soli. Ksenon ima malu komercijalnu upotrebu, ali se u istraživanjima koristi kao superkritična tečnost.
Ksenon se dobija iz tečnog vazduha. Ksenon se dobija frakcijskom destilacijom tečnog vazduha. Koristi se u prostorijama za testiranje raketnih pogona dizajniranih za rad u vakuumu, tj. za istraživanja svemira. Kao i kripton, može se dobiti frakcijskom destilacijom tečnog vazduha (kiseonika) ili selektivnom adsorpcijom na aktivnom ugljeniku. Ksenon koji se javlja u prirodi sastoji se iz sedam stabilnih izotopa. Osim njih postoji i preko 40 nestabilnih, radioaktivnih izotopa. Odnos između izotopa ksenona je važan alat za proučavanje rane istorije Sunčevog sistema. Radioaktivni izotop ksenon-135 se dobija iz joda-135 kao rezultat nuklearne fisije, delujući kao najznačajniji apsorber neutrona u nuklearnim reaktorima. Primene ksenona ograničene su samo na specijalne namene. Upotrebljava se za punjenje posebnih lampi, i kao opšti anestetik.