Šablon:IČ-Olga Aleksandrovna
Velika kneginja Olga Aleksandrovna (Peterhof, 1/13. jun 1882 — Toronto, 24. novembar 1960) bila je najmlađa ćerka ruskog cara Aleksandra III Aleksandroviča i mlađa sestra cara Nikolaja II.
Olga je odrasla u dvorcu Gatčinjski izvan Sankt Peterburga. Njen odnos sa majkom, caricom Marijom, ćerkom danskog kralja Kristijana IX, bio je napet i udaljen od detinjstva. Nasuprot tome, sa ocem je bila bliska. Njen otac, car Aleksandar III, umro je kada je ona imala 12 godina, a presto je nasledio njen brat Nikolaj. Godine 1901, sa 19 godina, udala se za vojvodu Petra Aleksandroviča od Oldenburga, za koga su porodica i prijatelji privatno verovali da je homoseksualac. Njihov petnaestogodišnji brak bio je nekonzumiran, a Petar je prvobitno odbio Olgin zahtev za razvod. Par je vodio odvojene živote i njihov brak je u oktobru 1916. godine poništio car. Već sledećeg meseca Olga se udala za konjičkog oficira Nikolaja Kulikovskog. Tokom Prvog svetskog rata, služila je kao medicinska sestra i odlikovana je medaljom za ličnu hrabrost. Nakon pada Romanovih u Ruskoj revoluciji 1917. godine, pobegla je sa mužem i decom na Krim, gde su živeli pod pretnjom atentata.
U februaru 1920. Olga je sa mužem i njihova dva sina pobegla iz Rusije. Pridružili su se njenoj majci, carici udovici, u Danskoj. U egzilu, Olga je bila saputnica i sekretarica svojoj majci i često je bila meta prevaranata koji su tvrdili da su potomci Romanovih. Nakon majčine carice, Olga i njen muž su kupili farmu u Balerupu, u blizini Kopenhagena. Kasnije, osećajući se ugroženo od režima Josifa Staljina, život su nastavili u Kanadi. Vodila je jednostavan život: odgajala je svoja dva sina, radila na farmi i slikala. Tokom svog života, naslikala je preko 2.000 slika, što je obezbedilo dodatni prihod i za njenu porodicu i za dobrotvorne poslove kojima se bavila. Pred kraj života i kasnije Olga je u najširoj javnosti bila nazivana poslednjom velikom kneginjom carske Rusije.