Кристијан IX Дански
Кристијан IX Дански | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 8. април 1818. |
Место рођења | дворац Готорф, Шлезвиг,, Шлезвиг (данас Немачка) |
Датум смрти | 29. јануар 1906.87 год.) ( |
Место смрти | Амалијенборг, Копенхаген, Данска |
Гроб | Роскилдска катедрала, Роскилде |
Породица | |
Супружник | Лујза од Хесен-Касела |
Потомство | Фредерик VIII Дански, Александра од Данске, Ђорђе I Грчки, Марија Фјодоровна, Тира од Данске, Валдемар од Данске |
Родитељи | Фридрих Вилхелм од Шлезвиг-Холштајн-Зондербург-Гликсбурга Лујза Каролина од Хесен-Касела |
Династија | Шлезвиг-Холштајн-Зондербург-Гликсбург |
Краљ Данске | |
Период | 15. новембар 1863—29. јануар 1906. |
Претходник | Фредерик VII |
Наследник | Фредерик VIII |
Монограм Кристијана IX |
Кристијан IX (дан. Christian 9.; Шлезвиг, 8. април 1818 — Копенхаген, 29. јануар 1906) је био краљ Данске у периоду 1863—1906.[1][2]
Порекло, женидба
[уреди | уреди извор]Рођен је у Готорпу као четврти син и шесто дете Фридриха Вилхелма, војводе од Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбурга (1785—1831) и Лујзе Каролине од Хесен-Касела (1789—1867).[3][4]
По мајчиној страни био је праунук данског краља Фредерика V (1746—1766,*1723), као и чукунунук британског краља Џорџа II (1727—1760,*1683). Био је потомак још неколико европских владара, али није био директан наследник ниједног трона.
По очевој страни био је директан припадник мушке линије данске владарске куће Олденбурга. Такође он је по тој линији потомак и Хелвиге, мајке првог данског краља Кристијана I, која је била грофица од Олденбурга и чији је брат био последњи војвода од Шлезвига и гроф од Холштајна. Тако да је Кристијан био могући наследник и двојног војводства Шлезвиг-Холштајна, али не први у реду наследства.
Одрастао је у Данској и образовање стекао у Војној академији у Копенхагену. У младости је безуспешно покушавао да добије руку краљице Викторије. Оженио се 26. маја 1842. Лујзом од Хесен-Касела (1817—1898), сестричином данског краља Кристијана VIII (1839—1848,*1786).
Године 1847, он је по „благослову“ великих сила Европе изабран за вероватног наследника данског трона Кристијана VIII, јер је изгледало да будући краљ Фредерик VII Дански (1848—1863,*1808) не може да има деце. Разлог за овај избор за наследника био је у Кристијановој жени Лујзи од Хесен-Касела јер је стриц њене мајке (и краља Кристијана VIII) био дански краљ Кристијан VII (1766—1808,*1749).
Краљ
[уреди | уреди извор]Кристијан IX је наследио Фредерика V на трону 15. новембра 1863. године. Кристијан је одмах потом упао у кризу због статуса и присвајања Шлезвига и Холштајна, две покрајине на југу Данске, када је под притиском потписао Новембарски устав, документ који је Шлезвиг учинио делом Данске. Ово је изазвало краћи рат између Данске и Пруско-аустријског војног савеза 1864. Овај Други рат за Шлезвиг Данска је изгубила и тако је Шлезвиг постао део Пруске 1865. Слично је и Холштајн постао део Пруске 1865. изазивајући даље битке између Аустрије и Пруске.[5]
Владао је краљ Данске све до своје смрти у Копенхагену 29. јануара 1906. у старости од пуних 87 година. Сахрањен је у катедрали у Роскилду, Данска. Садашња данска краљица Маргарета II (на власти од 1972, рођ. 1940) је чукунунука краља Кристијана IX.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Овај чланак или један његов део није преведен на српски језик. |
Породица
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Лујза од Хесен-Касела | 7. септембар 1817. | 29. септембар 1898. |
Деца
[уреди | уреди извор]Унуци Кристијана IX седели су на трону Данске, Норвешке, Грчке, Велике Британије и Русије. Последњих година живота зато је назван „таст (свекар) Европе“ (енгл. Europe's "Father in Law"). Данас скоро све владарске куће Европе потичу од Кристијана IX. Такође, велики број бивших владарских породица и наследника престола су његови потомци, па и сви данашњи припадници династије Карађорђевића (као потомци грчког краља Ђорђа I).
Такође, његов директни мушки потомак (праунук) је Филип, војвода од Единбурга, муж британске краљице Елизабете II, као унук грчког краља Ђорђа I од сина Андреја.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Christian IX king of Denmark”. Britannica. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Christian IX - Explore History”. Kongelige Slotte. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)(језик: енглески)
- ^ „Christian IX 1863-1906”. The Royal Danish Collection. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Christian IX, King of Denmark”. British Museum. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ „Christian IX of Denmark (1818-1906)”. Find A Grave Memorial. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]